3
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), povrede u saobraćajnim nesrećama će biti peti vodeći uzrok smrti do 2030. godine, što predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem širom sveta. Vožnja motornog vozila je složen zadatak, zbog čega vozači moraju biti u stanju da vide, razmišljaju i pravilno reaguju. Neki lekovi, bilo da su oni koji se u apoteci izdaju na recept ili bez, mogu uticati na ove veštine.
Prvu grupu čine lekovi koji mogu da utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama, a obeležavaju se praznim crvenim trouglom (∆) na spoljašnjem pakovanju leka. Drugu grupu čine medikamenti koji snažno utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama, i pod čijim dejstvom apsolutno ne bi trebalo voziti, a označavaju se punim crvenim trouglom (▲) na spoljašnjem pakovanju leka. Treću i najopasniju grupu čine lekovi koji se ubrajaju u opojne droge, a obeležavaju se znakom paragrafa (§) na spoljašnjem pakovanju leka.
„Neki uobičajeni neželjeni efekti ovih lekova koji mogu uticati na vožnju uključuju osećaj pospanosti ili umora, vrtoglavicu, nesvesticu, mučninu, zamagljen ili dvostruki vid, jezu, nestabilnost, zbunjenost, nesposobnost da se pravilno koncentriše, proceni udaljenost ili brzina, slabost mišića ili slabija koordinacija, anksioznost. Zbog činjenice da neki lekovi mogu uticati na vožnju toliko značajno da su ekvivalentni konzumiranju alkohola više od zakonske granice, u apotekama u našoj zemlji farmaceuti svakodnevno savetuju građane o uticaju lekova na sposobnost vožnje, dajući tako značajan doprinos povećanju informisanosti javnosti o uticaju lekova na vožnju“, objašnjava mr ph spec Jasna Anđelković, farmaceut Farmaceutske komore Srbije.
Primeri lekova koji mogu da ugroze vožnju, a na koje redovno farmaceuti u apotekama skreću pažnju uključuju lekove za nesanicu, anksioznost, epilepsiju, antidepresive (koriste se za depresiju i za bolove u nervima, migrene, probleme sa bešikom), antipsihotike (koriste se za stanja kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj), neki antihistaminici (koriste se za alergije, prehladu i grip), opioidi (koriste se za ublažavanje bolova), neki preparati protiv prehlade i gripa, kao i određeni lekovi za krvni pritisak, mučninu.
Pročitajte još:
„Rizici su veći ako se uzima više od jednog od ovih lekova ili ako se konzumira alkohol dok se uzimaju ovi lekovi. Farmaceuti takođe naglašavaju da neki lekovi mogu da vas učine sigurnijim vozačem lečenjem stanja koja bi uticala na vašu vožnju, kao što su dijabetes, epilepsija ili srčana oboljenja. Farmaceutska komora Srbije ove godine od 24.-30. aprila obeležava Nedelju prevencije povreda u saobraćaju kampanjom u apotekama, gde preporučujemo građanima da dodatno razgovaraju sa farmaceutom o bilo kom leku koji može uticati na vožnju. Na ovaj način želimo da prenesemo jasnu poruku građanima da uvek slede uputstva za upotrebu i pročitaju upozorenja na pakovanju lekova i materijale koje daje apoteka, a koji govore o uticaju lekova na vožnju. Apelujemo na građane da učešćem u ovoj kampanji Farmaceutske komore Srbije pomognu da proširimo svest da može biti više od jednog načina da budete pod uticajem tokom vožnje, i da tako zajednički doprinesemo većoj bezbednosti svih nas u saobraćaju“, kaže Anđelković.
BONUS VIDEO: Dr Samardžić : Zašto preterujemo sa lekovima za smirenje?
