2
„Krizni štab je dozvoljavao masovna okupljanja po 15.000 ljudi, što je bilo krajnje nerazumno. Sada je u najavi zabrana okupljanja, ali je jasno da će naglo ‘buđenje‘ Kriznog štaba biti diktirano strahom vlasti od predstojećih ekoloških protesta“, kaže u razgovoru za portal N1 članica Izvršnog odbora Ujedinjenih protiv kovida dr Anđela Gavrilović.
Sagovornica portala N1 smatra da su zdravstvene vlasti, makar zbog samopoštovanja, morale da insistiraju na poštovanju postojećih mera.
„Tek onda dolaze, ukoliko je potrebno, oštrije mere kao što su smanjenje broja osoba koje mogu da se okupljaju sa 500 na recimo 150, popunjenost stadiona do jedne trećine umesto do jedne polovine, ograničavanje radnog vremena noćnih klubova i slično“, podvlači Gavrilović.
Dodaje da se „peti epidemijski talas nije mogao sprečiti u potpunosti, ali je broj obolelih i umrlih morao da bude mnogo manji nego što će biti“.
„Nije rešenje u tome da se krivotvore brojevi, već da se čini pošten napor da oni zaista budu manji“, naglašava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, stav Ujedinjenih protiv kovida je da prazna floskula vlasti koja kaže da moramo da naučimo da živimo sa virusom, nikako ne znači da virus treba da ignorišemo.
„Mi živimo u dva paralelna sveta koji se međusobno ne poznaju. S jedne strane su masovna okupljanja, veselja, koncerti, svadbe… S druge strane su bolnice, pune pacijenata koji umiru u strašnim mukama i zdravstvenih radnika kojih je premalo i koji ulažu nadljudske napore da pomognu na sve raspoložive načine. Ukoliko se najhitnije ne preduzmu najstrože mere, čeka nas vrlo težak period jeseni i zime, nalik onom iz novembra i decembra prošle godine. Nažalost, iz toga ništa nismo naučili: ni posle godinu i po dana ne umemo da stavimo masku i da je pravilno namestimo da pokriva i nos i usta, ne umemo da držimo fizičku distancu i nismo spremni na solidarnost, humanost, odricanje zarad očuvanja svog i tuđih života“, konstatuje Gavrilović.
Smatra da vlast neguje princip nezameranja, a ishod je, kako kaže, ne zanima iako je očigledan.
„Krizni štab je odavno izgubio svaki kredibilitet, postao je samo transmisija političkih odluka i od maja prošle godine spava. Direktno je odgovoran za pojavu prvog i drugog talasa u leto prošle godine nakon proglašenja pobede nad epidemijom, zarad održavanja izbora. Svojim nečinjenjem je dalje učinio da žrtava u trećem i četvrtom talasu bude mnogo više nego što je moralo da bude. Takođe, na duši mu je i jačina ovog petog talasa koji se tek zahuktava“, ističe Gavrilović.
Naglašava i da je „nemerljivo velika odgovornost vlasti što je dozvolila da na prorežimskim medijima popularnost grade razni likovi sa bizarnim i društveno razbijačkim porukama“.
„Isto se ponovilo i kada je počela vakcinacija za šta su odgovorni i Krizni štab i Ministarstvo zdravlja i Institut ‘Batut’, koji su dozvolili da obuhvat vakcinacijom bude samo oko pedeset odsto odraslih građana. Ujedinjeni protiv kovida su svaki put na vreme upozoravali, nudili pakete preventivnih mera spram težine aktuelne situacije i insistirali na tome da se blagovremenim i smislenim reagovanjem i planskim postupanjem pandemijski talasi suzbiju i svedu na manju meru. To u suštini znači manje izgubljenih života, manje patnje za ne-kovid pacijente i neuporedivo manje stradanja onih koji ovu pandemiju nose na leđima – zdravstvenih radnika“, ocenjuje Gavrilović.
Odgovarajući na pitanje da li se zbog rasta broja novozaraženih može očekivati vraćanje većeg broja zdravstvenih ustanova u kovid sistem, Gavrilović navodi da to za sobom povlači štetu po hronične bolesnike, uz dodatno opterećenje zdravstvenih radnika da u kratkom predahu između dva talasa nadoknade nenadoknadivo.
“Otvaranje novih bolnica bez raspoloživog osoblja dodaje još jedan namet postojećem kadru – da ‘pokriva’ još ustanova, tj. klonira se na više mesta istovremeno. Racionalnije je da se u svakoj bolnici odredi kovid i ne-kovid deo koji bi bili fizički potpuno odvojeni i gde se zaposleni ne bi mešali. Prema informacijama koje dobijamo iz Kruševca, situacija je više nego tragična. Nije za čuđenje što je nizak odziv na konkursu za novosadsku bolnicu: posao je krvav, posebno u jedinicama intenzivne nege, nudi se ugovor na određeno, a od neiskusnih lekara sa biroa očekuje se da preko noći postanu iskusni anesteziolozi, infektolozi i pulmolozi, praktično tri u jedan“, objašnjava naša sagovornica.
Kako kaže, u toku je eksponencijalni rast broja zaraženih, pa na dnevnom nivou trenutno imamo više od 3.500 zaraženih.
“Treba napomenuti da u taj broj ulaze samo oni koji su odlučili da se testiraju i koji su dočekali pregled. Brojevi su zapravo višestruko veći: mnogi se odlučuju na lečenje kod kuće, neki nemaju mogućnost da stignu do lekara, kontakti se ne testiraju, dok se lažno negativni, iako simptomatski pacijenti, ne testiraju ponovo“, tvrdi Gavrilović.
Upitana da li Ujedinjeni protiv kovida raspolažu podacima o tome koliki je udeo vakcinisanih u ukupnom broju trenutno hospitalizovanih pacijenata, Gavrilović kaže da zasad imaju konkretne podatke samo iz Novog Pazara.
„Zaključno sa 1. septembrom, ukupno hospitalizovanih u novopazarskoj bolnici bilo je 127, od kojih je 114 nevakcinisanih. U respiratornoj jedinici bilo je šest pacijenata i svi su nevakcinisani, dok je na ostalim odeljenjima nevakcinisanih bilo 108, revakcinisanih Sinofarmom je 12 i Fajzerom jedan pacijent. Slične procente imali smo u četvrtom talasu, a sve podatke ima ‘Batut’, ali ih iz nama nepoznatog razloga ne objavljuje”, navodi sagovornica portala N1.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
