Za sedam dana četiri nove tužbe protiv instituta Torlak koji vodi Darija Kisić: Država ponovo uplatila novac, sada više od milion evra

Zbog višemesečnih finansijskih poteškoća, račun Torlaka, na čijem je čelu bivša ministarka Darija Kisić, bio je blokiran od 5. do 12. septembra ove godine, sve dok im Vlada Srbije 11. septembra nije iz tekuće budžetske rezerve prebacila skoro 100 miliona dinara, odnosno oko milion evra.

A uskoro je usledila i nova uplata.

Drugi transfer novca, u iznosu od 125 miliona dinara, što je više od milion evra, odobren je Generalnom sekretarijatu Vlade za Institut Torlak, na poslednjoj sednici 2. oktobra, sa obrazloženjem da je reč o „nadoknadi troškova prijema, skladištenja i distribucije vakcina za obaveznu imunizaciju“. Tačnije, sredstva su prebačena za troškove proizvodnje sezonske vakcine protiv gripa i vakcine protiv difterije i tetanusa, jedinih koje ovaj Institut ima, iako dugovi ove ustanove i dalje prelaze milione.

Inače, Torlak je tužilo više od 15 firmi i fizičkih lica od početka godine, a samo od kraja septembra do početka oktobra, u roku od sedam dana, dobili su četiri nove tužbe. Naime, 29. septembra tužilo ih je Dunav osiguranje. Zatim drugog, a potom i 3. oktobra dobili su dve tužbe od kompanije koja se bavi popravkom i prodajom računara i kancelarijske opreme. Ova kompanija u jednom postupku od Instituta potražuje 233.514 dinara, a u drugom 24.140 dinara.

Početkom ovog meseca, Torlak je po drugi put tužen od strane kompanije „Birokup“, u vlasništvu Dragana Bure iz Bele Crkve. Ova kompanija je prethodno podnela tužbu protiv Instituta, od 2. septembra ove godine, kada je potraživala 3.007.900 dinara. Slučaj je rešen u korist tužioca na Privrednom sudu u Beogradu, ali je ubrzo usledila i nova tužba.

Podsetimo, prvi transfer novca, prema podacima Narodne banke Srbije, odobrio je premijer Đuro Macut, koji je 11. septembra potpisao odluku o državnoj „donaciji“. Sredstva su, prema zvaničnim podacima, bila namenjena „obezbeđivanju nedostajućih sredstava potrebnih za transfere Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak“.

Kako je odblokiran račun Instituta

Zanimljivo je, međutim, da je samo dan nakon uplate, Torlakov račun - odblokiran.

Kao što smo ranije pisali na Nova.rs, iz dostupnih sudskih dokumenata, izgleda da je institut Torlak tužen od skoro svih kompanija sa kojima je sarađivao od početka godine. U pitanju su kompanije iz različitih branši, od proizvodnje papira do obezbeđenja, popravke računara, održavanja higijene, kablovskih telekomunikacija do kompanija koje se bave tehničkim ispitivanjem i analizom.

Naime, privatna kompanija koja od Torlaka potražuje najviše novca, čak 10.125.313 dinara, jeste Eurosecurity, koja je postupak pokrenula 21. avgusta ove godine. Ova kompanija je registrovana za obavljanje usluga fizičkog obezbeđenja, a prema podacima sa Portala javnih nabavki, vidi se da ih je Torlak angažovao za usluge održavanja higijene putem tendera 2021. godine.

Kompanija je osnovana 2011. godine, a do juna 2022. godine bila je u vlasništvu Zorana Nikolića i Dejana Prcića, koji su imali jednake suvlasničke udele. Međutim, u junu te godine njih dvojica su prodali polovinu kompanije kompaniji Marera Property Management doo, dok je svako zadržao po 25 odsto udela. Konačno, u decembru iste godine, Marera je postala jedini vlasnik kompanije.

Zanimljivo je da ovu kompaniju zastupa advokat Igor Isailović, koji je od ranije poznat kao bliski saradnik ministra finansija Siniše Malog. Isailović takođe pruža pravne usluge za EKSPO 2027, u iznosu od oko 14 miliona dinara.

Od ministarke do direktorke Torlaka

Podsećamo da je Vlada Srbije u maju prošle godine imenovala bivšu ministarku Dariju Kisić za direktorku Instituta Torlak. Inače, u januaru 2023. godine, Vlada je razrešila dosadašnju direktorku Veru Stoiljković sa rukovodeće pozicije i na tu poziciju imenovala Luku Dragačevića, koji je, prema rečima zaposlenih, preporodio ustanovu u roku od godinu i po dana.

Međutim, od kada je Zlatibor Lončar započeo svoj treći mandat u Ministarstvu zdravlja, u Torlaku se priča o novom direktoru za koga se priprema ta pozicija.

Darija je izabrana za ministarku rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja 28. oktobra 2020. godine, a u novembru 2021. godine pridružila se Srpskoj naprednoj stranci i član je Predsedništva SNS-a. Ovu funkciju je obavljala do izbora nove Vlade Srbije u oktobru 2022. godine, kada je postala ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Kolaps proizvodnje nekadašnjeg giganta

Institut Torlak, nekada jedan od najvećih farmaceutskih giganata u Evropi, godinama se urušava, a poznato je da su pogoni za proizvodnju vakcina zastareli i mnogi više nisu u funkciji. To je jedan od razloga zašto je Institut sredinom 2022. godine posle 100 godina prestao da proizvodi vakcine protiv tuberkuloze BSG.

U međuvremenu, prema rečima zaposlenih, zgrade u okviru Torlaka u kojima su se ranije nalazili pogoni za proizvodnju tetanusnog toksoida, suvih bakterioloških medija, antibiograma, vivarijum za uzgoj tetanusnog zmija i bakterioloških medija su srušene. Srušen je i najstariji objekat, koji je bio pod zaštitom države od 1920. godine.

Inače, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je ranije najavio da će proizvodnja vakcina iz Torlaka biti premeštena u fabriku vakcina Sinofarm, koja nema nikakvu funkciju od kada je izgrađena 2022. godine. Međutim, stručnjaci tvrde da je takva proizvodnja neizvodljiva.

Podsetimo da je Institut Torlak proizvodio BCG vakcinu od 1927. do 2022. godine, a od 2013. godine, prema rečima stručnjaka iz ovog Instituta, proizvodnja svih vakcina za decu je obustavljena, a zgrade u kojima su se nalazili pogoni su fizički srušene. U Torlaku, pogoni koji su nekada proizvodili vakcine za ceo svet su, zbog nedostatka finansijske podrške države, kao i loše organizacije nesposobnog rukovodstva, poslednjih godina jedan po jedan prestali sa radom.

Propast ovog nekada najvažnijeg proizvođača vakcina dovela je do toga da Srbija skoro tri godine uvozi BCG (BCG) vakcinu protiv tuberkuloze iz Bugarske za novorođenčad, a umesto trovalentne Torlak vakcine protiv gripa, građani se svake godine odlučuju za četvorovalentnu, koja je besplatna, efikasnija i – uvezena.

U institutu Torlak, međutim, tvrde da sada proizvode BCG vakcinu, kao i vakcine protiv tetanusa, velikog kašlja i difterije. Pored ove dve vakcine, proizvodnja Torlaka, koji je ranije izvozio proizvode u skoro sve zemlje sveta, svela se na serume i mikrobiološke podloge.

***