Piše Ivan Mrđen: Od penziju do penziju

Sama pomisao na penzije, mog prijatelja profesora dr Petra Đukića uvek podseti na događaj u jednom selu podno planine Ruj, a u blizini Banje Zvonce, nedaleko od Pirota, kad su u maju 2002. grupu planinara u seoskoj „zadruzi“, sačekala zaključana vrata prodavnice, ali je zato je na izlogu krupnim slovima veoma čitko bilo ispisano: „Ima sladoledi“. A onda nešto dalje kod vrata na drugoj objavi: „Plaćanje od penziju do penziju“.O tome je i sam pisao za NIN, koji se upravo nalazi na kioscima, naglasivši da su prosečne penzije danas daleko niže od prosečne plate. Početkom veka su iznosile oko 59 odsto prosečne zarade, a danas, uz sva gromopucateljna povećanja, oko 47 odsto.„Danas, u uslovima produžene pandemijske krize, ali u vreme ’ekonomskog oporavka’, tokom petog talasa širenja virusa kovid-19, penzioneri su svesni da će ih većina i dalje pazariti ’na crtu’, da su penzije izrazito niske i da su ovdašnjih 1,7 miliona penzionera najveća društvena grupacija u zemlji, jer iznosi nešto bezmalo 25 odsto od ukupno 6,9 miliona žitelja“, napisao je profesor, koga bi mnogi veoma rado videli kao kandidata za neku važnu funkciju u državi.Mala je uteha što je diskriminacija po osnovu starenja jedna od najtežih u čitavom svetu, jer je starenje stanovništva u Srbiji veoma izrazito. Dolazi vreme kad će, usled tranzicije i dalje deregulacije tržišta rada, do penzionerskog statusa dolaziti generacije kojima se sve manje (a nekima ništa), uplaćuje kao doprinos PIO fondu, posebno usled karaktera privremenog rada.A to, svakako, nisu teme za prigodne đačke sastave i crteža tipa „kako smo preveli baku preko ulice“, jer ova vlast već godinama prevodi sve bake i sve deke žedne preko vode!