Promocija knjige Ognjena Radonjića i Ivana Ostojića u petak u Dorcol Platz-u

Pored autora, o knjizi će govoriti recenzenti prof. Miodrag Zec, prof. Ivan Vujačić i prof. Dejan Šoškić.

Moderatorka razgovora je novinarka Jelena Obućina.

Knjiga „Mit o balkanskom tigru“ Ognjena Radonjića i Ivana Ostojića predstavlja snažan i dokumentovan odgovor na zvaničnu naraciju o savremenoj Srbiji kao zemlji izvanrednog ekonomskog uspeha.

Kroz rigoroznu analizu podataka, autori razlažu konstrukte javne propagande, otvarajući raskošno dokumentovan prostor za dijalog o stvarnosti, uzrocima stagnacije i mogućim pravcima budućeg razvoja.

U političkom žargonu decenije za nama, vlasti u Srbiji neumorno grade sliku "balkanskog tigra" – ekonomski rast prikazuje se kao neupitan, reformski kurs kao nepogrešiv, a statistika se pretvara u oruđe opravdanja.

Radonjić i Ostojić se ovom mitu suprotstavljaju ekonomskom dekonstrukcijom, zasnovanom na velikom broju empirijskih podataka, argumentovanom poređenju sa evropskim i svetskim uzorima, uz jasnu ambiciju da razdvoje istinu od iluzije.

Knjiga insistira na pogledima iz više uglova: ekonomski rast bez analize njegove strukture, kvaliteta i održivosti znači malo; prikrivanje stagnacije u životnom standardu, migraciji, produktivnosti i inovativnosti vodi dalje u krizu.

Autori razotkrivaju poluge statističke manipulacije, mereći sistem ne samo na osnovu zbirnog BDP-a, već analiziraju distribuciju rasta, uzroke demografskog opadanja i starenja, opasnosti od institucionalne slabosti i zarobljene države.

Jedna od temeljnih teza ove knjige jeste da institucije – njihova nezavisnost, transparentnost, otpornost na politički uticaj – presudno određuju sudbinu razvoja. Upravo vladavina slabih institucija, po autorima, gura Srbiju u društvenu i privrednu stagnaciju: sistem je kreiran da služi političkoj eliti i njima bliskom biznisu i kriminalnim krugovima, a ne društvu u celini, dok se reforme svode na formalizam bez suštine.

Spin diktature XXI veka ne vladaju dominantno strahom i represijom, već propagandom, zatrpavaju javnost irelevantnim informacijama, dok važne teme ostaju na marginama.

Ipak, Radonjić i Ostojić ostavljaju tračak nade: promene su moguće, ali zahtevaju institucionalnu hrabrost, otvoren javni dijalog, suzbijanje propagande i povratak izvorima društvenog i ekonomskog razvoja.

Njihova knjiga poziva na otrežnjenje, ali i konstruktivnu debatu – ne nudi lake odgovore, već mapira teren nadolazećih izazova.

U vreme kada je istina često zatrpana u moru irelevantnih informacija, „Mit o balkanskom tigru“ nudi argumentovan, informisan i provokativan okvir za preispitivanje srpskog društva – od ekonomije do institucija, od propagande do svakodnevne realnosti.