Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Firma Rio Sava poslala je članovima Akademije nauke i umetnosti odgovor na zaključke o projektu “Jadar” upućene Ministarstvu rudarstva, u kojim im poručuje da su izneli netačne podatke, netačne pretpostavke i paušalne ocene, kao i da su stavovi koje je naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu Dragana Đorđević iznela “namerno širenje panike”.

Nakon naučno-stručnog skupa “Projekat Jadar – šta je poznato” održanog početkom maja u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), organizacioni odbor u kom su bili biolog, botaničar, ekolog i biogeograf Vladimir Stevanović, hemičar Bogdan Šolaja i tehnolog Velimir Radmilović, uputio je Ministarstvu energetike i rudarstva (MRE) mišljenje u kome dovode u pitanje opravdanost projekta rudnika u dolini “Jadra”.

Na mišljenje koje su akademici temeljno obrazložili u SANU je stigao odgovor, ali ne od nadeležnog Ministarstva, već od Rio Tinta.

Povezane vesti:

U uvodnom delu odgovora na pismo SANU koje potpisuje Vesna Prodanović, generalna direktorka “Rio Sava eksplorejšn”, počinje konstatacijom da analiza projekta „Jadar“ zahteva holistički i multidisiplinarni pristup, odlično poznavanje međunarodne industrijske prakse i domaće zakonske regulative i navodi.

“Dostavljeno pismo je s druge strane, nažalost, u velikom delu koristilo paušalno ocenjivanje materije koja zahteva precizan naučni i inženjerski pristup. Iznet je i veliki broj netačnih podataka i pretpostavki, uz nerazumevanje pravnih okvira, i uz tendenciju izvlačenje informacija izvan njihovog prirodnog konteksta”, navdi se u odgovoru koji potpisuje direktorka Prodanović i dodaje:

“Generalni je utisak da se kroz pismo najdirektnije negira i zanemaruje kolektivno tehničko i tehnološko znanje moderne civilizacije 21. veka, na način da se svi sastavni delovi projekta ‘Jadar’ tretiraju kao da će po prvi put ikada biti izvedeni upravo u okolini Loznice.”

Takođe se postavlja pitanje motivacije za “neutemenjene komentara na teme koje su tehnički nesporne.”

Pominje se i da je prof. dr Dragana Đorđević nakon naučnog skupa i nakon što joj je dostavljena Info-brošura Rio Tinta u komunikaciji sa zabrinutim građanima na socijalnoj mreži napisala o projektu „Jadar“:

“Ipak će koristiti koncentrovanu sumpornu kiselinu koju će na otvorenom raspršivati preko izdrobljene rude pa će se njena isparenja vazduhom raznositi i pržiti zeleni pokrivač (šume i poljoprivredne kulture) i nagrizati pluća i kožu stanovništvu ali i domaćim i divljim životinjama u okolini rudnika.“

To je generalna direktorka “Rio Sava eksplorejšn” ocenila kao “Svesno širenje panike zlonamernim neistinama, da će se sumporna kiselina raspršivati preko rude na otvorenom, što, nažalost istovremeno dovodi u pitanje kredibilitet i namere pisma u kome je dr Đorđević jedan od autora.”

Primedbe i odgovori

Jedna od zaključaka koji su članovi SANU izneli u pismu Ministarstvu je da bi realizacija projekta „Jadar“ dovela do masivne devastacije prostora, trajne promene karaktera predela, degradacije biodiverziteta, raseljavanja nekoliko stotina ljudi i prestanka naprednih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti.

Na to je od “Rio Sava eksplorejšn”, ćerke firme Rio Tinta, poslao odgovor u kom prvo koriguje navedene površine koje bi rudnik trebalo da pokriva, zatim dolinu reke Jadar poredi sa Holandijom čiji se najveći deo površine nalazi na plavnom području kraj mora i završava navodima da u Rađevini već postoje industrijske zone koje zagađuju zemljište i čije proširenje je u planu.

Povezane vesti:

“Iako sve industrijske površine nastaju kao rezultat konverzije poljoprivrednog i šumskog zemljišta, očevidno je da se jedino projektu „Jadar“ pristupa na način opisan u pismu članova SANU, što dovodi u pitanje metodologiju, naučnu osnovanost i u krajnjoj liniji motivaciju za ovakav pristup baš projektu Jadar”, navodi se u delu odgovora.

Članovi SANU upozorili su da će“uništenja i fragmentacija staništa degradirati biološku raznovrsnost, koja sada obuhvata nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su 145 sa statusom strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.

Na to su iz Rio Tinta odgovorili da se raznovrsnost biodiverziteta procenjuje i da će “sve vrste i staništa u okruženju dobiti pažnju i rešenja u skladu sa svojim ekološkim značajem i u odnosu na obaveze propisane od nadležnih institucija Republike Srbije.”

Nije objašnjeno kako će to biti postignuto kada staništa nestanu sa lica Zemlje.

Članovi SANU ukazali su i na brojna kršenja zakona i propisa, između ostalog i Zakona o vodama, čime su potencijalno ugroženi vodotokovi, povećan rizik od poplava i zagađenja podzemnih voda i zemljišta.

Odgovori Rio Tinta na tu vrstu prigovora uglavnom se svode na tvrdnje da su potrebne saglasnosti blagovremeno prijavljene i zakoni poštovani, tj. da sve vreme poštuju srpske zakone.

VIDEO: Nova.rs u Jadru

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare