Piše Ivan Mrđen: Dokle više “neka druga vlast”

“Sve je urađeno po zakonu, a taj zakon donet je u julu 2012. Donela ga je druga vlast. Ali, razgovarao sam jutros o tome sa Brnabić i spreman sam da primim porodicu Lalović da vidimo kako da im pomognemo”, izjavio je predsednik svega ovoga povodom nasilnog iseljavanja porodice pukovnika Gojka Lalovića iz stana na Bežanijskoj kosi, posle 14 neuspelih pokušaja u poslednjih osam godina.

Pisao sam pre nekoliko dana o zbrci sa datumima u glavi premijerke, koja je za nešto što se dogodilo 8. juna 2014. optužila “neku drugu vlast”. Sad i njen “šef” priča nešto slično, jer su u julu 2012. većinu u Narodnoj skupštini imale Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, plus nesretni Dinkić i njegovi Ujedinjeni regioni, pa su u tom sastavu i izabrali vladu Ivice Dačića 27. jula iste godine.

Taj saziv parlamenta se konstituisao još 31. maja, dvadesetpet dana posle izbora održanih na Đurđevdan, kad su izglasali “Nebojšu iz Beograda” za predsednika, a potom nikakve zakone nisu donosili sve do jeseni. A i da jesu – to je već njihova i vlast i odgovornost.

Izgleda da se neometana vladavina odužila i njenim glavnim protagonistima, pa im se čini da je davno bilo i nešto što je u celini urađeno po njihovoj meri i pameti. S druge strane, devet godina je više nego dovoljno da se propusti isprave i donesu napredniji propisi, a ne da se stalno vrti već izlizana ploča “neočekivane sile koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar”.

Osim okrivljavanja prethodnika, u takvim situacijama se rado koriste i poređenja sa drugim zemljama, pa smo tako neposredno posle pogibije dvojice radnika na gradilištu “Beograda na vodi” saznali da u Americi na svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora” (3,15 miliona godišnje). U međuvremenu se govornik opasuljio da ne koristi podatke satiričnih sajtova, ali je na Pasuljanskim livadama o slučaju pukovnika Lalovića rekao da “u Americi takvih slučajeva ima na desetine hiljada svakog dana” (najmanje 3,65 miliona godišnje).

Kad baš ne može da okrivi “neku drugu vlast”, a u Americi nema sličnih primera, onda predsednik svega ovoga nevoljno pređe na “mangupe u sopstvenim redovima”, pa čak pomene da je “bilo bahatosti, osionisti i neodgovornosti”, kao što je učinio preko neko veče, gostijući na pokojnoj TV B92, a u vezi sa “fabrikom vode” u Zrenjaninu. Dodavši da je “neko hteo da uzme pare, ali da za to nema dokaze” i da se zbog svega “puno nervira”, obećao je da će se, of course, lično angažovati!

Miroslav Samardžić, politikolog iz varoši na Begeju, podsetio je javnost da je to, od početka (pa do ko zna dokle) bio projekat naprednjaka: „Osnovna ideja bila je da se podigne nekakva skalamerija, a potom da se građani besomučno obmanjuju kako je problem rešen. Sve odluke u vezi sa ’fabrikom vode’ donosili su najviši gradski organi vlasti. Ipak, mnogi naprednjaci u Zrenjaninu sad su u panici. Možda Vučić baš njih izabere da budu žrtveni jarci za skandal za koji je odgovorna cela stranka.“

Očigledno je da postojeća „fabrika vode“ neće nikad proraditi. Svi su znali, osim izgleda predsednika svega ovoga, da se radi o najvećoj prevari u istoriji grada. Voda iz gradskog vodovoda zabranjena je za piće i pripremanje hrane još 2004. zbog katstrofalno lošeg kvalteta. Samo količina arsena u njoj deset puta veća je od dozvoljene.

Gradska vlast u kojoj je dominirala SNS 2015. sklopila je protivzakoniti ugovor sa jednim privatnim konzorcijumom po kome je on trebalo pročišćenu vodu, čiji kvalitet odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode, da isporučuje JKP „Vodovod i kanalizacija“. Posao je poveren firmama sa nekoliko zaposlenih bez ikakvih referenci u toj oblasti.

Vlasnik jedne od tih firmi uhapšen je februara prošle godine zajedno sa bivšim direktorom Vodovoda i bivšim pomoćnikom gradonačelnika zbog navodnih zloupotreba. Oni su posle uvođenja vanrednog stanja pušteni da se brane sa slobode, a postupak protiv njih još je u toku. Optužnica nije ni podignuta.

„Jedna stručna komisja zrenjaninskog vodovoda nedavno je utvrdila da ’investitor’ nije ispunio ni jednu od 34 stavke ugovora i da je postrojenje svojim radom ugrožavalo vodoizvorište i kanalizacionu infrastrukturu. Proteklih godina u gradu je održano više tribina o ovoj temi, objavljen je veliki broj članaka i saopštenja. Sve je bilo poznato i državnim organima nadležnim za krivično gonjenje. I ništa nije pomagalo“, ističe Samardžić.

On je na kraju pokušao i da se našali: „Aleksandar Vučić velikodušno penzionerima poklanja vitamine. Onima u Zrenjaninu potrebna je i ispravna voda sa kojom će da ih popiju. Bog zna kakve biohemijske reakcije u organizmu nastaje kad se zajedno uzimaju vitamini sa ogromnom količinom arsena. Da parafraziram Mažuranića: Vode vode, gospodaru, ne videsmo davno vode.“