Saveti: Kako preživeti tropske vrućine

Podeli:
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Srbiju je ponovo zahvatio tropski talas, a tokom ovakvih vremenskih prilika lekari savetuju da se unosi više tečnosti i izbegava sunce. Poseban oprez savetuje se ljudima koji imaju hronične bolesti ili boluju od hipertenzije.

U Srbiji je danas i sutra na snazi crveni meteoalarm za pojedine delove Srbije, dok je u ostatku zemlje na snazi narandžasti meteoalarm. To znači da je vreme veoma opasno zbog tropskih vrućina. Uglavnom tokom ovakvih vrućina pomoć lekara najviše traže hronični bolesnici, ali i oni koji se leče od hipertenzije.

Zbog tropskih temperatura i UV zračenja hroničnim bolesnicima, ali i deci savetuje se da od 11 do 17 časova ne izlaze napolje bez preke potrebe, a ako idu napolje da bi se rashladili na nekom kupalištu da onda paze da se ne izlažu direktno suncu.

Pored unošenja dovoljno tečnosti, savetuje se izbegavanje teške hrane, kao i alkohola, ali i laganija garderoba i nošenje šešira i naočara.

Vrućine na nas utiču i da gubimo apetit, a ishranu nikako ne sme zanemarivati već je samo prilagoditi ovim visokim temperaturama. Naime, lekari savetuju da ona bude lagana, odnosno da se više unosi sveže sezonsko povrće i voće. Termički obrađena hrana utiče na to da se gube vitamini i minerali.

Isto tako, prejaka, masna i začinjena hrana može da dovede do pojačanog znojenja i gubitka tečnosti.

Lekari savetuju da se nikako ne preskače doručak jer to može da utiče i na šećer u krvi ako ga preskočimo, a kao predlog za doručak tokom tropskih dana doktori ističu žitarice, hladan sendvič ili sveže povrće, ali i jaja.

Kada se radi o unosu tečnosti, lekari savetuju dovoljno unošenje vode, odnosno par čaša dnevno kako bi se izbegla dehidratacija, ali i mogući kolaps. Inače, nedovoljan unos vode izaziva glavobolju, nizak krvni pritisak i nesvesticu.

Međutim, lekari isto tako savetuju da se stalno ne nalivamo vodom, nego da je samo unosimo u dovoljnoj količini u zavisnosti od metabolizma, težine, fizičke aktivnosti.

Kako vreme utiče na hronične bolesnike i srce?

Veliki broj ljudi tokom tropskih vrućina oseća određene tegobe pri promeni vremenskih prilika. Među najugroženije su stariji, hronični bolesnici, ali često se udaru mogu naći i mlade osobe.

Naime, ove osobe tokom tropskog talasa osećaju simptome kao što je osećaj zamora i nedostatka vazduha, ali i lupanje srca i obilno znojenje. Osetljive osobe mogu da se osećaju slabo, ili da imaju nesanicu i  vrtoglavicu. Kod horničnih bolesnika vrućine mogu da dovedu do mgirene, astmatičnih napada, depresije, razdržljivosti, ali i do infrakta srca i moždanog udara. Dok astmatičari imaju problem vlažnosti vazduha, na srčane bolesnike utiče veoma toplo vreme.

Zato se hroničnim bolesnicima savetuje da redovno uzimaju propisanu terapiju, pravilno hrane, izbegavaju najtopliji deo dana i unose dovoljno tečnosti jer to može pomoći našem srcu. Lekari savetuju da srčani bolesnici ne uzimaju previše rashlađenu vodu i ne odjednom u velikim količinama.

Naime, tokom ovakvih vremenskih prilika ljudsko telo teži da održava svoju unutrašnju temperaturu i to vodi širenju krvnih sudova i time se snižava krvni pritisak. Menja se i zgrušavanje krvi pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge natiču jer tečnost zaostaje u donjim delovima tela. Ukoliko krvni pritisak padne prenisko povećava se rizik od srčanog udara.

Vrućine isto tako mogu da vode i toplotnom udaru kada je neophodno odmah zvati hitnu medicinsku službu.

Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama radi ekstremno visoke spoljne temperature odnosno vremenske pojave toplotnog talasa.

Bonus video – Voz budućnosti 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar