Vikendicu i njegov "delić raja na zemlji" planinar iz Niša Voja Colić (77) napravio je pre nešto više od dve decenije na brdu Beliš na Suvoj planini, i ona je postala "omiljeno mesto za odmor izletnika i planinara".
„Retko ko od planinara i izletnika koji dolaze do Bojanih voda ili se penju na vrhove Suve planine ne svrati do moje vikendice. U ovom delu planine izgrađene su još dve vikendice, ali vlasnici ne dolaze, a ja sam tu čitavog leta i dobar deo ostatka godine“, rekao je Colić za agenciju Beta.
Svi planinari iz Niša znaju za „čika Vojinu vikendicu“.
„Svi su dobro došli. Na mojoj livadi se izletnici i planinari odmaraju, peku roštilj, peku prasiće, jagnjiće, sigurno 50 godišnje. Kada su radnici iz Bosne pravili put kroz Suvu planinu tu su kod mene postavili šatore, ja sam spremao hranu, jeli smo zajedno“, rekao je Colić.
Da bi planinari i izletnici imali gde da se sklone od iznenadnih pljuskova, Colić je na „njegovom delu planine“ napravio nadstrešnicu sa stolom za ručavanje i klupama.
„Kada je lepo vreme sa tog mesta se vide i Midžor i Babin zub. Vidi se staza za skijanje na Staroj planini“, objasnio je Colić.
Vikendicu na Belišu, Colić je opremio onim što je neophodno za život i duži boravak, s tim što ulogu frižidera ima podrum ukupan duboko u zemlju, a strujom se snabdeva preko solarnih panela.
„Solarne panele sam postavio pre dve godine i dovoljni su mi za svetlo, mobilni telefon i preko dana za mini televizor. Pre toga sam godinama koristio baterije i akumulator“, rekao je Colić.
Vodu obezbeđuje sa izvora na Bojaninim vodama, kao i izvora koji se nalazi na desetak minuta hoda od vikendice.
„Dolaze na vikendicu i moja supruga, sin i ćerka i dve unuke bliznakinje. Provedu i oni neko vreme na planini, ali zbog posla više su u Nišu, a supruga je sa njima jer čuva unuke“, objasnio je Colić.
Pošto od skoro nema sopstveni automobil, Colić na vikendicu dolazi autobusom do Gornje Studene, a potom pešači sedam kilometara.
„Sada imamo put kroz planinu, a kada sam počinjao da gradim vikendicu morali smo sami da popravimo zemljani put da bi traktor mogao da dodje do Beliša. Bilo je jako teško dopremiti materijal za gradnju, nosio sam puno toga i u rancu na leđima“, izjavio je Colić.
On je istakao da su mu u gradnji pomagale kolege iz Mašinske industrije Niš i prijatelji planinari.
„Nijedan gradjevinac nije radio ništa na vikendici, samo mi mašinci i planinari. Još ponešto svakog dana napravim i popravim“, rekao je Colić.
On je dodao da je za vikendica dobio sve potrebne papire za gradnju, iako se nalazi „usred planine“.
„Tu sam srećniji nego u gradu, a i vazduh koji dišem na Suvoj planini mnogo mi znači za zdravlje. Ne zatvaram prozore tokom čitavog dana i noći, a to ne mogu u stanu koji imam u Nišu“, kazao je Colić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare