3
Kako se bliži polaganje male mature za osmake (zakazana za 17, 18. i 19. jun), tako su sajtovi za prodaju proizvoda i usluga postali prepuni oglasa u kojima se nude privatni časovi iz srpskog jezika i matematike. Đacima su na raspolaganju nastavnici i profesori sa ozbiljnim iskustvom, a ponuda je šarenolika - nude se časovi u trajanju od 45, 60 ili 90 minuta, individualni i grupni, čak i onlajn nastava, a od svega toga zavisi i cena. Kako se čini, privatni časovi su ove školske godine skuplji nego prethodne, pa tako čas u trajanju od sat vremena košta 2.000 dinara, dok je nekada dvočas (90 minuta) koštao oko 1.200 dinara. Dakle, sada je ovako: manje vremena, a više para. Novina je da učenici plaćaju pripreme i za treći test - biologiju, geografiju, istoriju, fiziku i hemiju.
Mnogi roditelji, da bi „osigurali“ upis deteta u srednju školu koju želi, plaćaju mu privatne časove iz srpskog jezika i književnosti.
Čak i ako dete to ne želi niti traži dodatnu pomoć, mame i tate ne žale para, te šalju decu kod proverenih nastavnika i profesora, koji s njima rade dva do tri puta nedeljno, kako bi se što bolje pripremili za prijemni ispit.
Novina je da učenici plaćaju pripreme i za treći test – biologiju, geografiju, istoriju, fiziku i hemiju, u zavisnosti od toga koji predmet izaberu.
No, ove godine će roditelji (oni koji žele privatne časove za svoju decu) morati da izdvoje više novca zato što je „individualan rad sa osmakom“ poskupeo.
PROČITAJTE JOŠ:
Dok je prošle godine jedan čas u trajanju od 45 minuta koštao oko 1.000 dinara, a dvočas između 1.200 i 1.500, sada su nastavnici i profesori „zavrnuli rukave“ i napravili novi cenovnik. Naravno, ne svi.
Tako, jedan čas traje 60 minuta, a njegova cena je 2.000 dinara. Manje vremena, a više para. Naravno, dubljom pretragom na „Guglu“ moguće je naći jeftinije časove, ali je problem lokacija gde se održava nastava.
Cena privatnih časova uglavnom je ista kod svih predavača jer se po nekom nepisanom pravilu svi prilagođavaju jedni drugima, pa su razlike uglavnom minimalne.
Ono što se razlikuje jeste cena za društvene i prirodne predmete. Roditelji su, recimo, tokom pandemije koronavirusa uzimali za decu privatne časove iz biologije, istorije, geografije, kako bi bili „u korak“ sa nastavom, koja je tada bila onlajn.
Tako su se cene za društvene predmete kretale od 1.000 do 1.200, dok je za prirodne poput matematike, fizike, hemije, čas bio oko 1.500 dinara. To su bile cene za individualnu nastavu, gde nastavnika radi samo s jednim učenikom, dok je u grupi od dva i više učenika ova cena malo niža.
Jako popularna u poslednje vreme postala je i nastava onlajn, gde učenik takođe ima potpunu pažnju nastavnika, ali preko računara. Ovaj vid nastave košta znatno manje, a iako na prvi pogled ne izgleda kao iznos koji ne može svako da izdvoji, kada se uzme u obzir veći broj časova i za više pedmeta, računica je prilično velika.
Privatni časovi i vid nastave „jedan na jedan“ u poslednje vreme postali su gotovo neizbežni među decom svih uzrasta, a ne samo kod malih i velikih maturanata. Tako su sada podjednako traženi čak i u nižim razredima osnovne škole.
Više se ne traže časovi samo iz srpskog jezika i matematike, nego i iz biologije, fizike, hemije, pa čak i iz istorije.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
2
Nastavnica srpskog jezika i književnosti Vesna Vojvodić u razgovoru za Nova.rs ističe da njene kolege i ona godinama unazad razmišljaju o ovoj nepoželjnoj tendenciji koja se sve više širi. Smatra da neki učenici ne rade ništa na časovima jer podsvesno znaju da će sigurno ići na privatne časove.
S druge strane, postoje primeri kada su deci zaista potrebni dodatni časovi jer im nastavnik u školi ne prenosi znanje na pravi način.
„Postoje deca koja ne mogu da šire svoja znanja jer zaposleni u nastavi nisu stručni. Recimo, matematiku predaju ekonomisti, mašinci ili ljudi koji nemaju položene pedagoško-psihološke predmete i nije isključeno da u tim okolnostima ta deca uz sav svoj napor ne mogu da steknu odgovarajuća znanja. I tu je škola vrlo u obavezi da sagleda ono što je po zakonu obavezujuće i da to realizuje“, smatra naša sagovornica.
Vojvodić tvrdi da roditelji moraju da insistiraju na održavanju dopunske nastave, kako ne bi bespotrebno trošili svoj novac.
„Dopunska nastava čak i ne mora da podrazumeva da učeniku nastavu drži konkretno taj nastavnik koji mu predaje taj predmet. Vi dobijete godišnji plan rada šta sve ulazi u vašu obavezu. Čak i ako nastavnik ima previše obaveza, pa nije mu predviđena dopunska, njegov kolega koji taj isti predmet predaje, preuzeće tu obavezu. Dakle, učenik treba da koristi benefite dopunske nastave. Naravno, to ne rade one đaci koji ne žele. Zato im roditelji plaćaju privatne časove“, smatra ona.
Neretko se roditelji zadužuju kako bi deci omogućili da idu na privatne časove. Na to je ukazala predsednica Udruženja „Roditelj“ Gordana Plemić.
„Tu ima svega – od ambicije roditelja, do njihovog nemanja vremena, a možda ni kapaciteta da pomognu detetu da savlada gradivo. I kad sve to saberemo i oduzmemo, dođemo do privatnih časova. Ali, oni su jako skupi jer od jednog-dva časa nemate ništa. Detetu je potrebno više, a sve to mesečno može da ode i na 200 evra i to za samo jedno dete. Nekad roditelji i podižu kredit – većina roditelja sa prosečnom platom takav način školovanja deteta ne može da plati“, kazala je ona za naš portal.
BONUS VIDEO: Da li su osmaci spremni za proveru znanja na probnoj maloj maturi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
