Piše Ivan Mrđen: Nemojte više da nas branite…

Društvo 11. maj. 202107:00
Podeli:
Ivan Mrđen Foto: privatna arhiva

Nezavisno udruženje novinara Srbije predstaviće danas izveštaj Platforme "Sloboda medija brz odgovor", sačinjen na osnovu onlajn međunarodne misije, koja se od 28. januara do 2. februara ove godine bavila procenom stanja slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji.

POGLEDAJTE JOŠ:

Misiju je predvodila organizacija Član 19 (engleski: Article 19) u saradnji sa NUNS-om, a pridružili su im se i partneri pomenute platforme: Međunarodni institut za štampu, Evropski centar za medije i medijske slobode, Evropska federacija novinara, Neograničena sloboda štampe i organizacija OBC Transeuropa, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore i Medijska organizacija jugoistočne Evrope.

Bilo bi nekorektno da ne istaknem ključne nalaze ove misije, na osnovu kojih je zaključeno da „bezbednost novinara u Srbiji izaziva sve veću zabrinutost“: Pandemija bolesti kovid-19 pogoršala je već dovoljno tešku situaciju; U napade na novinare i medijske radnike umešani su i javni zvaničnici i policija; Raniji predmeti ubistava novinara u Srbiji ostali su nerešeni (posebno apostrofirani slučajevi Dade Vujasinović i Milana Pantića); Političari i državni zvaničnici otvoreno prete novinarima, targetirajući ih i definišući ih kao „državne neprijatelje“ ili „izdajnike“, posle čega slede onlajn uznemiravanja i kampanje blaćenja…

Uz sve to imamo i duboko polarizovanu medijsku sredinu, gde su sa jedne strane provladini tabloidi, a sa druge strane nezavisni mediji, što oslikava i podeljeno političko okruženje. Pristup informisanju u Srbiji, navodi se u ovom izveštaju, otežan je zbog tendencije da se informacije od javnog značaja centralizuju u rukama države…

Da budem iskren, potpuno isti izveštaj sa istim primerima (slučaj koleginice Ane Lalić, pretnje novinarima KRIK-a, paljenje kuće Milana Jovanovića, oduzimanje telefona koleginici koja se usudila da snimi sina predsednika svega ovoga u „nezgodnom društvu“, policijska brutalnost prema novinarima tokom protesta u julu 2020. godine…), evidentiranjem zakonske regulative i konstatacijama o dubokoj podeljenosti novinarske branše sačinila bi bilo koja petorka od mojih prijatelja i kolega, koji već godinama ukazuju na iste probleme i dele istu zabrinutost. I to ne samo članova NUNS-a!

POGLEDAJTE JOŠ:

Ima po Evropi mnogo organizacija i pojedinaca koji znaju kako da se približe fondovima Evropske unije, a posle mnogo godina opet su Srbija, sloboda medija i bezbednost novinara ključne reči za dobijanje grantova i pokrivanje kojekakvih, uglavnom naduvanih troškova. A onda oni dođu kod nas (ili kao ovog puta organizuju nekakve video konferencije) i uglavnom razgovaraju sa ljudima koje bih i ja uvestio u pomenute „petorke“, pa nam saopšte ono što smo i pre znali, da budem još precizniji – ono što smo im rekli!

Kad sami napišu u svom izveštaju da ih iz Nemanjine 11 nisu udostojili nikakvog odgovora, da je zaštitnik građana poslao neki više puta prežvakavani izveštaj ili da poverenika za informacije ovde više niko ne zarezuje, postavlja se pitanje koja je svrha ovakvih „misija“ i koliko mogu da pomognu ovakvi izveštaji ispod kojih će se potpisati predstavnici više međunarodnih organizacija i asocijacija. Da li će zbog ugroženosti ovdašnjih novinara njihove vlade ili organi Evropske unije prekinuti saradnju sa ovdašnjim vlastima? Naravno da neće! Da li će zbog ovakvih izveštaja doći do bilo kakvih promena na medijskoj sceni Srbije, posebno uoči predstojećih sveopštih izbora? Naravno da neće! Da li će se promeniti bilo šta u razmišljanjima i postupcima onih „kolega“ koji preživljavaju zahvaljujući falsifikovanju stvarnosti i blaćenju neistomišljenika, uključujući i sopstvenu branšu? Naravno da neće!

Dakle, molim vas, nemojte više da nas branite! Možemo (i moramo) mi to i sami! Realno gledano, jedina korist od ovakvih istraživanja je što će kolege u nezavisnim medijima i njihovim udruženjima imati na šta da se pozovu kad govore ili pišu o sopstvenoj ugroženosti. Možda nekome lepše zvuči kad se kaže „prema najnovijem izveštaju evropske misije“, nego da po ko zna koji put ponavljamo sopstvene stavove, ali strahujem da ni to neće imati ko da čuje.

Zato me sve ovo podseća na sjajan aforizam mog prijatelja Ninusa Nestorovića from Novi Sad: „Tek kad smo počeli sebi da se gadimo, počeli smo Evropi da se dopadamo. Eto, koliko nam se ukusi razlikuju“.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar