Vlada Srbije ne zadovoljava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini, konstatovano je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu koji je danas u Vašingtonu predstavio američki državni sekretar Entoni Blinken.
U izveštaju se navodi da je Vlada pojačala napore u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu uticaj pandemije kovid-19 na njene kapacitete za borbi protiv trafikinga, i da zbog toga ostaje zemlja drugog od tri nivoa kategorizacije, preneo je Glas Amerike.
Napori Srbije, kako se navodi, obuhvatali su izricanje većeg broja presuda krijumčarima i identifikaciju većeg broja žrtava. Vlada je takođe uložila više resursa u Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CPTV), a sudije su odobrile „status posebno osetljivih svedoka“ za veći broj žrtava, navodi Stejt department.
Ističe se da je Vlada organizovala kampanje za podizanje svesti u pogledu trafikinga i da je, između ostalog, finansirala takmičenje za medijske projekte o tom pitanju.
U izveštaju se međutim ocenjuje da nije ispunjen minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti. Izdvaja se nedostatak proaktivnih napora Vlade kada je reč o identifikaciji žrtava, zatim nedostatak sredstava i osoblja u CPTV za adekvatnu pomoć žrtvama, te zatvaranje centra za hitni prijem žrtava zbog problema povezanih sa pandemijom i nemogućnosti da dobije dozvolu.
Vlasti su, kako ocenjuje Stejt department, kažnjavale veći broj žrtava i nisu štitile njihova prava tokom sudskih postupaka. Savet za borbu protiv trgovine ljudima se nije sastajao, a saučesništvo zvaničnika u krivičnim delima povezanim sa trafikingom i dalje zabrinjava, navodi se u izveštaju.
Srbiji se između ostalog preporučuje da odlučno istražuje, krivično goni i osudi krijumčare, uključujući i zvaničnike koji su saučesnici i da izrekne adekvatne kazne. Takođe bi trebalo da poveća napore za proaktivnu identifikaciju žrtava, i među migrantima, pojedincima u industriji seksa, izbeglicama, azilantima i maloletnom decom koja prose na ulicama.
Preporučuje se i izdvajanje adekvatnih sredstava za CPTV da bi zvanično identifikovao i zaštitio žrtve i za nevladine organizacije koje pomažu žrtvama. Među preporukama su i zaštita privatnosti žrtava, obezbeđenje pravnih zastupnika, obuka istražitelja, tužilaca i sudija i uspostavljanje mehanizama za prosleđivanje slučajeva obučenim sudijama i tužiocima.
Preporučuje se i puna implementacija smernica za sprečavanje kažnjavanja žrtava trgovine ljudima za krivična dela koja su direktan rezultat trafikinga.
Žrtve trafikinga u Srbiji su žene koje krijumčari koriste kao seksualno roblje u zemlji, ali se one krijumčare i širom Evrope, posebno u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku.
Muškarci iz Srbije se koriste kao radna snaga, posebno u sektoru građevinarstva, u evropskim zemljama, uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksembrug, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Krijumčari eksploatišu i decu iz Srbije, posebno Rome, kao seksualno roblje ili neplaćene radnike, a primoravaju ih i da prose i bave se sitnim kriminalom.
Strane žrtve identifikovane u Srbiji potiču iz Albanije, Kameruna, Hrvatske Danske, Nemačke, Malija, Nigerije, Severne Makedonije i Pakistana. Hiljade migranata i izbeglica sa Bliskog istoka, iz Afrike i Azije koje su u tranzitu kroz Srbiju ili nisu u mogućnosti da je napuste, potencijalne su žrtve trgovine ljudima, konstatuje se u izveštaju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare