Srpska lekarka u Nemačkoj: Naš sistem ima jednu slabu tačku

Prvi slučaj COVID-19 u Nemačkoj se pojavio pet, šest dana posle prvog u Italiji. Onog trenutka kad je registrovan peti slučaj, nemački ministar zdravlja Jens Špan je proglasio epidemiju i svi oboleli su ispitani detaljno. Već u tom trenutku sve medicinske ustanove su imale prospekte u kojima je bilo detaljno uputstvo o protokolu ponašanja u bolnicama.U utorak prošle nedelje, kompletno osoblje njene klinike je bilo sazvano i obavešteni su da će sve osobe koje se vraćaju kući iz visoko rizičnih područja biti testirane, uz obavezan karantin od dve nedelje, bez obzira na to da li su negativne na koronavirus."Do pre 10 dana su stanovnici Nemačke mogli da se vrate kući, a onda su u potpunosti zatvorene granice sa Italijom, Austrijom, Švajcarskom i ne može niko ni da uđe ni da izađe. Tada su zatvoreni i kafići, restorani, frizeraji, kozmetički saloni, zubari otkazuju termine, lekarske prakse rade ali postoji strah. Stručnjaci znaju da širenje virusa ne može da se spreči ali može da se uspori", priča Gloginja.

Kako testiranje izgleda u Nemačkoj?

"Kod prvih simptoma se radi detaljna anamneza, i sledeći dan se vadi bris koji organizuje ili Zavod za zaštitu zdravlja ili kućni lekar. Sve pokriva zdravstveno osiguranje i bez obzira da li si posle testa negativan, obavezan je karantin od dve nedelje, a nekada se preporučuju i četiri nedelje. Taj bris koji je test, uzima se specifično - štapić mora duboko u nos da se stavi, i dobro da se zagrebe da se ne bi dobio lažno negativan rezultat. Za tih 14 dana karantina preporučuje se da se obave još dva testiranja i ako je bris negativan u sva tri - nemaš koronu", otkriva dr Gloginja.Dakle, ako si putovao u rizične zemlje ili znaš da si bio izložen, ako imaš blage simptome ali nisi siguran, pozoveš kućnog lekara ili Zavod za zaštitu zdravlja, zakažeš termin i radiš bris u roku 24-48 sati od eksponiranja. Bez obzira na to da li je rezultat negativan, obavezan si da budeš u karantinu 14 dana. Svaki pacijent mora da se testira.

Bolnice spremne za obolele

Ministar zdravlja je naložio da sve akutne i rehabilitacione klinike oslobode krevete za lakše slučajeve. Operišu se samo hitni pacijenti jer se štede kreveti ako dođe do ekstremnog broja novozaraženih. Intenzivne nege su, kako kaže, u Nemačkoj savršeno opremljene. Bar zasad, nema ni nestašice zaštitnih sredstava."U prodaji fali toalet papira i testenine, ali ne i alkohola, maski i rukavica. Uprkos tome, rečeno nam je da štedimo i to poštujemo", ističe dr Ivana.Ipak, strah od nestašice postoji, o njemu najbolje svedoče dva slučaja koje navodi doktorka - prošle nedelje je u Kelnu iz jedne bolnice pokradeno skladište sa 50.000 maski, a na medicinskom fakultetu na univerzitetskoj klinici u Hanoveru je nestalo nekoliko hiljada litara dezinfekcionih sredstava.A kako se Nemci pripremaju za moguću eskalaciju epidemije?"Sve je spremno, jedinice intenzive nege se kontrolišu, broje se svi kreveti i respiratori. U Nemačkoj se preventivne mere mnogo favorizuju, a i uveli su stroge kazne. U severnoj Rajni na ulici možeš samo s još jednom osobom da budeš, ako te uhvate sa više ljudi svaka osoba plaća po 200 evra, za grupna okupljanja poput rođendana ide kazna 5.000 evra. Narod se uplašio, ali Nemci su takvi da neće to da pokažu. Trenutno su jako strahuju i za privredu, a ne samo za trenutnu situaciju", kaže dr Gloginja.Objašnjava i kako se svaka klinika i bolnica uveliko modifikovala da primi pacijente obolele od korone."Ovde se to ne radi po halama, nego u bolnicama. Sve klinike su sve podredile koroni. Evo, na primer, vlasnice moje klinike, koje su milijarderke i zarađuju ogromne pare, stopirale su sve. Popunjeno nam je samo 10 odsto kreveta, ako ne bude mesta u okolnim klinkama, pacijente prebacuju ovde. Niko ne zna tačno šta u ovom trenutku možemo da očekujemo. Mislim da je i ministar zdravlja u Srbiji morao sve klinike da podredi koroni i to ne samo za teške, već i za lakše slučajeve", kaže dr Gloginja i naglašava da iako je Nemačka na trećem mestu po broju obolelih, smrtnost je trenutno 0,6 odsto.Na pitanje šta bi, po proceni stručnjaka, mogao da bude problem kad su zdravstveni sistem i lečenje obolelih u pitanju, doktorka odgovara - manjak kadra."Činjenica je da Nemačka ima manjak kadra. Nemački lekari su mahom otišli u skandinavske zemlje, Ameriku ili Englesku, jer se tamo manje radi, a više zarađuje. Nisu oni baš tako vredni kao što mi mislimo. Većina lekara ovde su stranci i nema ih dovoljno u slučaju veće krize", zaključuje dr Gloginja.