0
Ima na tviteru lik koji se potpisuje kao "Hrsuz Halilčić", koji svakog meseca dodeljuje "titulu Milenko Jovanov". Za maj je, kaže, već pobedio Nebojša Bakarec, nekad beše koštunjavi opozicionar, sledećom objavom: "Predsednik uzdiže, gradi, leči i vakciniše Srbiju. Vratio nam je dostojanstvo i osmeh. Najbolji predsednik u istoriji Srbije!".
POGLEDAJTE JOŠ:
Zašto Milenko Jovanov? I on je od 2001. godine bio u Demokratskoj stranci Srbije, gde je vremenom dogurao do potpredsednika. Proslavio se najavom iz 2014. da će ta stranka formirati „jezičke patrole“ kojima će utvrditi u koliko naseljenih mesta, posebno na severu Bačke, građani mađarske nacionalnosti ne govore srpskim jezikom, što ga je preporučilo da već naredne godine ne samo obuče radikalski (pardon, naprednjački) dres, već i tu dogura do iste (potpredsedničke) funkcije.
Predsednik svega ovoga je Jovanova, već kao 36-godišnjaka sa više od deceniju i po dugim stažom u politici, u maju 2016. pohvalio rečima „ima jedan mlad momak, ima izvanrednu energiju, borac bez straha i mane, podseća me na vreme kad sam ja bio mlad“. Zbog toga se borac bez straha i mane već pet godina, u pauzama raznih panegerika voljenom vođi, obrušava na opoziciju, posebno na Dragana Đilasa, uglavnom preko medija na kojima opozicija i lider Stranke slobode i prava nemaju pristupa, ali i botovskih društvenih mreža.
Njegovo tviter delovanje najbolje oslikava objava od pre nekoliko meseci, kad su svi naprednjaci i botovi tamburali o tome, a on napisao: „Kilometre puteva Đilas je sakrio na Mauricijusu“. Ima čak i neke veštine da se u istoj rečenici i uzdigne vođi i oblati lider opozicije, zbog čega se stiče utisak da je Jovanov neku lestvicu za ovu vrstu političkog „angažmana“ podigao na nivo koji je praktično nedostupan većini nosilaca „titule“ koja nosi njegovo ime i prezime.
POGLEDAJTE JOŠ:
Zašto Hrsuz Halilčić? Pre nešto manje od mesec dana (18. aprila) navršila se decenija od kako je u Zagrebu umro poznati glumac Ivica Vidović (inače rođen u Beogradu, 10. maja 1939. godine), a ja sam iz tih dana zapamtio pomalo i ljutitu reakciju Sulejmana Kupusovića, reditelja jedne od najboljih jugoslovenskih serija svih vremena „Tale“ (1979, produkcija TV Sarajevo):
„Čim je objavljena vijest o njegovom odlasku, mnogi su, sigurno, u to sam ubijeđen, naglas izgovorili: ‘Ja, kao Europljanin i intelektualac…’, kojom je počinjala većina njegovih replika u ‘Talu’. Zato mi je bilo tužno slušati na vijestima: ‘Primarijus Guzina, primarijus Guzina…’. Sva ta fenomenalna glumačka energija, šarm i talenat Ivice Vidovića stavljeni su u jednu, za njega, minornu ulogu primarijusa Guzine iz TV serije ‘Naša mala klinika'“.
Iako je do karikature doveo soj „intelektualaca i Europljanina“ svih fela i svih vremena (što bi rekao Balašević „škrtariju, intelektualce koji važno vrte palce, a kupiš ih za špricer i kavurmu“), Hrsuz Halilčić je ekspresno zaboravljen u svim novokomponovanim državicama na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Prvenstveno zato što je svuda na političkoj sceni zacarila „podguzija, pohlepa i pljačka“, uglavnom odevena u nekakvo nacionalno ruho, tako da nesretni Milenko Jovanov ima braću blizance na sve četiri strane.
Zvučala je proročanski, a danas više nije ni smešna jedna replika Hrsuza Halilčića: „Ja propovjedi ne mogu da slušam, ni vjerske ni političke, jer one zloupotrebljavaju jezik, vrijeđaju pamet i formiraju opasnu profesiju monologista“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: