Pljušte tužbe protiv “Torlaka” koji vodi Darija Kisić, moraće da plati milione: Računi bili u blokadi 7 dana

Finansijske poteškoće Instituta Torlak traju već mesecima, a vrhunac su dostigle početkom ovog meseca. Naime, od 5. do 12. septembra, Torlaku je račun bio u blokadi, sve dok im Vlada Srbije nije prebacila skoro 100 miliona dinara iz tekućih budžetskih rezervi.

Odluku o "donaciji" Torlaku je 11. septembra potpisao premijer Đuro Macut, a Institut je istog dana izašao iz sedmodnevne blokade računa, prema podacima Narodne banke Srbije.

Iz dostupne sudske dokumentacije, čini se da su Institut Torlak tužile gotovo sve firme sa kojima su sarađivali od početka ove godine. U pitanju su najrazličitije delatnosti, od preduzeća koja se bave proizvodnjom papira do onih koja rade obezbeđenje, održavanje higijene, kablovske telekomunikacije do firmi koje se bave tehničkim ispitivanjima i analizama.

Firme - tužioci

Među firmama koje su tužile Torlak, nalazi se i "Birocup", vlasnika Dragana Bure iz Bele Crkve, koji je potraživao 3.007.900 dinara, a ovaj postupak rešen je 2. septembra u korist tužioca na Privrednom sudu u Beogradu.

Takođe, privatna firma Eurosecurity tužila je ovaj Institut za iznos od 10.125.313 dinara. Ovaj postupak pokrenut je 21. avgusta ove godine. Firma Eurosecurity registrovana je za obavljanje poslova fizičkog obezbeđenja. Ipak, prema podacima sa Portala javnih nabavki vidi se da je Institut Torlak od 2021. ovu firmu putem tendera angažovao za usluge održavanja higijene.

Firma je osnovana 2011. bila je do juna 2022. u vlasništvu Zorana Nikolića i Dejana Prcića, koji su imali jednake suvlasničke udele. Juna te godine, međutim, njih dvojica polovinu firme prodaju firmi Marera Property Management doo, dok oni ostaju sa udelima od po 25 odsto. Konačno, u decembru iste godine Marera postaje jedini vlasnik firme.

Zanimljivo je da ovu kompaniju zastupa advokat Igor Isailović, koji je od ranije poznat kao blizak saradnik ministra finansija Siniše Malog. Isailović međutim obavlja i pravne usluge za EXPO 2027 i to za iznos od oko 14 miliona dinara.

Osim ove firme, Torlak je tužilo i preduzeće “SIQ DOO” iz Beograda čiji je zakonski zastupnik Zoran Vuković, a u vlasništvu je Slovenskog instituta za meteorologiju. Tužio ih je i “Globing doo”, čiji je vlasnik Jovan Jovković, nepoznat u javnosti.

Među tužiocima je i firma “SGS” iz Beograda koja od Torlaka potražuje sumu od 744.000 dinara, a postupak je pokrenut u julu ove godine i ubrzo je doneto rešenje o izvršenju. Zakonski zastupnik firme je Miljan Milević, a vlasnik “SGS Société Générale de Surveillance” sa sedištem u Švajcarskoj.

Firma “Konstruktel doo”, čiji je direktor Milan Kuzmanović, tužila ih je za sumu od 840.235 u julu ove godine, a presuda je doneta u korist tužioca.

Torlak je početkom godine tužilo i više fizičkih lica za sume od 2.355.808 do 3.355.680 dinara, a sve su rešene u korist tužilaca. U maju ove godine fizičko lice tužilo je Institut za sumu od 6.421.344 dinara, a taj postupak je još u toku.

Torlak je tužila čak i poznata javna izvršiteljka Mirjana Dimitrijević za sumu od 513.000 dinara još u martu ove godine, a i postupak je još u toku.

Bivša ministarka postaje direktorka Torlaka

Podsećamo da je u maju prošle godine Vlada Srbije imenovala bivšu ministarku Dariju Kisić za direktorku Instituta “Torlak”. Inače, u januaru 2023. Vlada je razrešila rukovodeće funkcije dotadašnju direktorku Veru Stoiljković i na to mesto postavila Luku Dragačevića, koji je, kako su govorili zaposleni, u roku od godinu i po dana preporodio ustanovu.

Međutim, od kako je Zlatibor Lončar započeo treći mandat u Ministarstvu zdravlja, na Torlaku se govorilo o novoj direktorki za koju se priprema fotelja.

Inače, Darija je izabrana za ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 28. oktobra 2020. godine, a u novembru 2021. pristupila je Srpskoj naprednoj stranci i članica je Predsedništva SNS. Na ovoj funkciji bila je do izbora nove Vlade Srbije u oktobru 2022, kada je postala ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Urušavanje proizvodnje nekadašnjeg giganta

Institut Torlak, jedan od nekada najvećih farmaceutskih giganata u Evropi, urušava se već godinama, a poznato je da su pogoni za proizvodnju vakcina zastareli i da mnogi nisu više u funkciji. To je jedan od razloga zašto je Institut sredinom 2022. posle 100 godina prestao sa proizvodnjom BSG vakcina protiv tuberkuloze.

U međuvremenu, kako su naveli zaposleni, u okviru Torlaka srušene su zgrade u kojima su ranije radili pogoni za proizvodnju tetanus toksoida, suvih bakterioloških podloga, antibiograma, vivarijuuma za uzgoj poskoka tetanusa i bakterioloških podloga. Srušen je i najstariji objekat, koji je bio pod zaštitom države od 1920. godine.

Inače, ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavljivao je ranije da će proizvodnja vakcina sa Torlaka biti preseljena u Sinofarm fabriku vakcina, koja od kada je izgrađena 2022, nema nikakvu funkciju. Međutim, stručnjaci tvrde da je takva proizvodnja neizvodljiva.

Podsetimo, u Institutu Torlak BCG (BSŽ) vakcina proizvodila se od 1927. do 2022. godine, a od 2013, kažu stručnjaci sa ovog Instituta, zatrte su proizvodnje svih vakcina za decu i fizički su srušene zgrade za pogone. Na Torlaku su pogoni, iz kojih su nekada nastajala cepiva za ceo svet, u nedostatku finansijske podrške države, ali i loše organizacije nestručnog rukovodećeg kadra, proteklih godina, jedan po jedan prestajali sa radom.

Raspad ovog nekada najznačajnijeg proizvođača vakcina doveo je do toga da je Srbija za novorođenčad gotovo tri godine uvozila BCG (BSŽ) vakcinu protiv tuberkuloze iz Bugarske, a da se umesto trovalentne Torlakove vakcine protiv gripa, građani svake godine odlučuju za četvorovalentnu, koja je besplatna, efikasnija i – uvozna.

U Institutu Torlak, međutim, tvrde da sada proizvode BSG vakcinu, kao i cepiva protiv tetanusa, pertusisa i difterije. Osim ove dve vakcine, proizvodnja Torlaka, koji je nekada izvozio proizvode u gotovo sve zemlje sveta, svela se i na serume i mikrobiološke podloge.

***