Struka protiv korone: Šta izaziva težu kliničku sliku

Na ovo pitanje odgovara dr Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji  i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.Ona  navodi da se od početka pandemije iskristalisalo da se teže kliničke slike sa smrtnim ishodom pre svega beleže kod starijih pacijenata, odnosno onih preko 70 godina i pacijenata sa hroničnim bolestima kao što su hipertenzija, dijabetes, gojaznost, hronična opstruktivna bolest pluća, kancer...Doktorka Milić, međutim, ističe da  povećan rizik za jednu osetljivu grupu (stariji i sa hroničnim bolestima) ne znači potpuno odsustvo rizika za neku drugu grupu (mladi i bez ikakvih bolesti), već samo manji rizik.Težina kliničke slike, prema njenim rečima, zavisi i od količine unetog virusa, uzrasta pacijenta, pridruženih bolesti, načina lečenja, nekih genetičkih faktora koji nisu do kraja poznati, ali i od kvaliteta zdravstvene usluge u nekoj zemlji."Vreme početka terapije je važno pre svega za pacijente koji se nalaze na bolničkom lečenju, kao  i sama organizacija rada na kovid odeljenjima" navodi.Podvlači da studenti i radno sposobno stanovništvo imaju veći broj socijalnih interakcija od starijih sugrađana koji su u penziji, te su u većem riziku da obole, ali ne i da razviju težu kliničku sliku od starijih pacijenata."Međutim, naše mere prevencije treba da budu usmerene i na starije sugrađane, posebno na domove za stare ili bilo koja druga mesta gde se moguća masovnija okupljanja starijih, jer je dinamika prenošenja među starijom populacijom drugačija, gde čak 69 odsto obolelih razvija simptome i teže kliničke slike" zaključuje.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram