Piše Bratislav Marković: Ministar prosvete - novi patrijarh

Tako je bre, konačno da se čuje glas razuma. Dakle u Beogradu ministarstvo prosvete, u ministarstvu prosvete kabinet, u kabinetu ministar prosvete, u ministru prosvete srce koje kuca za SPC. Divno!

Očekivao sam od njega tako nešto.

Pre skoro šest godina kad je preminuo bivši patrijarh Miroslav, pardon Irinej, napisao sam jedan tekst u kome se nisam baš pohvalno izrazio o liku i delu pokojnog patrijarha.

Naslov teksta je bio „u pleksiglas te ljubim svim žarom srca svog“. E onda su napali ni krivog ni dužnog jednog opozicionog lidera, koji je nekad bio moj drug, ali koji bez obzira na tu činjenicu sa ovim tekstom nije imao nikakve veze. Jer, taj moj bivši drug nema smisla za humor, pa zato ima sve manje prijatelja, te sam ja bio jako uvređen, jer sam ubeđen da sam ja od tog mog bivšeg druga i luđi i duhovitiji, pa je jasno da je spomenuti tekst bio moje tastarure delo, kao u ostalom i svi moji tekstovi. Ali ja imam tu sreću da sam potpuno nebitan, te nije uopšte bilo važno da neko napada mene.

Jedan od onih koji su digli glas protiv ovog mog teksta bio je sadašnji ministar prosvete, a tadašnji, pazi sad, politički analitičar, glavom, bradom i nosem po kome često nešto traži, Dejan Vuk Stanković.

Meni tada nije bilo jasno zašto bi politički analitičar branio pokojnog patrijarha, jer sam naivno smatrao da su politika i crkva odvojene, te da tadašnji politički analitičar Dejan Vuk Stanković nije patrijaršijski, nego politički analitičar. Posle sam naučio da su u Srbiji politika i crkva skoro pa isto, kao i da politički analitičar ima puno pravo da brani SPC.

Kako nisu želeli da mi daju reklamu nigde nisu spominjali moje ime.

Istina, politički analitičar Dejan Vuk Stanković nije spominjao ni tog mog bivšeg druga koji uopšte nije duhovit, ali rekao je nešto nedopustivo. Ne bih da ga citiram, ali rekao je recimo da sam ja lik koji nema pojma o crkvi i pokojnom patrijarhu i da sam želeo samo ličnu promociju. Eeej, za ovako divnog čoveka tako nešto da kaže....

Al dobro. Istina, ja sam kao rab božiji koji pripada vernicima SPC, te kao takav i upisan u crkvene knjige, smatrao da smo pred bogom, pa i njegovoj zemaljskoj administraciji svi jednaki. I jesmo, nije da nismo, samo su neki malo jednakiji od nas drugih jednakih.

Nego, aj da se vratimo na Jovinu gimnaziju. Ministar prosvete je dakle prvo lice u državi koje je zaduženo za rešavanje pitanja prosvete, a takođe osoba koja je veliki zaštitnik interesa SPC. To što po našem ustavu, ali i zakonu ove dve stvari treba da budu odvojene, nema nikakve veze. Oću da kažem kad bi se poštovao ustav, ministrova lična ubeđenja ne bi trebalo da utiču na obavljanje njegove funkcije. Ali kome je još bitan ustav. To će da promenimo kad oćeš.

Uostalom gospodo prosvetni radnici, što niste rešili stanje u Jovinoj gimnaziji? Učenici štrajkuju jel? I vi u onolikom dvorištu ne možete da napravite lomaču i spalite jedno odeljenje za primer?

A onaj direktor jeste bio pobožan, al nije bio dovoljno agilan. U nekim momentima ne vredi da se samo moliš. E vidiš zbog toga, za direktora Jovine gimnazije predlažem Pahomija. On je osoba od autoriteta i zna kako treba sa omladinom.

To što je prema ustavu, Srbija sekularna država, dakle u potpunosti je odvojena od svih verskih zajednica, pa i SPC, a škole obrazovne ustanove i osniva ih država, zapravo ministarstvo prosvete, po čijem programu i rade, apsolutno nema veze.

Po ustavu i zakonu crkva ne može biti osnivač škole, bar ne škole kao državne ustanove. Meni je suština da ministar smatra da crkva treba da zavede red u školi. Verovatno misli da umesto ukora nedisciplinovane đake treba spaljivati na lomači.

Suština ove izjave je da ona vraća Srbiju u srednji vek i to je sjajno. Dakle mi počinjemo da furamo neki retro fazon i po tome ćemo biti jedinstveni u svetu.

Osim toga, smanjiće se pritisak na budžet. Ako bi smo u svim školama u Srbiji primenili isti princip, ne bi morali da plaćamo prosvetne radnike.

I sad ja vas ljudski pitam, a zašto stati kod prosvete? Recimo, ajde da damo na upravljanje crkvi naše najveće i najuglednije zdravstvene ustanove. I onda više ne plaćamo lekare neko svi kad se razbolimo kod popova. I odmah opelo, šta ima da se mrcvarimo...

Eto sve sam vam rešio. A sad moram u Tumane, nešto mi nije dobro od ove vrućine. Samo da ne bude gužva, na bih da se guram sa ovima iz patrijaršije.

A da, njima kad nije dobro oni idu na Vma...