Šta udišemo i zbog čega se razboljevamo

Na portalu Eko straža, objavljen je tekst doktorke Tamare Živanović koji podrobno objašnjava u kolikoj opasnosti zapravo živimo. Ponuđene su i konkretne mere koje bi mogle da poprave stvar i da nam pomognu da prodišemo.Ovaj tekst prenosimo vam u celosti:U moru strašnih vesti koje nam je donela 2020. godina kolektivno smo otupeli, podigli prag za ono što nas potresa i na šta reagujemo. Možda nije šokantno kao pandemija novog virusa ili talas demonstracija širom sveta, ali zagađenost naše životne sredine je nažalost dugoročni problem, oko nas je uvek, živimo u njemu, ostavljamo ga budućim generacijama, a nema izgleda da ćemo uskoro naći ,,vakcinu’’ tj. jednostavno i jednokratno rešenje posle koga će se život vratiti u normalan tok. Zagađenost vazduha nije nova tema, ali nam se neminovno nametnula prošle zime, iako postoji mnogo duže. Uprskos minimalnom prisustvu ovog problema u javnosti, svako je mogao da primeti da je vazduh počeo da se vidi, da mu je boja siva, da često ima neprijatan miris, a da zgrada preko puta ulice više nije vidljiva. Ako ste preuzeli aplikaciju koja vam pokazuje kakav je kvalitet vazduha u vašem delu grada (a pritom ste srećni da živite na mestu koje ima mernu stanicu) primetili ste da je broj dana kada vam se savetuje da ostanete u kući i zatvorite prozore veliki, da se poklapa sa grejnom sezonom, a da do poboljšanja dodje kada je napolju jak vetar ili kiša.

Šta kazu objektivni podaci?

Prema IQ air svetskom izveštaju o kvalitetu vazduha za 2019. godinu Srbija je na 32. mestu u svetu po zagađenju vazduha, ali kada govorimo o Evropskim zemljama, ispred Srbije su samo Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Bugarska i Kosovo. 2019. godine Valjevo je bilo peti najzagadjeniji grad u Evropi, a Niš je na trinaestom mestu. Ovaj redosled je napravljen prema dostupnim podacima mernih stanica za prosečnu vrednost koncentracije PM 2.5 (μg/m3).Zagađenje vazduha značajno doprinosi ukupnom morbiditetu i preranom umiranju u Srbiji, koja ima veći broj prevremenih smrti od većine zemalja Evropske unije. Kvalitet vazduha koji se procenjuje na osnovu podataka dostupnih mernih stanica pokazuje da koncentracija zagađivača, naročito atmosferskih čestica (PM), veoma često prekoračuje vrednost bezbednu za ljudsko zdravlje.Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije zagađenje vazduha predstavlja najhitniji zdravstveni rizik za životnu sredinu sa kojim se suočava naša globalna populacija. Procenjuje se da dovodi do sedam miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje, dok se procenjuje da 92% svetske populacije udiše toksičan vazduh, a u manje razvijenim zemljama čak 98% dece mlađe od pet godina. Kao rezultat, zagađenje vazduha je glavni uzrok smrti dece mlađe od 15 godina, ubijajući godišnje 600000.

Zašto je vazduh zagađen?

Zagađivači vazduha se mogu ili otpuštati u atmosferu (primarni zagađivači) ili se u atmosferi formiraju hemijskim reakcijama između primarnih (sekundarni zagađivači vazduha). Važna je veličina zagađivača, agregatno stanje, koncentracija u atmosferi, ali i njegovo vreme zadržavanja u atmosferi i geografska distribucija. Neki zagađivači, pogotovo oni udruženi sa efektom staklene bašte (ugljen-dioksid, azot-oksid i metan) imaju veoma dug život u atmosferi, mogućnost da se šire i tako deluju globalno.Najveći izvori zagađenja su emisije zagađivača iz termoelektrana, rafinerija, petrohemijske industrije, hemijske industrije, metalurških i drugih industrijskih postrojenja i spaljivanja otpada. Izvori zagađenja u zatvorenom prostoru su aktivnosti čišćenja u domaćinstvu, hemijsko čišćenje, štamparije i benzinske pumpe. Mobilni izvori su automobili, aviosaobraćaj, železnice i drugi vidovi transporta. Prirodni izvori zagađenja su požari, vulkanske erupcije, peščane oluje i poljoprivredna spaljivanja.

Zašto nas zagađen vazduh brine?

Ima više zagađivača koji su važni za zdravlje ljudi. Prve na listi su čestice PM 2.5, veoma malog dijametra, koje mogu da prodru u respiratorni sistem udahom i dovedu do respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja, poremećaja reproduktivnog, centralnog nervnog sistema i nastanka kancera.

Razumevanje bioloških mehanizama kojima zagađen vazduh deluje na organizam se značajno poboljšalo u poslednjoj deceniji. Sada znamo da PM čestice deluju putem nekoliko mehanizama kojima kao rezultat ostvaruju zapaljenje i oksidativni stres. Udisanje PM dovodi do zapaljenskog procesa u malim disajnim putevima (bronhiole, alveole) što pogoršava već postojeću astmu ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća, pravi novu opstrukciju pluća i remeti razmenu gasova. PM takođe oštećuju normalan imuni odgovor u plućima delujući kao imunosupresor. Zapaljenski odgovor u plućima oštećuje i krvne sudove u ostatku organizma, što dovodi do poremećaja endotela (unutrašnjeg sloja krvnog suda) i do povećanog zgrušavanja krvi, što zajedno može da pogorša proces ateroskleroze i dovede do pucanja već formiranog plaka, a od skoro su se pojavili dokazi da dugotrajno izlaganje zagađenju može imati i ulogu u započinjanju samog procesa ateroskleroze na zdravom krvnom sudu.Kao što se i očekuje, respiratorni poremećaji su blisko povezani sa udisanjem zagađivača iz vazduha. Oni ulaze u organizam kroz disajne puteve i nakupljaju se u ćeliji. Čestice PM, prašina, benzen i ozon dovode do ozbiljnog oštećenja respiratornog sistema. Rizik se povećava kod pacijenata koji već boluju od respiratornog oboljenja kao što je astma. Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) može da nastane kao posledica zagađenja vazduha, a i zagađenje može pogoršati njen tok.Više studija je pokazalo da hronično izlaganje zagađenom vazduhu pomaže širenju ali i mortalitetu od bolesti COVID 19. Konkretno, čini se da su PM 2.5 i NO2 više povezani sa ovim efektom nego ostali zagađivači. Manja povezanost PM10 sa COVID 19 incidencom i mortalitetom može da se objasni time da čestice veće od 5 mikrometara ne mogu da dodju do receptora za virus SARS-CoV-2 koji se nalazi na alveolarnim ćelijama tip II.Brojni kardiovaskularni efekti su uočeni nakon izlaganja zagađenju vazduha. Koronarna ateroskleroza je primećena nakon dugotrajnog izlaganja, a posledice kratkotrajnog izlaganja su povezane za nastankom hipertenzije, šloga, miokardijalnog infarkta i srčane insuficijencije.

Nakon prolongiranog izlaganja zagađenju zabeleženi su i neurološki efekti kod dece i odraslih. Psihološke komplikacije, autizam, poremećaj rasta fetusa i niska telesna težina na rođenju beleže se kod dugotrajnog izlaganja zagađenju vazduha. Nije dokazano, ali postoje osnovane sumnje da je dugoročna izloženost zagađenju vazduha faktor rizika za nastanak Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Konkretno pesticidi i metali su označeni kao etiološki faktori. Mehanizmi za razvoj neurodegenerativnog oboljenja uključuju oksidativni stres, inflamaciju, agregaciju proteina i oštećenje mitohondrija u neuronima.Kod pasa koji žive u delovima Meksika sa visokim zagađenjem vazduha primećeno je zapaljenje mozga, a humane studije su u krvi otkrile povećanje sistemskih markera zapaljenja (IL-6 i fibrinogena) koji zajedno za pogoršanjem procesa ateroskleroze i oksidativnim stresom predstavljaju mehanizam za nastanak neurološih poremećaja izazvanih dugoročnim zagađenjem vazduha.Postoji više studija koje su koristeći magnetnu rezonancu mozga ispitivale povezanost između izlaganja zagađenom vazduhu u ranom životu sa promenama sive i bele mase u mozgu, funkcijom mozga i nervnim razvojem. Čak šest njih je nedvosmisleno pokazalo da prenatalno i postnatalno izlaganje zagađivačima može da dovede do poremećaja u određenim neuronskim mrežama.Zagađivači vazduha koji prolaze kroz kožnu barijeru mogu da dovedu do bržeg starenja kože, psorijaze, akni, ekcema i atopičnog dermatitisa, a povezuju se i sa nastankom raka kože.Kontaminacija oka zagađenjem iz vazduha može dovesti do iritacije, retinopatije i suvoće oka.Studije u različitim delovima Sjedinjenih Američkih Država su ukazale na povezanost izlaganja trudnica česticama PM2.5, ozonu i toploti sa prevremenim porođajem, niskom telesnom težinom bebe na rođenju i povećanom šansom za smrt fetusa. Moguća objašnjenja za prevremeni porođaj su ulaženje toksičnih materija u krv i započinjanje sistemskog zapaljenja ili poremećaja u funkciji autonomnog nervnog sistema. Niska telesna težina na rođenju se može objasniti direktnim toksičnim efektima na fetus, lošijom plućnom i srčanom funkcijom majke, sistemskim zapaljenjem i zapaljenjem posteljice, poremećajem u ekspresiji gena ili povećanom viskoznošću krvi. Mehanizmi za smrt fetusa uključuju poremećaj transporta kiseonika, oštećenje DNK i oštećenje posteljice. Studije takođe ukazuju na povećan rizik od preeklampsije (visok pritisak, otoci i belančevine u urinu) u trudnoći kod trudnica koje su izložene povećanoj koncentraciji PM2.5, naročito u trećem trimestru.I na kraju, postoje jasni i značajni dokazi koji pokazuju vezu između spoljašnjeg zagađenja vazduha, pogotovo PM čestica sa incidencom i smrtnošću od raka pluća, što uzrokuje stotine hiljada smrtnih slučajeva godišnje širom sveta.

Koje grupe su posebno ugrožene?

Osetljive grupe koje zahtevaju posebnu zdravstvenu zaštitu su stari, deca, trudnice, dijabetičari, srčani i plućni bolesnici, naročito asmatičari.Deca spadaju u grupu najosetljiviju na efekte zagađenja vazduha. Deca imaju veću frekvencu disanja od odraslih i zato preuzimaju više zagađivača po jedinici telesne težine. Oni takođe provode više vremena napolju te se povećava njihova ekspozicija. Pluća u razvoju imaju smanjen metabolički kapacitet da podnesu toksične napade.Oboleli od respiratornih ili kardiovaskularnih bolesti su takođe u značajnom riziku. Studije su pokazale povezanost između zagađenja vazduha i češćeg obraćanja lekaru ovih ranjivih grupa, pogoršanju bolesti i potrebi za korišćenjem većeg broja lekova kako bi se bolest kontrolisala. Nedavno je ustanovljeno da dijabetičari imaju veći rizik za razvoj kardiovaskularnih komplikacija ako su izloženi visokoj koncentraciji PM2.5 čestica.Ljudi sa lošijim socioekonomskim statusom doživljavaju veće zdravstvene probleme povezane sa zagađenjem vazduha. Tome doprinose loš nutritivni status, ograničen pristup zdravstvenoj nezi, češće prateće bolesti i veća ekspozicija. Genetski polimorfizam utiče na osetljivost kao i neke genetske mutacije. Pušenje oštećuje mehanizme odbrane u plućima, te je ova grupa osetljivija na efekte zagađenja. Fizička aktivnost povećava količinu nataloženih čestica u plućima zbog povećane frekvence disanja prilikom vežbanja.

Šta zagađuje vazduh u Srbiji?

Osnovni uzrok zagađenja vazduha u Srbiji je energetski sektor (termoelektrane, daljinske toplane i individualno grejanje domaćinstva), sektor transporta (stari vozni park), otpad i industrijske aktivnosti (rafinerija nafte, hemijska industrija, rudarstvo, prerada metala i građevinska industrija). Specifični identifikovani zagađivači su petrohemijski industrijski kompleksi u Pančevu i Novom Sadu, fabrike cementa u Popovcu, Kosjeriću i Beočinu, hemijska postrojenja i metalurški kompleksi u Smederevu, Sevojnu i Boru, termoelektrane u Obrenovcu, Lazarevcu i Kostolcu, zagrevanje individualnih domaćinstava na fosilna goriva i saobraćaj naročito u većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.

U Beogradu, istraživanje ukazuje na značaj taloženja teških metala u vazduhu usled intenzivnog automobilskog saobraćaja, sagorevanja fosilnih goriva kao i putne prašine koja je važan izvor PM zagađenja. Uočava se sezonsko pogoršanje zagađenja tokom grejne sezone. Lokalnom zagađenju doprinose i čestice iz termoelektrane u Obrenovcu.Od strane eminentnih stručnjaka je u poslednje vreme skrenuta pažnja na značaj prodaje sirovog lignita (uglja sa primesom gline, vlage, pepela, jalovine) koji ima nisku toplotnu moć, a otpušta ogromnu količinu zagađivača kada sagoreva u pećima koje su dizajnirane za bolje ugljeve.

Ko su zagađivači?

Glavni primarni zagađivači vazduha, oni koji se emituju direktno u životnu sredinu uglavnom kao rezultat sagorevanja fosilnih goriva i goriva iz biomase su gasoviti zagađivači sumpor-dioksid (SO2), azot-dioksid (NO2), ugljen-monoksid (CO) i isparljiva organska jedinjenja (VOC) koja obuhvataju više ugljovodonika, oksigenata, halogenata i drugih jedinjenja ugljenika koja se otpuštaju u atmosferu u obliku gasa. U razvijenim državama se danas sumpor otklanja iz motornih goriva u procesu rafinisanja i iz složenih gasova pre emisije, a katalizatori na automobilima mogu da efikasno otklone ugljen-monoksid.Pored toga, formiraju se sekundarni zagađivači vazduha u atmosferi hemijskim reakcijama između primarnih zagađivača, tako nastaje gasoviti ozon (O3), čestice sulfata i nitrata.Atmosferske čestice (PM-particulate matter) su čestice primarnog sagorevanja i sekundarne čestice koje se formiraju u atmosferi kao rezultat hemijskih reakcija između raznih zagađivača. Sadrže sitne tečne ili čvrste kapljice koje se mogu udisati i izazvati ozbiljne zdravstvene posledice. PM10 su čestice aerodinamičnog prečnika manjeg od 10 mikrometara, a PM 2.5. su one koje imaju prečnik manji od 2.5 mikrometara što im omogućava da prođu kroz grlo ili nos do alveola u plućima a zatim prođu ćelijsku membranu i uđu u krvotok. Svetska zdravstvena organizacija predlaže vrednost do 10 μm/m3 da bi se rizik od uticaja PM2.5 na zdravlje sveo na minimum.

Šta pojedinac može da uradi?

Postoje jednostavne metode koje može da primeni svako od nas. Limitiranje aktivnosti na otvorenom, nošenje maske tokom perioda zagađenja, zaštita životnog prostora zatvorenim prozorima i vratima, korišćenje uređaja za prečišćavanje vazduha i mobilnog uređaja za monitoring. Praćenje kvaliteta vazduha iz sigurnih izvora (npr. IQAir.com, AirVisual App, Air Quality App, Aircare App).Pojedinac može da doprinese smanjenju zagađenja vazduha tako što će odabrati čistije načine transporta (pešačenje, bicikl, električna vozila, javni prevoz), smanjiti ličnu upotrebu energije i stvaranje otpada, učestvujući u podizanju lokalne svesti o zagađenju, podržati lokalne inicijative koje mogu da učine zdravijim naš grad, državu ili planetu (npr. ekostraza.com, reri.org.rs, balkangreenenergynews.com, novastaraplanina.com).Sve veći broj studija sugeriše da uzimanje pojedinih antioksidanata može da smanji uticaj zagađenja na zdravlje. Oni potencijalno mogu da smanje efekte oksidativnog stresa. Mediteranska dijeta, povećan unos voća i povrća, konzumacija ribljeg i maslinovog ulja, unos sulforafana (naročito zastupljen u brokoliju), vitamini E i C se trenutno pominju u studijama na ovu temu.

Šta sistem može da uradi?

Većina zemalja širom Evrope nastavlja da se suočava sa nebezbednim vrednostima PM 2.5, te se donose brojne regulative koje bi smanjile nivo ovih toksičnih čestica direktno ili putem smanjenja drugih zagađivača od kojih one nastaju u atmosferi kao što su NO2 i NH3. Do kraja 2020. godine bi trebalo da budu usvojeni propisi koji ograničavaju sadržaj sumpora u gorivima za brodarstvo. Većina zemalja radi na povećanju broja elekričnih automobila, ali neke su se odlučile i za hrabrije korake, zabranu upotrebe uglja, odnosno početak kompletne tranzicije energetske matrice. Na primer, upotreba uglja za proizvodnju električne energije opada u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a obe zemlje planiraju postupno ukidanje uglja: Velika Britanija do 2025. godine, a Nemačka između 2035. i 2038. godine.U Srbiji, praćenje kvaliteta vazduha je prva stavka u rešavanju problema, zato što ono što ne detektujemo ne možemo da popravimo. Važno je da se svuda postave merne stanice, kako bi podaci o kvalitetu vazduha postali dostupni. Od 2006. godine SEPA (Agencija za zaštitu životne sredine) je odgovorna za uspostavljanje i operativno funkcionisanje nacionalnog sistema za automatsko praćenje kvaliteta vazduha. Srbija svake godine izveštava Evropsku agenciju za životnu sredinu o kvalitetu i monitoringu vazduha. Takođe učestvuje u Evropskom programu za monitoring i procenu u okviru ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu o dugoročnom prekomernom zagađenju vazduha i redovno izveštava o rezultatima.Analiza svetske zdravstvene organizacije nedvosmisleno ukazuje da bi se mogao smanjiti broj preranih smrti i broj godina izgubljenog života povezanih za zagađenjem vazduha u Srbiji ukoliko bi se smanjio nivo zagađivača u vazduhu na vrednosti koje preporučuju vodiči SZO. Analiza ukazuje na brojne mere koje bi mogle smanjiti zagađenje vazduha u Srbiji:U industriji, uvođenje čistih tehnologija, poboljšanje upravljanja otpadom, uključujući hvatanje metana koji se emituje sa mesta otpadaU energetskom sektoru, pristupačna čista energija za kuvanje, grejanje i osvetljenje u domaćinstvuU transportu, prelazak na čiste načine proizvodnje električne energije, davanje prioriteta javnom transportu u urbanim sredinama, hodanju i biciklizmu, međugradskom putovanju železnicom i prelazak na čistija teška dizel vozila sa i vozila sa niskom emisijom gorivaU urbanom planiranju, povećanje energetske efikasnosti zgrada, pravljenje gradova zelenijim, kompaktnijim i energetski efikasnijim. Pažljivo planiranje institucija kao što su škole, igrališta i bolnice.U proizvodnji električne energije, povećana upotreba goriva sa niskim emisijama i obnovljivih izvora energije, kao što su solarna energija, vetar i hidroenergija, kogeneracija toplote i energije (npr kroz mini mreže i proizvodnju krovne solarne energije).Kod upravljanja otpadom, usvajanje strategija za smanjenje stvaranje otpada, odvajanje, reciklažu, ponovnu upotrebu, poboljšanje metoda za upravljanje biološkim otpadom, a u slučaju spaljivanja otpada, korišćenje najbolje dostupne tehnologije uz strogu kontrolu emisije.Izgradnja institucionalnih kapaciteta, obuka ljudskih resursa u savremenim metodama praćenja uticaja na zdravlje, posebno u mreži instituta za javno zdravlje.Bolje planiranje kolaboracije i koordinacije među istraživačima koji rade na proučavanju uticaja zagađenja vazduha na zdravlje.Bolja kvantifikacija hroničnih efekata zagađenja identifikovanjem razlika u odgovoru gradova i stanovništva na izloženost zagađenju vazduha i kvantifikovanjem uticaja zagađenja vazduha na teret bolesti.Podrška za upoređivanje efekata zagađenja vazduha na zdravlje sa onima u drugim gradovima i zemljama.Podrška za redovnu registraciju podataka o zdravlju i zagađenju vazduha.Promovisanje studija o ekonomskom uticaju zagađenja vazduha na zdravlje.Praćenje i mapiranje ekoloških rizika i njihov odnos prema specifičnim zdravstvenim ishodima, uključujući ekološku pravdu, kao što je blizina ranjivih grupa izvorima zagađenja.

Program epidemiološkog nadzora

Trenutno je u izradi Plan kvaliteta vazduha za Beograd za narednih deset godina od strane Gradskog zavoda za javno zdravlje grada Beograda. Veoma je važno da se sve zainteresovane strane, građani, nezavisni stručnjaci, nevladine organizacije uključe aktivno u izradu ovog plana, što podrazumeva poziv od strane Gradskog zavoda na javnu raspravu. Važno je da i ubuduće u drugim gradovima u Srbiji javnost bude uključena u donošenje strateških ekoloških i urbanističkih planova. Važno je da javnost bude informisana, a na osnovu temeljne procene uticaja projekata na životnu sredinu, o potencijalu zagađenja vazduha kompanija koje ulaze na domaće tržište pre nego što investitor dobije građevisku dozvolu.

Pošumljavanje gradova, izgradnja biciklističkih staza, izgradnja metroa, više električnih vozila u javnom prevozu, subvencije države za kupovinu električnog vozila, dostupnost punjača za električna vozila, najam automobila (car sharing), podsticanje rada od kuće, kontrola i obavezivanje velikih postrojenja da smanje emisiju zagađivača, nedozvoljavanje ulaska na tržište kompanijama koje su veliki zagađivači, stroge kazne za prodaju sirovog lignita, stroga kontrola kvaliteta goriva u prodaji, izbacivanje iz upotrebe mazuta kao izvora energije, težnja smanjenju korišćenja uglja, subvencije za prelazak na čistiji način zagrevanja životnog prostora, mogućnost da se centralno grejanje isključi kada nije potrebno, smanjenje računa za struju ukoliko domaćinstvo ima drugi izvor energije (solarne ploče), podizanje svesti o smanjenju potrošnje električne energije, energetska efikasnost novoizgrađenih objekata, pomoć za rekonstrukciju starih objekata kako bi se postigla bolja energetska efikasnost, više kontejnera za reciklažu, javna rasprava prilikom donošenja važnih planova za kontrolu kvaliteta vazduha samo su neki od predloga koji meni padaju na pamet, na kojima bi trebalo da radimo odmah, bez odlaganja. Imate li vi ideju?Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram