U Srbiji prema poslednjim podacima od koronavirusa obolelo je 757 osova, od čega je troje preminulo. Sjedinjene Države su najviše pogođene i po broju smrtnih slučajeva i broju zaraženih, sa 223.998 umrlih od ukupno 8.494.044 slučajeva, iza njih odmah je Brazil sa 156.471 smrtnim slučajem i 5.353.656 zaraženih, Indija sa 117.956 umrlih (7.814.682 zaraženih), Meksiko sa 88.312 umrlih (880.775 zaraženih) i Velika Britanija sa 44.571 smrtnim slučajem (830.998 zaraženih). Broj obolelih registruje skoro cela Evropa, ali i zemlje u okruženju koje beleže vrtoglave cifre obolelih. U petak je u svetu zabeleženo 6.366 novih smrtnih slučajeva i 482.954 novih slučajeva zaraze. Već sada neke studije pokazuju da će 80 odsto ljudi koji obole od Kovida-19 imati samo blage simptome ili će proći bez bilo kakvih tegoba.

Zbog porasta broja obolelih valja podsetiti ponovo iako je više od hiljadu puta ponovoljeno koji su to simptomi koronavirsa, kako se javljaju, prenose i najvažnije kako se zaštiti, odnosno sprovoditi prevenciju.

Prvi simptomi koronavirusa

Korona virus napada pluća, a dva glavna simptoma su temperatura i suvi kašalj, navodi BBC. Suvi kašalj znači da nema šlajma, navodi britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS). Kontinuirani kašalj znači kašljanje koje traje duže od sat vremena ili najmanje tri epizoda kašlja tokom 24 sata. Ako obično kašljete, može biti gore nego inače. To može dovesti do nedostatka daha, što se često opisuje kao intenzivno stezanje u grudima, otežano disanje ili osećaj gušenja.

Drugi važan simptom je povišena telesna temperatura. Ako vam je temperatura iznad 37,8 stepeni Celzijusovih, možete osećati vrućinu ili jezu i drhtavicu. Kao ostali simptomi se navode i bol u grlu, glavobolja i proliv, kao i gubitak čula mirisa i ukusa.
Mnoge zemlje su u međuvremenu na zvaničnu listu simptoma – pored kašlja i temperature – dodale i gubitak ukusa i mirisa. Inače, potrebno je pet dana da se simptomi pojave, saopštili su naučnici, ali kod nekih ljudi taj period traje i duže.

Period inkubacije

Period inkubacije virusa kako piše BBC najčešće traje oko pet-šest dana, ali može trajati i do 14 dana, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Ovi simptomi ne znače nužno da ste oboleli od korona virusa. Slično se manifestuju i drugi, mnogo češći virusi, poput prehlade i gripa.
Najveće šanse da zaražena osoba prenese virus je upravo period kada se manifestuju simptomi, ali postoje i naučna mišljenja koja ukazuju da se virus širi i pre nego što se te osobe razbole. U ranoj fazi, simptomi korona virusa mogu da liče na početak prehlade ili gripa. U težim slučajevima, može dovesti do upale pluća, teškog akutnog respiratornog sindroma, otkazivanja organa i smrti. Verovatnije je da će se pojaviti teži simptomi kod starijih ljudi i osoba koje već imaju bolesti poput astme i dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

Koliko ljudi oseća simptome?
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Britiš Medikal Džurnal, pokazuje da 78 odsto ljudi sa Kovid-19 ima blage ili nikakve simptome. To su asimptomatski slučajevi, koje lekari često pominju. To se podudara sa nalazima istraživanja, sprovedenom u jednom italijanskom selu u epicentru epidemije, koja pokazuju da je 50 – 75 odsto zaraženih bilo asimptomatsko, ali su predstavljali „strašan izvor“ zaraze. SZO je na osnovu pregleda podataka 56.000 pacijenata saopštila da:

Šest odsto obolelih završilo je u kritičnom stanju – otkazala su im pluća i drugi organi, pali su u septički šok i našli su se pod rizikom od smrti

Oko 14 odsto pacijenata razvije teške simptome – probleme sa disanjem i gubitak vazduha

Oko 80 odsto ima blaže simptome – temperaturu, kašalj, a poneko i upalu pluća

Kome da se obratiti ako imaš simptome

Većina ljudi sa korona virusom oporaviće se posle odmora i uzimanja lekova za ublažavanja bolova, poput paracetamola. Međutim, ako imate povišenu temperaturu, kašalj i otežano dišete, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć, jer to može biti posledica respiratorne infekcije ili drugog ozbiljnijeg stanja. Svetska zdravstvena organizacija kaže da bi trebalo da nazovete unapred i razgovarate sa svojim lekarom, koji će vas usmeriti ka određenoj ustanovi, piše BBC.

Srbija – ukoliko ipak mislite da ste se zarazili korona virusom, pozovite 19819 ili neki od brojeva telefona koje je preporučilo Ministarstvo zdravlja na sajtu Kovid19

Hrvatska – pozivni centar na temu korona virusa broj 113, na tom broju od 7 do 22 sata svaki dan na upite odgovaraju epidemiolozi i drugi stručnjaci. Na sajtu Ministarstva zdravlja postoje i drugi brojevi telefona na koje se možete obratiti za zdravstvenu ili psihološku pomoć.

Crna Gora – korona virus – SOS linija 1616 svakog dana od 8 do 23 sata ili na sajtu Instituta za javno zdravlje

Kosovo – za sve informacije pozovite 038 200 80800 ili informacije potražite na sajtu Ministarstvo zdravlja Kosova.

Bosna i Hercegovina – dežurni telefoni u kantonima unutar Federacije BiH i u Republici Srpskoj – 0800 50 555 i savetodavna linija „Plavi telefon“ 0800 50 305 i sajt Instituta za javno zdravstvo.

Slovenija – 080 1404 i na sajtu Instituta za javno zdravlje možete dobiti sve dodatne brojeve telefona

Severna Makedonija – Na sajtu Vlade objavljena su uputstva i spisak brojeva telefona po gradovima u vezi sa korona virusom.

Kako razlikovati grip od kornavirusa

Na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije navode da je korona virus i grip moguće razlikovati.
„Koliko god bili slični, grip i korona se baš u temperaturi i razlikuju. Dok grip nastupa naglo i temperatura odmah skoči i bude visoka, korona se postepeno razvija, temperatura je u početku blago povišena i polako raste, kao i ostali simptomi“, piše na sajtu.

Kada treba otići u bolnicu

Glavni razlog zbog kojeg je ljudima potrebno bolničko lečenje je otežano disanje. Lekari mogu pregledati pluća da bi videli u kakvom su stanju. Najozbiljniji slučajevi mogu zahtevati prijem na odeljenja intenzivnu negu. Pacijenti sa najtežim oblikom Kovida 19 stavljaju se na respiratore, kako bi mogli da dišu. To može uključivati upotrebu maske za lice ili takozvane intubacije – ubacivanje cevi u nos. Najinvazivniji način – za najteže pacijente – je mehanički respirator, gde se vazduh sa povećanim nivoom kiseonika gura u pluća kroz cev u ustima, nosu ili kroz mali rez u grlu.

Ko spada u rizičnu grupu da bude teško bolestan

Stariji ljudi i oni sa hroničnim oboljenjima (poput astme, dijabetesa i srčanih bolesti) imaju više šansi da se ozbiljno razbole. Kada je reč o smrtnosti, muškarci su malo rizičnija grupa.

Oporavak može da traje nekoliko do sedam dana u blažim slučajevima.
Ali ako je neko primljen u bolnicu i posebno na odeljenje intenzivne nege, oporavak bi mogao da traje i nekoliko meseci.
Zato je važno kijati i kašljati u maramice. Izbegavajte da dodirujete lice neopranim rukama, ali i da budete u bliskom kontaktu sa zaraženim ljudima.

Koliko je smrtonosan korona virus
Novo istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu Lanset Infektiv Diziz procenjuje da će oko 0,66 odsto zaraženih virusom umreti.
To je daleko više od 0,1 odsto koliko ih premine od sezonskog gripa, ali znatno ispod ranijih procena. Međutim, ove brojke mogu biti iskrivljene činjenicom da se mnogi slučajevi ne prijavljuju. U ovom trenutku procenat pacijenata koji su preminuli iznosi pet odsto u odnosu na broj zaraženih, ali ove brojke nisu pouzdane. Stotine hiljada ljudi se leči, ali bi moglo da umre i zbog toga bi stopa smrtnosti mogla da bude veća. A mogla bi da bude i manja jer neki blaži slučajevi prolaze neprijavljeno.

Kako da se zaštitimo

Korona virus se širi kapljičnim putem – kada zaražena osoba kašlje i izbacuje kapljice u vazduh. Te kapljice onda zdrava osoba može da udahne.Možete se zaraziti i ako dodirnete površinu na koju je pala kapljica, a zatim pipnete oči, nos ili usta. Dakle, ljudi bi trebalo da kašlju u maramice, da ne dodiruju lice rukama ako ih nisu oprali i da izbegavaju bliski kontakt sa zaraženim osobama. Maske za lice ne nude efektivnu zaštitu, tvrde medicinski stručnjaci. Međutim, ukoliko ulazite u zatvorene prostore poput prodavnica, maske pružaju privremenu zaštitu.