0
Zbog zapuštenosti i uništavanja hidrosistema, Srbija navodnjava duplo manju površinu obradivog zemljišta nego pre deset godina. Suše su u tom periodu poljoprivredi nanele štetu u iznosu od oko pet milijardi dolara, što je više nego dovoljna suma za izgradnju nedostajućih i sve neophodnijih sistema za navodnjavanje, ocenjuju sagovornici lista „Nova“.
Srbija ima 5,18 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, oko milion šumskog i 4,2 miliona obradivog, od čega je 3,5 miliona korišćeno zemljište. Od toga je prošle godine navodnjavano 52.236 hektara ili svega 1,5 odsto korišćenog zemljišta, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
– Ovo Srbiju svrstava u zemlje koje navodnjavaju najmanji deo zemljišta pod baštama, voćnjacima, vinogradima, oranicama… Albanija, na primer, već godinama navodnjava sedmostruko više hektara nego Srbija, a prosek u svetu iznosi za nas nedostižnih 17 odsto – kaže za „Novu“ agrarni analitičar i publicista Branislav Gulan.
Ulaganja iz inostranih kredita
Iz „Srbijavode“ navode za „Novu“ da je površina za navodnjavanje i modernizaciju sistema u nadležnosti ovog vodoprivrednog preduzeća u poslednjih pet godina „značajno i višestruko porasla, imajući u vidu da u prethodnom perioda nije bilo značajnih ulaganja u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini“.
U pitanju su, kako navode, ulaganja u okviru projekata „Razvoj navodnjavanja u poljoprivredi Srbije” obezbeđena iz kredita Fonda za razvoj Abu Dabi (100 miliona evra, prim. aut.) i „Otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji”, iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (30 miliona evra, prim. aut.).
Iz kredita Fonda za razvoj Abu Dabi, navode, finasira se modernizacija hidrosistema „Pančevački rit”, na površini od 10.000 hektara; rekonstrukcija i modernizacija sistema „Čačak – Parmenac” za navodnjavanje 380 hektara; rekonstrukcija i izgradnja hidrosistema Mačva „CSN6” na površini od 10.900 hektara i izgradnja sistema Vinča, Plaskovac, Blaznava u opštini Topola za navodnjavanje 300 hektara. Iz kredita EBRD finansiraju se sistemi za navodnjavanje 2.000 hektara Negotinske nizije i navodnjavanje 1.100 hektara Resavske celine u opštini Svilajnac.
Podaci RZS, međutim, pokazuju neznatne pomake – 2018. godine navodnjavana su 46.823 hektara poljoprivrednih površina ili sedam odsto manje nego prethodne, da bi 2019. brojka bila gotovo ista i iznosila 46.863 hektara. Primetan pomak beleži se tek 2020., kada je sa 52.441 navodnjavanim hektarom zabeležen porast od 11,9 odsto. Međutim, prošle godine desio se pad od 0,4 odsto.
Drastičan pad u prethodnoj deceniji
Agroekonomista Milan Prostran navodi da je Srbija pre 30 godina imala čak 145.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje, što je činilo oko tri odsto obradivih površina, a najdrastičniji pad zabeležen je u poslednjoj deceniji.
– Po popisu poljoprivrede iz 2012. godine, Srbija je imala 99.700 hektara pod sistemima za navodnjavanje, ta površina je sad prepolovljena – ističe Prostran i dodaje da je bilo mnogo neracionalnih i ekonomski neopravdanih razloga da se sistemi unište ili zapuste.
PROČITAJTE JOŠ
Primer zapuštenosti je hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, najveći te vrste u Srbiji, koji sa prirodnim i delimično rekonstruisanim vodotocima ima dužinu 960 kilometara.
– Projektom ovog kanala, završenog 1977. godine, predviđeno je da se navodnjava čak 510.000 hektara, a Srbija, nažalost, iz njega navodnjava samo 30.000. Kanal je zapušten, postoji čak 15 miliona kubika mulja, koji iz njega treba iskopati – naglašava analitičar Gulan, dok iz JVP „Vojvodinavode“ i Ministarstva poljoprivrede na pitanja lista „Nova“ o stanju ovog kanala i razvoju hidrosistema ne odgovaraju.
Suše nas već skupo koštale
Prostran kaže da je navodnjavanje neophodno za gajenje većine povrća, semensku proizvodnju, plantaže jabuka i druge moderne zasade, ali da će zbog klimatskih promena ta potreba biti proširena i na velike površine sa ratarskim kulturama.
– U pitanju je jako skupa agrotehnička mera, ali u uslovima promene klime neophodna. U narednih 50 godina bez sistema za navodnjavanje neće se moći ništa ni zaorati niti posejati – upozorava ovaj agroekonomista.
Gulan podvlači da poslednjih decenija upravo suše nanose najveće štete srpskoj poljoprivredi, kao i da se ukupna šteta od 2000. do 2021. godine meri milijardama dolara.
– Štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. po 1,5 milijardi ili po trećinu očekivane proizvodnje. Novac koji smo izgubili u toku te dve godine bio bi dovoljan da se u Vojvodini i ostatku Srbije izgrade potrebni sistemi – procenjuje Gulan i upozorava da Srbija ovaj problem mora sistematski da rešava jer joj u narednim decenijama prete mnogo gori ishodi.
BONUS VIDEO: Kako je Srbija poklonila fabrici Linglong hektare obradivog zemljišta i milione evra
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
