Vrućina u Beogradu Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Srbija se sve češće suočava sa obilnim padavinama. Stručnjaci upozoravaju da će zbog klimatskih promena kiše biti sve obilnije. Atmosfera je toplija i ima više vodene pare, pa je i očekivana veća količina padavina, kaže klimatolog Vladimir Đurđević. Objašnjava - kako u narednom periodu sprečiti katastrofe zbog izlivanja reka i šta smo o tome naučili iz dosadašnjih poplava.

Prof. dr Vladimir Đurđević kaže za RTS da su kiše postale intenzivnije, da za kraće vreme dobijamo veće količine padavina, od 30 ili 40 litara po metru kvadratnom, te da su to one padavine na koje upozorava Hidrometeorološki zavod.

„Takvih dana sada ima u proseku dvostruko više nego što je bilo ranije u nekim krajevima, čak i više od toga. Tako da češće dobijamo intenzivne padavine koje su potencijalni rizik od poplava i zbog toga se jednostavno i poplave dešavaju“, rekao je klimatolog Đurđević.

Prema njegovim rečima, fizički razlog za to je što je atmosfera toplija, jer u toplijoj atmosferi može da ima sedam odsto više vodene pare.

„Kapacitet atmosfere da ponese vodenu paru se povećava porastom temperature. Toplija atmosfera, više vodene pare i onda je za očekivati da ćete imati veće količine padavina, a sa druge strane i da će se te padavine dešavati za kraće vreme“, objasnio je klimatolog.

Često se dešava i to da vremenski sistemi koji donose kišu ostaju duže iznad našeg prostora, kaže Đurđević i dodaje da onda imamo nekoliko dana za redom sa ekstremnim padavinama.

Upozorava da će zbog svega toga biti sve više problema i u budućnosti.

Planeta tolija za jedan stepen

„Trenutno je planeta u proseku toplija za jedan stepen. I taj obim promene videćemo u narednih 30 godina. U najboljem slučaju, čak i ako se ispune svi međunarodni dogovori i ako se ispune sve konvencije, mi ćemo do 2050. godine verovatno videti zagrevanje od još jednog stepena. Tako da u narednih 30 godina videćemo još ubrzaniju promenu klime“, rekao je Đurđević.

Kako bi se izbegli problemi, potrebno je da se svi prilagodimo klimatskim promenama, odnosno da se reorganizujemo, reformišemo, da bi postali manje ranjivi na ovakve situacije, rekao je Đurđević.

„Jednostavno živimo u klimi koja je rizičnija i koja potencijalno može da nanese veće štete. I u tom smislu mi trebamo da smanjimo sve te rizike na razne načine“, ukazao je klimatolog.

„To što su nekad bile 100-godišnje kiše, sada postaju 10-godišnje, tako da stvari koje su se pre vrlo retko dešavale, sad se dešavaju češće i zbog je potreban odgovor“, naveo je Đurđević.

Na nivou države, kaže, potrebno je doneti planove za prilagođavanje na klimatske promene, koji bi trebalo da uđu u zakonske regulative, u razne uredbe, pravilnike, jednostavno šta god da se gradi ili da se rekonstruiše, trebalo bi da se gradi i rekonstruiše po tim novim pravilima.

„I ta pravila trebaju da uključe ne samo ekstremne padavine, nego i padavine iz budućnosti koje će biti još ekstremnije. Tako da, ta planska regulativa treba da bude vrlo jasna“, rekao je Đurđević.

„Samouprave mogu da donose slične planove da vide koje su kritične tačke, obično ljudi na lokalu bolje znaju koje su prioriteti, na šta treba da se fokusiramo“, naveo je Đurđević.

Veoma važno je, ističe, praćenje vremenske prognoze, tako da građani koji žive u kritičnim oblastima, na neki način da budu u pozornosti.

„Znači da se prati vremenska prognoza, upozorenja, mediji treba da o tome izveštavaju odgovorno, jer tako treba da se koriste informacije koje su najrelevantnije, a to su informacije Hidrometeorološkog zavoda i Sektora za vanredne situacije“, rekao je Đurđević.

Od srede toplije

Ono što je dobra vest, padavine prestaju, od srede se očekuju toplije temperature i leto nam stiže.

„Verovatno, već u sredu, četvrtak, možemo da očekujemo temperature preko 35 stepeni u zemlji. I sad je to opet malo paradoksalno, ali je posledica klime. Znači imali smo ovaj hladan period, imali smo puno padavina, poplava. Sad ćemo ići dan po dan u to vrelo leto“, rekao je Đurđević.

Posle ove srede, četvrtka, kaže, imaćemo možda opet malo zahlađenje.

„Dugoročna prognoza celog leta kaže nam, nažalost, ono što je činjenica već godinama unazad – to je da su leta kod nas toplija od proseka i da treba očekivati pojavu tropskih talasa. Možda ovog leta neće biti toliko kao prošle godine i možda neće biti baš tako visoke temperature. Ali izuzetno toplo vreme, koje je značajno toplije od nekih leta iz prošlosti, od pre tridesetak godina, je sigurno nešto što nas očekuje“, naveo je Đurđević.

„Imaćemo jedno toplo leto, opet je pitanje koliko će biti tropskih talasa, koliko će biti visoke temperature. Dugoročna prognoza je takva da ne možemo nikad precizno da kažemo, možemo da pričamo o verovatnoćama, šansama, koliko će temperatura da bude iznad proseka“, kaže Đurđević.

***

BONUS VIDEO – Šta raditi ako se auto nađe u poplavi?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar