U domu u koji se Dobrila Petrović vratila nakon pet godina više nema ni lavaboa

Osnov za poništenje odluka je to što u njima nije uzimano u obzir stanarkino ljudsko pravo na dom."Sud je ovom odlukom prekinuo višegodišnje maltretiranje Dobrile Petrović i njene porodice, ali je takođe doveo u pitanje celokupnu praksu izvršenja nad jedinim domom dužnika, koja se i dalje svakodnevno nemilice sprovodi", komentarišu iz Združene akcije Krov nad glavom.

"Dobrila Petrović je nadljudskim naporom iznela petogodišnju borbu i vratila se u svoj dom. Pored svih troškova koje je morala da snosi na dugom putu do pravde, Dobrila se vratila u stan koji je sada razoren, iz kog je počupano i odneto sve što je u njemu ostavila pre pet godina kada je nasilno iseljena i kada joj nije bilo dozvoljeno da uzme svoje stvari", dodaju.Slike stana pokazuju da su iz njega odnesene čak i sanitarije, te počupane žice iz zidova.

Iz ZA Krov nad glavom naglašavaju da je pokret za odbranu prava na dom nastao upravo zbog ovog i brojnih drugih prinudnih iseljenja koja su se desila iste godine. Po njihovim rečima, ZA Krov nad glavom kontinuirano skreće pažnju javnosti na sekundarne posledice nepravednih deložacija, odnosno izvršnih postupaka:"Da su žrtve izvršiteljskog samovlašća, nakon pretrpljene traume i poniženja zbog izbacivanja na ulicu, primorane da se u beskrajnim sudskim postupcima godinama bore za otete domove, da pored podstanarskih kirija i naduvanih izvršiteljskih ‚troškova‘, finansiraju i pravnu borbu za povratak u svoje domove. Čak i ako uspeju, šteta koja im je pričinjena je nenadoknadiva. Mnogi nisu ni uspeli, ili su pod pritiskom traume i troškova odustali od borbe".

Takve posledice trpela je i Dobrila Petrović. Ona je sa ćerkom i dvoje unuka uz pomoć policije i uprkos tome što su građani pokušali da je zaštite izbačena iz jedinog doma jer joj u tom trenutku nije priznato da ima pravo da od pokojnog muža nasledi pravo na život u stanu koji je svojevremeno nacionalizovan. Umesto da pomogne, socjalna služba je doprinela iseljenju preteći Petrović da će njenoj porodici oduzeti maloletnu decu.

U sličnoj situaciji se našlo još četiri hiljade porodica okupljenih u Udruženje zaštićenih stanara."Mi nemamo spokojan život, ne možemo mirno da spavamo, ni krivi ni dužni smo u ovoj situaciji, jer nas je država dovela u ovu situaciju, a sad država jednostavno ne nalazi način, pravi način da reši našu situaciju", govorila je 2019. Slavica Stojimirović, iz Udruženja zaštićenih stanara.

Nakon što je iz stana deložirana, Petrović, koja je čitav radni vek provela u zdravstvu, primorana je da otplati preko 600.000 dinara sudskih i troškova izvršenja, zbog čega joj je od 2017-2020 odbijano dve trećine penzije.U oktobru 2019. Petrović je sama protestovala ispred Predsedništva. Prvobitna presuda je već nekoliko puta sudski osporavana, ali se kraj drame otezao, na šta je upozoravala ZA Krov nad glavom.

Iz ovog udruženja naglašavaju da Zakon o obezbeđenju i izvršenju mora da se menja:"Neophodno je da Ministarstvo pravde što hitnije predloži izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje će uvažiti stanovište Ustavnog suda i da zabrani izvršenje na jedinom domu dužnika i njegove porodice. Takođe, imajući u vidu stravične razmere bezakonja i samovlašća u izvršnom postupku od njegove privatizacije 2011. godine do danas, više je nego očigledno da privatni preduzetnici sa javnim ovlašćenjima, tzv. ‚javni izvršitelji‘, ne mogu da odlučuju o elementarnim ljudskim pravima kao što je pravo na dom".Iz ZA Krov nad glavom su i ovog puta zahtevali da se institucija javnih izvršitelja ukine i izvršni postupak vrati pod kontrolu suda.BONUS VIDEO: Drama u Cvijićevoj: Pokušavaju da isele profesorku

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=iseljenjezenecvijicevads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3786016"]