Na reci Ibar, u blizini Raške, završena je gradnja prve male hidroelektrane na ovoj reci. Za nju je početkom ove godine izdata i upotrebna dozvola. Prema prostornom planu opštine Raška, predviđeno je da se na Ibru, sagrade još tri male hidroelektrane. Aktivisti koji se bave očuvanjem reka kažu da nisu sigurni kako će se nakon toga ponašati obale Ibra, jer je reč o snažnoj planinskoj reci.
Mala hidroelektrana „Pavlica“ nalazi se u blizini istoimenog manastira koji je sagrađen pre doba Nemanjića. Reč je o prvoj hidroelektrano na Ibru posle 45 godina, i trenutka kada je sagrađena brana Gazivode.
Reka je pregrađena ustavom visine pet metara. Iznad nje se formiralo akumulaciono jezero, ali ispod nje izgleda drugačije. Uprkos objašnjenjima i tvrdnjama stručnjaka da njena gradnja nizvodno neće štetiti biljnom i životinjskom svetu, kod meštana Raške i prolaznika ibarskom magistralom, prizor da se reka Ibar može preskočiti, ipak nailazi na negodovanje. Iz Odeljenja za urbanizam kažu da je reč o nanosima peska.
Predračunska cena radova iznosila je 700 miliona dinara. U građevinskoj dozvoli, u koju smo imali uvid, piše da je reč o brani sa betonskim prelivnim pragom sa kontrolisanim prelivom. Početkom godine završena je poslednja faza. Dobijena je upotrebna dozvola. Tako je sada MHE „Pavlica“ spremna za proizvodnju i prodaju struje.
„Investitoru, preduzeću MHE „Pavlica“ iz Beograda 2018. godine, izdata je građevinska dozvola, nakon što su podneli usaglašen zahtev. Što se tiče biodiverziteta, dostavljeni su uslovi zaštite od nadležnih institucija koje investitor mora ispoštovati. Za to su nadležne vodoprivredna i inspekcija za zaštitu životne sredine“, navodi se u odgovoru Odeljenja za urbanizam u Raški.
Ljubiša Jovašević iz Kraljeva koji je svojevremeno dok je bio deo gradske vlasti u Kraljevu, uticao na zaustavljanje gradnje brana na Ibru, čiji je projekat predstavila italjanska firma „Seći energija“, kaže da je reč o planinskoj reci, i da se postavlja pitanje da li će obale izdržati njene snažne nalete.
„Ibar je bujična reka i ima dosta nanosa koje vuče sa sobom. Vrlo brzo će ta jezera koja se prave biti zasuta nanosima. A čišćenje će biti tri do pet skuplje nego podizanje brane. S druge strane imate mogućnost kapilarnog penjanja vode i urušavanje obala“, kaže Jovašević.
Zanimljivo je da prema informacija iz opštinske uprave u Raški, u toku trajanja javnog uvida, nije bilo primedbi na Urbanistički projekat niti je bilo zainteresovanih da izvrše uvid u taj plan. Ali, ono što nam nije rečeno, jeste da je javni uvid sproveden još 2014. godine, tri godine pre nego što je sadašnja firma MHE „Pavlica“ dobila dozvolu.
„Vrlo dobro znate kako se rade javne primedbe, i kako se zakazuju. Vrlo mali broj ljudi za njih čuje. Odbornici u lokalnim samoupravama nemaju potrebu da obaveste građanstvo, jer svi su vezani partijski za neku takvu ideju. Zato ti projekti olako prolaze. Kad se završe ti projekti, onda bude sve kasno“, kazao je Ljubiša Jovašević.
Po republičkom katastru mini hidroelektrana predviđene su još tri lokacije za izgradnju. Kako kažu u Odeljenju za urbanizam u Raški, samo još jedna elektrana ima svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju, ali ona nije započeta.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar