U Aleji zaslužnih građana ostalo svega 19 grobnih mesta

Prema rečima Nikole Jovanovića, direktora Centra za lokalnu samoupravu, neophodno je da se proširi Aleja zaslužnih građana na Novom groblju za minimum četrdeset mesta.

"Kako ovaj broj grobnih mesta nije ni izbliza dovoljan, potrebno je izgraditi i potpuno novu aleju i na Novom Bežanijskom groblju. Izrada projekta, na kojem po nalogu grada Beograda radi JKP “Pogrebne usluge”, kasni, jer je ovo preduzeće u dubiozi i počelo je da beleži ozbiljne gubitke" – kaže Jovanović za Danas.

Jovanović je već izjavio da je stanje u Beogradu po pitanju budžeta loše i da su čak i “Pogrebne usluge” prošlu godinu završile sa gubitkom od 26 miliona dinara, što se, kako je naveo, nije desilo u proteklih 15 godina.

Arhitekta Bojan Kovačević kao građanin smatra da Novo Bežanijsko groblje baš i nije pravo mesto za proširenje Aleje za zaslužne građane , jer je, kako kaže, to ipak groblje na kraju grada. A kao arhitekta navodi da je Novo groblje “faktički zapušeno” i da praktično nema mesta.

"Novo groblje je faktički zapušeno, tamo nema više mesta, ne računajući one rozarijume i tako dalje. Jedino što se desilo to je da je jedan blok na Novom groblju rekonstruisan. To su bili neki zapušteni da li dečiji grobovi… to sam video pre par godina, ali u principu Novo groblje je zatvoreno za nove velike grobnice. Tamo ko ima porodičnu grobnicu ima, ko nema nema" – kaže Kovačević za Danas. Dodaje da je u nekim odlukama i sam učestvovao.

"Ono što sigurno znam, jer sam učestvovao u nekim odlukama, jeste da dobitnici gradskih nagrada, svojevremeno Oktobarskih nagrada a sada Nagrade grada Beograda, imaju pravo da se sahrane na Novom groblju i mislim da je to potpuno u redu. Ako su dobijali najvišu gradsku nagradu, logično je da imaju neko posebnije mesto" – dodaje Kovačević.

Šapić je na konferenciji iskoristio priliku i da napomene da je, ranijom odlukom, gradonačelnik imao diskreciono pravo da odluči da li neka preminula osoba može da bude sahranjena u Aleji, ali da sada većinskom odlukom odlučuje Privremeni organ, s obzirom na to da trenutno ne postoji funkcija gradonačelnika.

"Dok sam bio gradonačelnik, nekoliko puta sam to diskreciono pravo iskoristio pod zaista strahovitim pritiskom, iako sam znao koliko je mesta ostalo. Uvek sam se pitao: Zašto ja da o tome odlučujem? Niti imam neophodnu kvalifikaciju, niti mislim da postoji jedan čovek koji može o tako važnoj stvari da odlučuje, već bi valjda trebalo da postoji neko telo, a i kriterijumi da budu ozbiljniji,“ rekao je Šapić.

I Ksenija Petovar, profesorka Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta, u penziji, smatra da ne postoje jasni i striktni kriterijumi za odluku o sahranjivanju u Aleji zaslužnih građana, već da to zavisi od toga ko je na vlasti.

"Striktnih kriterijuma nema, to je potpuno proizvoljna odluka i to se naprosto vidi po godinama kad je ko tamo smeštan. To su uvek, po pravilu, oni koji su uz vladajuću nomenklaturu. Znači, ili pripadnici vladajuće nomenklature ili njihovi simpatizeri. Novo groblje je pod ztaštitom države i kriterijume bi trebalo vrlo jasno definisati. Međutim, koliko ja pratim a imam dosta godina, to nikada nije bilo jasno definisano. Nego to je zavisilo od toga ko je na vlasti, ko je donosio odluke i ko je odlučivao o tome" – navodi Petovar za Danas.

Ona ističe da se to vidi po poslednjem slučaju kada je odbijeno da se fotograf Tomislav Peternek sahrani u Aleji.

"To je naprosto egzemplar kako jedan čovek koji je stvarno učinio tako puno za kulturu ovog naroda nije tamo sahranjen, a mnogo manje značajni ljudi koje uopšte ne pamtimo po bilo kakvom doprinosu, javnom dobru i kulturi i napretku, su tamo dobili mesto" – navodi profesorka Pretovar.