Komšijsko i prijateljsko Skoplje postalo je "atrakcija" zbog niza ogromnih i nimalo diskretnih spomenika. Prednjači i izdvaja se spomenik Aleksandru Makedonskom koji dominira glavnim trgom. Zvuči poznato? Čini se da je i Beograd dobio svoju atrakciju u vidu spomenika Stefanu Nemanji. Ova monumentalna građevina visoka je čak 23 metra i teška 68 tona. Stručnjake iz oblasti arhitekture i urbanizma pitali smo da li Beograd po estetici i grandomaniji počinje da liči na glavni grad Severne Makedonije.
Spomenik Aleksandru Velikom postavljen je 2011. godine i bio je samo deo projekta tadašnje vlade Nikole Gruevskog „Skoplje 2014“, kojim je potpuno promenjen centralni deo glavnog grada. Mnoge makedonske i svetske arhitekte tu estetiku doživljavaju kao kič, a tadašnja opozicija je optuživala vlast da preko „Skoplja 2014“ pere pare. Na početku realizacije, vlada je najavljivala da će projekat koštati oko 80 miliona evra, ali je prema istraživanju BIRN Makedonija, potrošeno više od 700 miliona evra.
Bitno je napomenuti i da je, prema informacijama iz medija, Skoplje svog Aleksandra Velikog platilo 5,3 miliona evra, dok je cena beogradskog spomenika Stefanu Nemanji proglašena tajnom.
Ipak, sve neodoljivo podseća na skopski scenario.
„Beograd je, po mom mišljenju, već prevazišao Skoplje po svom kič izgledu. Bez obzira što nema toliko spomenika, ali ima ‘Beograd na vodi’, koji Skoplje nema. Što se tog urbanističkog terorizma, neukusa i divlje gradnje tiče, Beograd je pravazišao Skoplje“, smatra arhitekta Dragoljub Bakić. On smatra da je skopske kulise lakše skloniti nego ovu, kako kaže, „našu skalameriju“ od 68 tona i 23 metra visine.
„Dok je to još uvek bilo u nekom rastavljenom stanju, ja sam predlagao izmeštanje spomenika Stefanu Nemanji na neko adekvatnije mesto. Setili smo se Nemanje, napravili smo mu spomenik i hajde sada da mu nađemo neko mesto. Trenutna lokacija njemu nije odgovarajuće mesto, naružiće taj deo grada“, upozorava Bakić.
Bakić ocenjuje da je naša urbanizacija jedna divlja gradnja koja će imati posledice i na mentalni sklop grašana.
„Haos u urbanizmu pravi i haos u nama i to su posledice“, zabrinut je Bakić.
Nema estetike
Istoričarka umetnosti i predstavnica organizacije posvećene kulturnom nasleđu „Evropa nostra“ Irina Subotić smatra da, kada je reč o spomeniku Stefanu Nemanji, tu nema estetike. Ističe da su urbanizam i estetika nešto što treba da ima svoja pravila, a ovde to nije slučaj.
„Ovde je isključivo pitanje megalomanskog ukusa i pitanje korupcije i želje da se ostavi trag samo ove vlasti. Da to bude najskuplji, najveći, najbolji, najzanimljiviji i ne znam kakav još spomenik. Sve ono što je bilo znak staroga Beograda i Beograđana koji ga vole, ono što je bilo udobno, prijatno, toplo, sada postoje hladno i besmisleno. O korupciji nije na meni da govorim, ali treba imati u vidu da je to jedan od razloga ovih velikih građevinskih poduhvata, uključujujući spomenik Stefanu Nemanji. Njegova izgradnja je proglašena za tajnu, a znamo da je najmanje 10 miliona evra koštao“, nezadovoljna je i kritična naša sagovornica.
Ona pronalazi sličnosti i razlike između beogradskog i skopskog scenarija.
„Pratila sam sve što se u Skoplju dešavalo. Isto je bilo gotovo zabranjeno da se o tome govori. Naše kolege tamo nisu mogle ni ovoliko da govore, nama se barem ukaže prilika na nekolicini medijia. Tamo je to bilo pod još jačom kontrolom. Razlika je i u tome što mi imamo svoju istoriju koja je potvrđena, a u Makedoniji su kreirali istoriju preko Grčke i Aleksandra Makedonskog, što je apsolutno druga linija. Nismo na istim pozicijama pogleda na prošlost. Mi imamo čime da se podičimo, oni to nisu mogli na takav način da urade i to jeste razlika. Isto je utoliko što je reč o neosvešćenom, neobrazovanom stilu vladavine. To su primitivizam i bahatost, ne mogu drugim rečima da opišem koliko je to protivno građanskom ukusu, a mi svi želimo da budemo građani, a ne primitivci“, zaključuje naša sagovornica.
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar