Pesnikinja, arhitektkinja, glumica i profesorka koje je sprijateljila borba protiv „Rio Tinta“.
Dan koji slavi žensku hrabrost i borbu provodimo sa ženama koje su u godini iza nas demonstrirale zajedništvo i neustrašivost u borbi protiv trovanja Srbije iskopavanjem bora i litijuma.
Glumica Bojana Novaković sa adresom u SAD, profesorka književnosti iz Nedeljica Marijana Trbović Petković, seljanka i pesnikinja iz Pranjana Ljiljana Bralović i arhitektkinja iz Rekovca Marica Živanović Poljo upoznale su se tako što je svaka u svom svetu rešila da ne dopusti dalje zagađivanje naše zemlje. Zajedno su pisale žalbe, protestovale, blokirale puteve, kampovale po hladnoći, odolevale pritiscima, ali i izgradile snažnu prijateljsku vezu iako su, kako kažu, sve veoma različite.
„U šali nas sve nekad nazivam ekofeministkinjama“, kaže Bojana Novaković. „U izvornoj definiciji feminizma stoji da je to pokret protiv sistema dominacije privilegovanih. To je borba koju su žene pokrenule, ali nije borba žena protiv muškaraca niti nešto tako banalno, već i ovo što mi radimo. Osmi mart je divan dan da se slavi zbog istorijskog značaja i mislim da treba da nas podseća da treba da se borimo za jednakost svaki dan“.
Marica, Ljiljana i Marijana su za Bojanu izvor inspiracije i primeri ženske snage iako se, kako kaže, ne deklarišu kao feministkinje.
„Marijana ima neverovatan mozak, spoj akademske pameti i seoske mudrosti. Zna uvek gde se koji dokument nalazi i sve drži u glavi. Ljiljana je pesnikinja i književnica, koja za sebe kaže da je seljanka, pravi kajmak, peče rakiju i vodi revoluciju protiv svetske korporacije i korumpirane vlasti. Mi smo ideološki dosta različite, ali se obožavamo i mnogo su nam zanimljivi razgovori i šale. Marica je glas razuma na svoj način, glas inteligencije, mira, takođe preduhovita… Arhitektkinja koja ume efikasno da postavi stvari na svoje mesto, čak i kad su emocije svima uzburkane. Neverovatne su sve i mnogo sam srećna što su moje saborkinje i prijateljice“, rekla je Bojana o svojim neustrašivim ženama.
„Naša borba traje od marta prošle godine. Sve nas je povezao litijum. I kad nije borba, a naročito u borbi, u životu je uvek dobro imati uz sebe jake osobe, u ovom slučaju su to žene koje su pune energije. Ja sam nacionalno i verski vrlo određena, tvrdokorna Srpkinja, one su više građanke sveta. Ipak, naučila sam da to ne znači da one manje od mene vole svoje kućne pragove, domovinu i otadžbinu“, objasnila je Ljiljana Bralović i dodala da je u njihovoj dosadašnjoj borbi najznačajnije što su uspele da objasne komšijama šta je litijum i što je danas bar 95 odsto meštana Pranjana protiv iskopavanja.
„Važno je što su žene pokazale ovoliku snagu, ne želim da kažem da smo mi tu najbitnije. Bez naših muževa, očeva, braće i partnera ne bismo bile toliko jake. Sigurno je da su žene na ovoj priči pokazale izuzetnu požrtvovanost i snagu. Mislim da instiktivno delujemo u ovom slučaju trovanja naše zemlje. Želimo da zaštitimo svoju decu, drugu decu i zemlju. Nažalost nemam svoju decu, ali predajem u školi. Spremna sam da se svoje učenike borim bez zadrške. To osećam kao svoju dužnost“, rekla je Marica iz Rekovca.
„Pored svih razlika imamo jednu važnu sličnost koja nas spaja – mi smo rešene da u ovoj borbi ne odstupimo ni milimetar. To se oseća. Sve reagujemo u isto vreme ako se pojavi neka nova informacija. Ako jedna kaže da nešto ne može, reći će sve, ne moramo da se dogovaramo.“ kaže Marijana iz Nedeljica. „Učile smo jedne od drugih, a učile smo i od protivnika. Od njih smo naučili koliko je priča važna i počeli smo to da primenjujemo, da radimo ono što ovde radi Rio Sava“.
Njihova ujedinjenost je inspirisala i druge žene. „Kad su moje kolege prosvetari iz Loznice diskutovali zbog prosvete koja ćuti na loše uslove, jedna koleginica se digla i rekla – Naša Marijana je podigla celu Srbiju na noge! Zar mi ne možemo da pokrenemo pitanje prostvetnih radnika? To sam ispratila. Uvek sam se u životu borila, nikad nisam kukala, a ovo je sada naša životna borba. Kao da smo se ceo život kroz sve što smo radile za ovo spremale. Daj bože da izađemo zdrave iz nje, taj adrenalin koji nas nosi je nekad i poguban. Koliko će nas koštati ne znamo, ali definitivno je da ćemo pobediti. Tu nema rasprave“, zaključila je Marijana.
Bonus video: Protest aktivista ispred JDP-a
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: