Ako Dejan Vuk Stanković “vrati” Jovinu gimnaziju Crkvi, ona postaje privatna svojina: Profesori i roditelji đaka šokirani namerom ministra

Cela Srbija je zapanjeno posmatrala televizijske ekrane i društvene mreže koje su uživo prenosile kada je Radivoje P. Stojković, direktor jedne od najstarijih srpskih obrazovnih institucija Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu, klečao i, pretpostavljamo, molio se Bogu, u trenutku kada su učenici stupili u blokadu.

Možda je to bio povod da ministar prosvete Dejan Vuk Stanković koji je, podsetimo, obećao pre nekoliko nedelja roditeljima učenika ove škole da će dati sve od sebe da ustanovu vrati u pređašnje stanje, smisli genijalno rešenje - da se gimnazija vrati u okrilje Srpske pravoslavne crkve, koja ju je osnovala.

I učenici i njihovi roditelji i zaposleni ostali su bez teksta.

Tamara Injac, predsednica Saveta roditelja u dahu kaže da se ovaj potez Dejana Vuka Stankovića naziva: muko moja, pređi na drugoga.

"Prebacivanje odgovornosti, šta bih drugo rekla. Ali, mnoge stvari su ovde nejasne. Mi kao roditelji učenika nemamo informaciju da je škola bila crkvena. To su neke stvari koje mi trenutno istražujemo. Ono što znamo jeste da je Gimnaziju osnovao Sava Vuković koji je dobio dozvolu od austrougarskog cara, uložio svoja sopstvena sredstva, što znači da školu nije oteo nikome", kaže Injac za Nova.rs.

Dodaje da je Sava Vuković finansirao zgradu Gimnazije, a pridružio mu se donacijama i baron Miloš Bajić, kao i humanitarni Novosađani.

"Ja sam išla u Jovinu gimnaziju i u moje vreme na ulazu u školu je pisalo: 'Baron Miloš Bajić srpskom narodu'. U jednom trenutku je taj natpis iznad glavnog ulaza u školu bio prebačen na zadnju stranu, a napred je istaknuto "Pravoslavna srpska gimnazija" ili "Večernja gimnazija", nisam baš sigurna. To je, dakle, bilo pre 20 godina, tako da mi stvarno ne razumemo šta tačno znači izraz "'vratiti'. Neka nam ministar objasni kada je to bilo crkveno i šta je crkva tačno uradila za tu školu", ističe ona.

Skretanje pažnje

Injac smatra da je ovo "potencijalno rešenje" Dejana Vuka Stankovića samo skretanje pažnje sa glavnog problema koji duže od godinu dana postoji u školi.

"Svi roditelji misle da je ovo isključivo skretanje pažnje sa velikog problema koji u Jovinoj gimnaziji postoji, a to je problem upravljanja školom, pad kvaliteta nastave, potpuno gubitak interesovanja najboljih učenika u Novom Sadu i okolini za Jovinu gimnaziju. To govori podatak da je u prvom upisnom krugu Jovina gimnazija popunjena sa možda 60 odsto, što znači da je oko 40 odsto mesta ostalo prazno, što je nezapamćeno u istoriji Jovine gimnazije".

Ona podseća da je ministar na sastanku s roditeljima Jovine gimnazije rekao da je njemu "najvažniji kvalitet obrazovanja" u ovoj školi.

"Ministar je rekao i da mu je najvažnije da se deca ne ispisuju iz škole, da ne odlaze iz škole... I gradonačelnik i ministar su na sastancima iskazali puno razumevanja za naše probleme i volju da to reše, ali očigledno da ne mogu da ih rešavaju sami. Stanković očigledno nije uspeo ništa da uradi po tom pitanju i sada skreće temu na neke, moram reći, besmislice".

Prvobitno ime „Srpska pravoslavna velika gimnazija“

Prema podacima koji postoje na internetu, Jovina gimnazija počela je da radi pod imenom „Srpska pravoslavna velika gimnazija“. Dobrotvor Sava Vuković poklonio je u tu svrhu 20.000 forinti.

U vreme osnivanja gimnazije 1810. godine, SPC nije imala aktivnog patrijarha, a najviši crkveni poglavar pravoslavnih Srba u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji bio je karlovački mitropolit Stefan Stratimirović, koji je lično blagoslovio osnivanje "Srpske pravoslavne velike gimnazije".

Profesor novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta koji je i roditelj učenika ove škole Goran Radojev pretpostavlja da je crkva dala taj prostor da se izgradi gimnazija, što je pomogao Sava Vuković.

"Međutim, današnja zgrada Gimnazije je izgrađena oko 1.900. godine, a baron Miloš Bajić dao je novac. Tako da, ona jeste 1880. godine krenula sa donacijama građana i ona jeste bila vezana za crkvu, u tom smislu.I u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ona postaje državna odlukom kralja", objašnjava Radojev za naš portal.

Smatra da ako ministar prosvete "vraća" Gimnaziju crkvi, on u stvari državnu školu daje u privatno vlasništvo.

"On to ne može da uradi jer ona tada postaje privatna. To će zapravo biti gašenje gimnazije. I njemu je očigledno to i želja, da se gimnazija od nacionalnog značaja ugasi".

Ističe i da je Stanković to izrekao jer će se u budućnosti i desiti.

"Mislim da je to dnevno-politička izjava ministra koja pokazuje intencije u budućnosti, da Gimnaziju 'vrati' SPC. U svakom slučaju, mi kao roditelji i dalje pokrećemo pravne postupke, čekamo rešenje za dvoje profesora. Imamo angažovan advokatski tim koji nas zastupa, tako da bijemo bitku i na pravnom polju. Očekujemo i rezultate konkursa za direktora škole. Ukoliko bude ponovo izabran stari direktor ili direktor koji nema kapacitet da vodi Gimnaziju, odnosno da je vrati na poziciju gde ona jeste, onda ćemo verovatno ponovo ići do Beograda i nastaviti borbu za Jovinom gimnaziju", kaže naš sagovornik.

Profesorka Gimnazije Rima Grujić objašnjava za Nova.rs da bi eventualno vraćanje te škole Srpskoj pravoslavnoj crkvi predstavljalo korak unazad.

"Verujem da će SPC jasno saopštiti da nema pretenzije na zgradu gimnazije jer takav potez bio bi suprotan društvenom razvoju. Mislim da nas to vodi na suprotnu stranu od budućnosti. Od trenutka kada je crkva ustupila zemljište za izgradnju gimnazije stvari su se promenile u istorijskom i civilizacijskom kontekstu. Nećemo ići unazad, nego unapred“, navodi ona.

Iza takvih predloga krije se interes za atraktivnu nekretninu u centru Novog Sada, dodaje profesorka.

"Pitanje restitucije i eventualnog preuzimanja zgrade gimnazije pominjalo se i pre aktuelnih protesta učenika i nastavnika. Mene najviše pogađa ta činjenica da se ovde zapravo jedan vrlo svestan čin, pretenzija na vrlo atraktivnu nekretninu u centru Novog Sada, definiše kao neka vrsta reakcije, odnosno slučaj spasavanja Jovine gimnazije, koja je od strane pre svega nastavnika, a zatim i učenika i roditelja, ugrožena našim političkim i, ne znam kakvim, separatističkim interesima", ističe profesorka Grujić.