Farmaceutski gigant "Torlak" na rubu propasti: Bivša direktorka Darija Kisić dobila još plaćeniju funkciju, a iza nje ostali milionski dugovi, tužbe i srušeni pogoni

Početkom septembra ove godine “Torlak” je bio u finansijskoj blokadi čak sedam dana, a u proteklih nekoliko meseci protiv ove ustanove više od 15 firmi i fizičkih lica pokrenulo je tužbe zbog milionskih dugova.

Takođe, poznato je da su ugašeni pogoni za većinu vakcina koje su nekada proizvodili, a u poslednjih nekoliko godina najveći stručnjaci napustili su ovog nekadašnjeg giganta zbog loših uslova rada.

“Na Torlaku više nema stručnjaka. Otišli su svi koji su nešto vredeli. Ova ustanova je na samrti, a to više nikoga i ne zanima. Sad pričaju o nekoj ruskoj vakcini koju ćemo proizvoditi, a mi nismo u stanju da napravimo četvorovalentnu vakcinu protiv gripa. Sad su smenili Dariju Kisić koja praktično ništa nije učinila za Torlak, bila je samo figura, a problemi koje je napravilo ranije rukovodstvo, još u vreme Vere Stoiljković, još nisu rešeni”, kaže za Nova.rs jedan od zaposlenih na Torlaku.

Propali planovi za razvoj Instituta

Institut Torlak, koji je nekada celoj Evropi postavljao standarde u proizvodnji vakcina, godinama se urušava. Darija Kisić postavljena je na čelno mesto ustanove nakon što je smenjen Luka Dragačević, koji je započeo brojne projekte, ali nije stigao da ih završi. Za Dragačevića su govorili da je tokom godinu i po dana, koliko je rukovodio Torlakom, “preporodio ustanovu”.

Naime, bivši direktor planirao je proizvodnju četvorovalentne vakcine protiv gripa, međunarodnu saradnju sa farmaceutskim kućama, uvoz vakcina iz zemalja van Evropske unije, ali je radio i na strategiji za povratak stručnih kadrova. Međutim, na njegovo mesto postavljena je Darija Kisić, pa su se svi planovi, preko noći, izjalovili.

Sa trećim mandatom Zlatibora Lončara u Ministarstvu zdravlja, Kisić je u maju prošle godine imenovana za novu direktorku Torlaka. Dragačević je, inače, postavljen u vreme mandata Danice Grujičić, nakon što je smenjena Vera Stoiljković, koju su zaposleni tužili za mobing i u čije vreme je najviše stručnjaka napustilo Institut. Nju je, prošle godine, ministar Lončar uposlio u Ministarstvu kao svoju pomoćnicu.

Inače, Kisić je u Torlaku zatekla urušeno stanje, a tužbe dobavljača i gotovo svih saradnika ove ustanove, koje su stizale tokom proteklih godina, u vreme njenog mandata dostigle su vrhunac.

Podsećamo da je od ranije poznato da su pogoni za proizvodnju vakcina zastareli, a mnogi više nisu u funkciji i da je to jedan od razloga zašto je Institut sredinom 2022. godine posle 100 godina prestao da proizvodi vakcine protiv tuberkuloze BSŽ (BCG).

U Torlaku se, inače, BSŽ vakcina proizvodila od 1927. do 2022. godine. Od 2013. godine, kažu stručnjaci sa ovog Instituta, razorena je proizvodnja svih vakcina za decu i fizički su srušene zgrade za pogone. Na Torlaku su pogoni, iz kojih su nekada nastajala cepiva za ceo svet, u nedostatku finansijske podrške države, ali i loše organizacije nestručnog rukovodećeg kadra, jedan po jedan proteklih godina prestajali sa radom.

Rušenje objekata i pogona za proizvodnju vakcina

U međuvremenu, prema rečima zaposlenih, zgrade u okviru Torlaka u kojima su se ranije nalazili pogoni za proizvodnju tetanusnog toksoida, antibiograma, za vivarijum i bakteriološke podloge su - srušene. A srušen je čak i najstariji objekat, koji je bio pod zaštitom države od 1920. godine.

Naime, zbog višemesečnih finansijskih poteškoća, račun Torlaka bio je blokiran od 5. do 12. septembra ove godine, sve dok im Vlada Srbije 11. septembra nije iz tekuće budžetske rezerve prebacila skoro 100 miliona dinara, odnosno oko milion evra.

Drugi transfer novca, u iznosu od 125 miliona dinara, što je više od milion evra, odobren je Generalnom sekretarijatu Vlade za za Torlak na sednici 2. oktobra, sa obrazloženjem da je reč o „nadoknadi troškova prijema, skladištenja i distribucije vakcina za obaveznu imunizaciju“. Tačnije, sredstva su prebačena za troškove proizvodnje sezonske vakcine protiv gripa i vakcine protiv difterije i tetanusa - jedinih koje ovaj Institut ima.

Podsetimo takođe da je Vlada Srbije u maju prošle godine imenovala bivšu ministarku Dariju Kisić za direktorku Instituta Torlak. Darija je iz ministarskih fotelja preletela u direktorske. Ona je izabrana za ministarku rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja 28. oktobra 2020. godine, a u novembru 2021. godine pridružila se Srpskoj naprednoj stranci i postala član Predsedništva SNS-a. Ovu funkciju je obavljala do izbora nove Vlade Srbije u oktobru 2022, kada je postala ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Nakon što je prošle nedelje smenjena sa funkcije direktorke Torlaka, Darija Kisić dobila je novu direktorsku funkciju. Ona je, naime, na prošloj sednici Vlade Srbije postavljena na čelnu poziciju Fonda za nauku, sa koje je razrešen čuveni naučnik Nenad Filipović, a na ovoj poziciji mesečna primanja biće joj udvostručena.

Iako za Torlak kažu da je od ključne strateške važnosti za državu Srbiju, u ustanovi se sve više govori o prodaji, odnosno privatizaciji. S obzirom na milionske dugove, zastarele pogone za proizvodnju, deficit stručnih kadrova, a sada i nepostojeće rukovodstvo, ovaj scenario je, nažalost, sve izvesniji.

***