INTERVJU Ognjen Radonjić o odgovornima za pad nadstrešnice: Osnovi sumnje na predsedniku, 2 premijera i 3 ministra

Anketna komisija je nedavno u Strazburu u Evropskom parlamentu predstavila izveštaj o slučaju pada nadstrešnice. Kako su reagovali kada ste im rekli da postoji osnov sumnje da je za tragediju u Novom Sadu odgovorna organizovana kriminalna grupa i da je na njenom čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić?

Reakcija je bila ozbiljna i fokusirana na posledice po institucionalnu odgovornost. Posebna politička težina ovog događaja leži u činjenici da su panel organizovale tri poslaničke grupe u EP (S&D, Renew, Zeleni) i da je izveštaj predstavljen kao “Srbija na prekretnici: Godinu dana posle Novog Sada”, čime je tema formalno internacionalizovana. Na tom panelu je predstavljen zaključak Anketne komisije o delovanju organizovane kriminalne grupe i mogućoj odgovornosti državnog vrha. Ova kvalifikacija doneta je jednoglasno od strane članova Anketne komisije, uz detaljno obrazloženje metodologije i zahteve za institucionalnu reakciju.

Vlast je, s druge strane, odbacila odgovornost i pokušala da okvir preusmeri na narativ o terorističkom aktu, doduše prilično neuspešno. Članovi EP koji su prisustvovali ovom događaju i sa kojima smo razgovarali i nakon panela su istakli da ovakav nalaz predstavlja preokret u evropskoj percepciji stanja vladavine prava u Srbiji i da očekuju konkretne korake EP, uključujući osudu i preporuke mera prema vlastima u Beogradu. Posledično, Rezolucija koja je sutradan doneta ubedljivom većinom je vrlo oštra i konkretna. Naravno, Anketna komisija je izrazila spremnost da nastavi komunikaciju sa svim relevantnim političkim čionicima i upozna javnost sa novim nalazima kada do njih dođe. Da je ova vrsta delovanja AK zabolela vlast može se, između ostalog, videti iz toga da smo kolega iz AK profesor Vladan Kuzmanović i ja istog dana sa iste elektronske adrese dobili pretnju “crnom rukom.

Za koga još postoji osnov sumnje da je član te kriminalne grupe?

Jednačina AK za početak istrage je jednostavna i glasi: 1 (predsednik) + 2 (premijera) + 3 (resorna ministra). Tu su i Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije, Državno pravobranilaštvo, Republički sekretarijat za zakonodavstvo itd. To je, naravno, vrh ledenog brega. Da bismo došli do konkretnijih nalaza potrebna nam je finansijska dokumentacija. Prema Naredbi za sprovođenje istrage Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, budžet Republike Srbije je oštećen za 115 miliona dolara. Prema našim procenama, ovaj iznos je višestruko veći, gruba procena je oko 700 miliona evra i finansijska dokumentacija nam je potrebna da ukaže na to ko je uzeo naš novac.

Ovim slučajem bave se dva tužilaštva - Više javno tužilaštvo u Novom Sadu i Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, a istragama su obuhvaćena i dva bivša ministra Tomislav Momirović i Goran Vesić. Da li vidite nedostatke u ovim postupcima?

Ovo je pitanje za pravnike. Mogu samo da vam prenesem svoje utiske, a kredibilne komentare mogu da daju samo krivičari od integriteta. Ono što se meni čini je da nije slučajno da je ovaj slučaj fragmentisan, umesto da se, od početka, vodi isključivo u TOK-u. U Novom Sadu se slučaj fokusira na krivicu struke i korupcija nije predmet istrage. U TOK-u je u fokusu korupcija, što je moralo biti od samog početka i posledica je pritisaka javnosti, pre svega studenata. Međutim, tu vidim da je finansijsko-forenzična osa istrage zapinjala na osnovnim radnjama poput saslušanja Vesića i kompletiranja pratećih veštačenja dok je međuinstitucionalna koordinacija praktično usahnula kada su ključni ljudi povučeni iz udarnog tima na zahtev režima što predstavlja direktnu opstrukciju procesa. Paralelizam dva predmeta rađa preklapanja i prazne hodove, različite ritmove, ponavljanja zahteva, asimetričnu brzinu nalaženja i dostave dokumentacije što vodi neefikasnosti i sumnjama u autentičnost postupaka.

Kao građanin ove zemlje, verujete li da su srpski pravosudni organi u ovakvim okolnostima sposobni da ove postupke dovedu do kraja?

U sadašnjim okolnostima, kapacitet pravosuđa da dovede složene i politički osetljive postupke do kraja je ozbiljno ograničen zbog nedovoljne nezavisnosti, slabog institucionalnog kapaciteta i političkog uticaja na tužilaštva i sudove. Obratite pažnju na niz primera javnih istupa predsednika i drugih aktera vlasti od izjava o smenama tužilaca i sudija, preko upozorenja pojedinim sudovima, do kampanja u provladinim medijima protiv konkretnih nosilaca pravosudnih funkcija. U takvim uslovima pretnji i zastrašivanja, teško je očekivati konkretne i celishodne ishode.

Da li očekujete da će na velikom komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra biti nasilja, što vlast unapred pokušava da pripiše organizatorima?

To se nikad ne zna i zavisi od bandita na vlasti. Ako žele da ga isprovociraju, oni će to uraditi. Naravno, narativ o nasilju pre događaja deluje kao pokušaj odvraćanja građana i delegitimizacije skupa.

Šta mislite da se tačno desilo u Ćacilendu u sredu, kada je jedna osoba, prema tvrdnjama MUP-a, ranjena, a jedna uhapšena? Vučić tvrdi da je u pitanju teroristički akt.

Ma jok. Ko zna šta su tamo kombinovali da bi stavili u drugi plan oštru Rezoluciju Evropskog parlamenta. Ne treba zaboraviti da je ovo dimljenje šatorskog naselja predsednik iskoristio da pruži podršku Marku Kričku koji se po imenu i prezimenu našao u Rezoluciji u tački 7 koja poziva vlasti na istragu o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile, kao i da “...temeljno ispita navode da su ova kršenja potekla od visokih zvaničnika JZO-a, posebno od komandanta Marka Krička...”

Šta može Vučića da natera na izbore pre kraja 2026, kada ih je najavio? On ih očigledno ne želi.

Spolja, eskalacija evropskog nadzora zbog vladavine prava i internacionalizovanih afera podiže reputacioni i finansijski rizik statusa kvo. Ako se konkretne odluke i fondovi eksplicitno vežu za merljive pomake i institucionalnu stabilnost, raste cena držanja zamrznutog političkog ciklusa. Unutra, produženi, masovni i nenasilni protesti koji okupljaju studente, struku i sindikate, uz jasne i proverljive zahteve, smanjuju prostor za narativ o nasilju i pojačavaju dnevni politički trošak svake nove krize. Materijalni šokovi kao što su energenti, javne finansije, rast cena u takvom ambijentu postaju multiplikatori pritiska jer pogađaju osnov prividnog legitimiteta kroz obećanje balkanskog tigra i političke stabilnosti.

Zato je realan scenarijo uslovljen, a ne determinisan. Spremnost spoljnog faktora da uslovi, sposobnost društva da istraje u mirnoj mobilizaciji sa preciznim zahtevima i pojava jedne ili dve materijalne krize eliminišu prostor za kupovinu vremena. Tek tada prevremeni izbori postaju za vlast najmanje loša opcija.

Ko je kriv što smo u opasnosti da budemo bez nafte i gasa od sledeće godine, što možda nije najrealnija opcija, ali nije ni nemoguća?

U opasnost nas ne dovodi jedan događaj, već kombinacija zavisnosti od ruskih aktera za gas i naftu. Gas je ogledalo te ranjivosti. Konkretno, iako postoji interkonekcija sa Bugarskom koja otvara pristup tečnom gasu kroz Aleksandrupolis i pristup gasu iz Azerbejdžana, institucionalna i komercijalna upotreba tog koridora nije maksimalna, dok se paralelno održava oslonac na ruske isporuke i sezonske (kratkoročne) dogovore koji nas drže taocima geopolitike.

Naftna strana je još koncentrisanija. Rafinerija u Pančevu i značajan deo maloprodaje je u lancu NIS-a pod ruskim vlasništvom, dok fizička nafta stiže dominantno preko JANAF-a sa Krka. U takvom okviru, krivica je, pre svega, ove vlasti. Višegodišnje odlaganje diversifikacije i depolitizacije sektora, ugovori i vlasnička struktura koji potcenjuju bezbednosnu premiju, te reaktivno umesto preventivnog planiranja koje sistem čini krhkim.