V.d. direktorka RCUO „Duboko“ podnela ostavku, proširenje deponije utopijski plan

To se dogodilo juče posle dugog sastanka nadzornog odbora na kome je oštro kritikovan izveštaj o poslovanju ovog preduzeća za 2024.godinu, tokom koje je tri nedelje
gorela deponija i potrošeno oko dva miliona evra za njeno gašenje.

Kako Nova.rs saznaje od učesnika jučerašnjeg sastanka, na kome se vodila žučna rasprava započeta na osnovu godišnjeg izveštaja ali i svih drugih problema koji prate ovo regionalno preduzeće devet osnivača, Tanja Knežević je na kraju sastanka podnela neopozivu ostavku.

Sa pozicije rukovodioca Reciklažnog centra napredovala je na funkciju tehničkog direktora, sve uz podršku generalnog direktora Momira Milovanovića, koga je i zamenila nakon ostavke koju je po nalogu SNS vlasti podneo krajem septembra prošle godine.

On je po privremenoj zabrani rada deponije a po presudi Osnovnog suda u Užicu, zbrinut u JKP“Vodovod“, i to ponovo na rukovodeću poziciju iako se protiv njega pred Osnovnim tužilaštvom u Užicu vodi krivični postupak.

Ono što je paradoks jeste da ovo preduzeće fiktivno postoji a da je faktički u raspadu jer devet osnivača nemaju usaglašene stavove ni oko dosadašnjeg, ni oko sadašnjeg ali ni budućeg delovanja. U ovom preduzeću 83 zaposlena lica 47 i dalje radi u preduzeću koje zvanično ne radi.

Na poslovima prevoza otpada rade vozači ali nisu svi članovi nadzornog odbora saglasni sa brojem onih koji i dalje rade i primaju plate za menadžerske poslove. Ostatak zaposlenih je „na hlebu“ Užičana, raspoređen po javnim preduzećima dok se navodno ne steknu uslovi za njihov povratak u RCU „Duboko“ čiji ponovni rad je više
nego neizvestan.

Užičani na čelu sa Udruženjem građana „Da (ne)dišemo Duboko“ izričiti su da neće dozvoliti ponovno bezakonje na teret svog zdravlja i svoje okoline. Nadležno ministarstvo od užičke vlasti očekuje da taj problem reši a početkom aprila je bio rok da se o tome i izjasne, što se nije desilo.

Preostalih devet osnivača nije želelo da učestvuje u zbrinjavanju zaposlenih jer im nije dat prostor ni da upošljavaju lica sa svojih teritorija. Takođe ne žele da učestvuju u izgradnji transfer stanice na prostoru deponije jer bi se ona stavila na raspolaganje samo Užicu.

Zbog zajedničke osnivačke odgovornosti, jer su tolerisali kršenje zakona i rad deponije bez važećih dozvola, osnivači su obavezni da zajednički isplate dugovanja za gašenja požara ali je sve izvesnije da se zajednički rad po dosadašnjem modelu neće nastaviti.

Najveći broj lokalnih samouprava je već dalekoodmakao u rešavanju problema deponovanja otpada, pre svih Čjetina, dok samo nadležni u Užicu ništa
ne preduzimaju već nastavljaju da na svakom koraku krše zakone. Nova otežavajuća okolnost je i promena ministarke za koju se još ne zna da li će u maniru SNS, kao prethodna, podržavati kršenje i struke i zakona.

Tanja Knežević sa pozicije tehničkog direktora za v.d. direktora preduzeća postavljena je nakon ostavke Momira Milovanovića koji je, zajedno sa njom, najodgovorniji za ekološku katastrofu koja je zadesila Užice. Deponija bi i danas protivzakonito primala otpad da Užičani okupljeni oko Udruženja građana „Da (ne)dišemo Duboko“ to nisu sprečili danonoćnim blokadama koje su trajale 100 dana a zatim i pred Osnovnim sudom u Užicu.