Dok se deca raduju odlasku na jednodnevne izlete, ekskurzije i rekreativne nastave, roditelji se hvataju za glavu zbog astronomskih cena koje idu čak i do 40.000 dinara, iako se radi o boravku na sedam dana i to u okviru Srbije. Mama četvorogodišnje Milice i šestogodišnjeg Miloša, Jelena M., čija deca idu u jedan beogradski vrtić na Karaburmi, mora da izdvoji oko 10.000 dinara za njihov jednodnevni izlet na Avalu nadomak Beograda. I to nije sve. Ako planira da ih pošalje na sedmodnevnu ekskurziju na planinu, trebaće joj oko 80.000 dinara. A njena plata je 65.000 dinara.
Nakon što su dobili obaveštenje o realizaciji papreno skupog jednodnevnog izleta do Avale, a o čemu je Nova.rs već pisala, roditeljima mališana koji idu u jedan vrtić na Karaburmi, predstavljena je ponuda za zimovanje.
Naša sagovornica Jelena objašnjava da su u opticaju bile četiri ponude, te da je roditljlima ostavljeno da se opredele za jednu od tih.
„Dobili smo četiri ponude. Predstavljen nam je Zlatibor, šest noćenja, sedam dana, a cena je 36.750 dinara. Druga ponuda je takođe Zlatibor, ali drugi hotel, skuplji za 1.200 dinara. Treća, najskuplja, odnosila se na boravak na Kopaoniku, čak 41.000 dinara, i poslednja je bila Goč čija je cena za sedam dana boravka iznosila 28.300. Pa vi sad gledajte: ko to može da priušti? Moja plata je 65.000 dinara. Volela bih da pošaljem oba deteta na zimovanje, ali to je nemoguće. Nemam toliko novca“, priča nam ova majka.
Zato, priznaje, uopšte ne razmatra opciju da njen predškolac Miloš ide na ekskurziju, a o mlađoj Milici ni ne razmišlja.
„Nažalost, nisam ni spomenula suprugu jer od tog posla nema ništa. Miloš je pitao da ide, rekla sam mu da ćemo videti da li će ići njegovi drugari, međutim prijavilo se samo četiri deteta od njih 23. Mnogo je to para. Zaista. Sve ja razumem – treba platiti hotel, prevoznika, agenciju, vaspitačice… Ali, opet, nemoguće je da ja sa platom od 600 evra finansiram da mi oba deteta idu na zimovanje. Nema šanse. Ako ne mogu oboje, a ne mogu, onda neće ići nijedno“, odlučna je ova majka.
Turistička agencija šalje ponude školi, a školska komisija, u kojoj sedi i roditelj, bira najpovoljniju. Roditelji plaćaju ekskurziju, a od toga, nastavniku ide od 500 do nekoliko hiljada dinara po đaku. Dnevnica lekara je oko 6.000 dinara. Porez koji se na sve to plaća najviše utiče na cenu.
Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija objašnjava za naš portal da su agencije najmanji problem, te da roditelji nisu zainteresovani za više informacija o samoj ekskurziji.
„Postoji Pravilnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako i na koji način se realizuju izleti, ekskurzije i rekreativna nastava, gde postoji značajan broj obaveza koje agencija mora da poštuje, kao na primer, lekar koji mora da putuje sa nižim razredima, vođa puta, potom nastavnici koji imaju svoje dnevnice, a na sve to plaćaju se ogromni porezi i doprinosi koji nisu manji nego otprilike 60 odsto. Prema tome, ako nastavniku date dnevnicu od 1.000 dinara, roditelji ustvari plate 1.600 dinara. To su veliki troškovi. Prema Zakonu o turizmu, moramo da imamo i vodiče ili pratioce grupe iz agencije“, kaže Seničić.
On dodaje da roditelji zapravo plaćaju ulaznice i obroke i za lekara, vođu puta i dva nastavnika, ako, recimo, na ekskurziju ide 40 dece, a to sve povećava cenu.
„Ista je stvar za ekskurzije. Profesori treba da spavaju u hotelu. Pored dnevnica, njima je plaćen boravak u hotelu. Ne može to niko da pokloni. Roditelji vole da prebacuju odgovornost na nekog drugog. Oni imaju krajnju odluku i Savet roditelja zajedno sa direktorom odlučuje šta će prihvatiti, a šta ne. Na osnovu toga šta oni postave kao javnu nabavku, agencije dostavljaju program putovanja. Ne mogu da kažu da ne znaju šta je. Roditelji u svakom trenutku mogu da traže da agencija koju su izabrali dođe i da im da otvorenu kalkulaciju, da se vidi šta koliko košta, prevoz, koliko ima gratis mesta, koliki su troškovi dnevnica, koliko agencija zarađuje…“, navodi naš sagovornik.
Seničić tvrdi da često sami roditelji povećavaju cenu ekskurzija.
„Kada se ide na trodnevnu ekskurziju, roditelji insistiraju da deca spavaju u hotelu sa četiri zvezdice, da imaju polu pansione, a to sve značajno poskupljuje cenu. A za takve ekskurzije idu dva vozača, vodiča, u jednom autobusu dva profesora, lekara, to je već šest ljudi. Ukupan trošak za njih delimo na četrdesetoro dece, ukoliko toliko ide. Pošto roditelji određuju koliko će profesori dobiti po detetu, njima niko ne kaže da na to mora da se plati 60 odsto poreza. A kada im uplaćujete na račun, morate da platite još 20 odsto PDV. Dakle, ako za tri dana imaju 3.000 dinara, faktički to košta pet hiljada i nešto“, objašnjava prvi čovek Nacionalne asocijacije turističkih agencija.
On roditeljima poručuje da su oni naručioci posla i da treba da reaguju.
„Ponašaju se kao da su stavljeni pred svršen čin i da oni to moraju, a ništa ne moraju. Treba napraviti pritisak na direktora“, iskren je naš sagovornik.
On smatra da je rešenje za problem preskupih ekskurzija u tome da se država uključi u to.
„Da se odrede dnevnice profesorima i da se oslobodi plaćanje poreza i doprinosa za dnevnice lekara kod te vrste putovanja, da ne opterećujemo roditelje. U tom slučaju možemo da smanjimo cene za 20-25 odsto“, zaključuje Seničić.
BONUS VIDEO: Zbog čega se udžbenici besplatno dele samo u Beogradu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare