1
Nacrt novog Zakona o dobrobiti životinja, koji je predstavilo Ministarstvo poljoprivrede, izazvao je reakciju dela stručne javnosti.
Tim povodom, redakciji Nedeljnika obratila se grupa istraživača „Sentience“, okupljena pri Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, koja okuplja eksperte iz oblasti antropologije, sociologije, prava i drugih humanističkih nauka.
U svom obraćanju, oni izražavaju zabrinutost da predloženi tekst ignoriše ključna naučna saznanja o životinjama kao osećajnim bićima i pozivaju na povlačenje nacrta.
PROČITAJTE JOŠ:
Saopštenje ove ekspertske grupe prenosimo u celosti:
Obraćamo se javnosti povodom nacrta Zakona o dobrobiti životinja koji je ponudilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Obraćamo se kao grupa istraživača koja se bavi interakcijama ljudi i životinja, Sentience, okupljena pri Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Naša grupa okuplja istraživače u oblasti društvenih i humanističkih nauka, kao što su antropologija, arheologija, sociologija, psihologija, pravo i filozofija, sa različitih instituta i fakulteta u Srbiji.
Pridružujemo se zabrinutosti koju su izrazili pravni eksperti povodom nacrta zakona. Smatramo da je važno da istaknemo niz argumenata relevantnih za dobrobit životinja iz perspektive nauka kojima se bavimo.
Istraživanja u društvenim i humanističkim naukama pokazuju da je dobrobit životinja neraskidivo povezana sa dobrobiti ljudi. Ukratko, životinje su deo našeg života i bića sa kojima delimo životnu i društvenu sredinu.
Ljudi stupaju u raznovrsne interakcije sa životinjama i ove interakcije imaju svoju psihološku, kao i društvenu i kulturnu relevantnost. Stoga, smatramo da je dobrobit životinja pitanje javnog interesa. Životinje nisu i ne smeju biti tretirane kao komunalni otpad koga se treba rešiti.
Pre svega, zasnivamo svoje argumente na temeljnoj naučnoj činjenici da su životinje osećajna (engl. sentient) bića.
Sisari, ptice, ali i mnoge druge vrste životinja nedvojbeno su u stanju da osećaju ne samo bol i strah, već i niz drugih negativnih i pozitivnih emocionalnih stanja.
Životinje takođe imaju kapacitete za ciljem usmereno ponašanje i pokazuju mnoge druge modalitete inteligentnih ponašanja.
Savremena neuronaučna istraživanja ubedlijvo pokazuju i neurološke osnove za ove kapacitete i ponašanja, iako nisu uvek identične kao oni kod ljudi.
Dalje, brojne društvene nauke pokazuju da su interakcije ljudi i životinja mnogostruke, međuzavisne i sežu dukobo u istoriju (i praistoriju).
Iz perspektive psihologije, ove interakcije uključuju intenzivnu emocionalnu razmenu i imaju uticaj na psihološku dobrobit. Na primer, psihološka istraživanja nam otkrivaju da ljudi doživljavaju ljubimce (bolje: životinje-saputnike) kao bliske osobe i članove porodice, kao i izvor podrške i utehe.
Većinom, ljudi doživljavaju svoje ljubimce kao bliske osobe i ravnopravne članove porodice. Mnogim ljudima je stalo i do napuštenih životinja i mnogi preuzimaju na sebe napor i troškove brige o ovim životinjama.
Sa druge strane, naša istraživanja pokazuju da većina građana vrlo uznemireno reaguje na nasilje, napuštanje i zanemarivanje životinja. Takođe, psihološke osnove ovakvog negativnog odnosa prema životinjama su visoko prediktivne i za nasilje prema ljudima.
Kao što je empatija prema životinjama jednaka empatiji prema ljudima, nasilje prema životinjama vrlo je blisko povezano sa nasiljem prema ljudima.
Imajući navedeno u vidu, vrlo smo zabrinuti zbog činjenice da Zakon o dobrobiti životinja srazmerno malo govori o samoj dobrobiti, šta ona podrazumeva i kako treba da se ostvari, dok sa druge strane, daje vrlo široka ovlašćenja da se životinje koriste i ubijaju.
Smatramo da zakon treba da odražava relevantna naučna saznanja i da istakne odnos prema životinjama kao odnos brige i pozitivne razmene.
Stoga, zakon treba značajno dopuniti u smeru isticanja edukacije javnosti o osećajnosti životinja i promovisanjem poštovanja i brige prema životinjama.
Promovisanje i detaljnija regulacija odgovornog vlasništa od ključnog je značaja, kao i preventivne mere redukovanja razmnožavanja, radije nego zatvaranje i odstranjivanje životinja kada se već nađu na ulici.
Zakon treba da zaštiti životinje kao osećajna bića od zanemarivanja, zloupotrebe i masovnog uništavanja od strane neodgovornih pojedinaca ili u okviru koruptivnih delatnosti.
Da zaključimo, smatramo da aktuelni Nacrt ne garantuje osnovna prava i dobrobit životinja na adekvatan način i izražavamo očekivanje da će Zakonodavac povući nacrt na doradu, uz savetovanje sa stručnjacima i predstavnicima društava za zaštitu životinja.
