Odrastao sam u Doksimovoj ulici na staroj Čukarici, gde je malo dvorište na broju 18, oivičeno sobičcima i šupama delilo čak pet porodica. Ja sam najviše mrzeo baš ovaj deo godine, jer je moja mama Janja, udarnik sa pruge Brčko - Banovići, komunista od 1949. godine i dugogodišnji član Radničkog saveta Fabrike hartije, redovno prala ”veliki veš” za Uskrs (tad još niko nije govorio: Vaskrs), dok je komšinica Zlata Manojlović, koja je jedina iz dvorišta išla u obližnju Crkvu svetog Đorđa, to isto radila za - Prvi maj.