Održana promocije knjige "Životopis vladike Atanasija

Tekst preuzet sa sajta Srpske pravoslavne crkveAutor: Borislav PetrićVeče je otvorio novoizabrani Episkop zapadnoevropski Justin, prenevši patrijaraški blagoslov i očinski pozdrav Njegove Svetosti. Ujedno je nazvao važnim i uzvišenim događajem naše pomesne Crkve ovo predstavljanje nove knjige o jednom od najvećih srpskih i svepravoslavnih bogoslova našega veka, ocu, učitelju, episkopu, čoveku Božijem, Atanasiju Jevtiću.„Neka molitve i revnost, trud i ljubav, vera i nada, istina i hrabrost, pravdoljublje i bogoljublje vladike Atanasija, o kojima i ova knjiga tako upečatljivo svedoči, sve nas, dragi moji, dovede u naručja Oca Nebeskoga“, poručio je Vladika Justin.

O samoj knjizi, a mnogo više o autentičnoj i neponovljivoj ličnosti i delu vladike Atanasija, govorili su Episkop braničevski g. Ignatije, Episkop nemački G. Grigorije, kao i sam autor, Episkop zapadnoamerički G. Maksim. Interesovanje za ovaj duhovni događaj je bilo izuzetno, budući da je veliki broj slušalaca stojeći pratio izlaganja. Promociji su prisustvovali Episkop novogračaničko-srednjozapadnoamerički g. Longin, Episkop istočnoamerički g. Irinej, Episkop zahumsko-hercegovački g. Dimitrije, Episkop marčanski g. Sava, sveštenstvo i monaštvo, princ Filip Karađorđević sa suprugom princezom Danicom, akademik Matija Bećković, prof. dr Vladeta Janković i drugi.Sama promocija je osmišljena u formi dijaloga učesnika, kojim je moderirao Episkop Grigorije, tako da su govornici neprestano nastavljali i dopunjavali izlaganja svojih prethnodnika, u duhu reči kojima je knjiga završena – „zapeta je naš život, idemo dalje, život se nastavlja u večnosti.“U igri rečima i slikama, govornici su živo približavali slušaoce prema upečatljivim momentima života vladike Atanasija, i često bivali prekidani aplauzima istih.U nastavku izdvajamo poučne misli vladike Ignjatija, koji je do tančina objasnio odnos eshatologije i istorije na primeru života vladike Atanasija, naznačujući da je čitavo njegovo bogoslovlje sinteza i nastavak bogoslovlja Otaca Crkve; preneo je Atanasijeva duhovna iskustva razgovora sa običnim „malim“ ljudima, pripovedajući o blizini Božijoj u njihovim molitvama, kao i iskrenosti i toplini tih ličnih molitava. Govorio je da je Atanasije uvek insistirao na slobodi drugog, i da svaki odnos gradimo bez narušavanja te slobode.

Vladika Grigorije je uputio prisutne da je knjiga sačinjena od malog dela života vladike Atanasije, od momenta u kojima su nam ostali zapisi, prepiske i svedočanstva mnogih ljudi, koji su imali priliku da dožive susret sa njim. Iz svih tih svedočanstava možemo izvesti zajednički zaključak, a to je „da je najčešći ishod susreta sa njim predstavljao prekretnicu u životima mnogih“. Dodao je i to da kada bismo pokušali da opišemo njega kao ličnost - mogli bismo najkraće reći: posvećen i iskren.„Na ovom svijetu retki su oni koji su ovenčani ovim dvema vrlinama, jer dovoljno je da samo jednom ukaljate posvećenost i pogazite iskrenost da se ne biste nazivali ni posvećeni ni iskreni. Kad posvećenost i iskrenost kao vrline prinesemo Hristu, kao ishod dobijemo pregalaštvo, koje je vladika Atanasije darovao svojoj Majci Crkvi. On zasluženo nosi epitet oca i učitelja Pravoslavne Crkve stekavši taj epitet, pišući, govoreći, čitajući, propovedajući na mnogim mestima i na mnogim jezicima. Slobodno možemo da kažemo da je vladika postao izvor bogoslovlja i istinski bogoslov“.

Navodeći brojne primere ličnog iskustva vere raznih ljudi opisanih u knjizi u susretu sa vladikom Atanasijem, episkop Grigorije svedoči o neponovljivosti širine duha i originalnosti duhovnog izraza vladike Atanasija, koje svedoče o jednom – da je on prilazio svakom čoveku u svom životu kao posebnoj ličnosti, stvorenoj po obrazu i liku Božijem, govoreći da je svaki čovek – teolog, ako delamo na dušama našim. Prisutnima je u živom sećanju ostao upečatljiv primer iz ličnog iskustva vladike Grigorija, koji je tražeći utehu zbog gubitka bližnjeg od vladike Atanasija dobio životnu pouku da „nijedna ljubav neće otići u prazno“.Podelio je sa slušaocima i svoje viđenje svetiteljstva, navodeći da je za njega Svetitelj čovek u kome ključa sve iznutra, a spolja je smiren. „A on je (vladika Atanasije) i spolja bio nemiran, da ne bi druge naveo na to da ga upoređuju sa svetiteljima. To je bilo njegovo smirenje i njegova jurodivost u izvesnom smislu te reči.“Autor knjige episkop Maksim takođe je u nekoliko navrata da je vladika Atanasije bio čovek – događaj!„Tako smo ga doživljavajući družeći se sa njim i deleći kako svakodnevni hleb tako i hleb evharistije. Njegova osetljivost za prirodne lepote je i nama bila pokazatelj kako se prema njoj treba odnositi. Govorio je da je geografija u nogama, a Sveta zemlja je za njega bila sveštena topografija i eshatologizovana istorija. Neodoljiva je bila njegova moć pripovedanja i zapanjuje koliku je erudiciju imao! Taj spoj znanja i molitve je ono što je plenilo i nastavljalo da osvaja čitaoce njegovog dela“, rekao je vladika Maksim, koji je u svojoj knjizi sabrao mnoge znakove i putokaze koji prate duhovno veoma živopisan put vladike Atanasija, kao i mnogobrojne detalje koji ocrtavaju njegov portret.„Šta ovaj duhovni lik tačno znači za savremenog čoveka nije lako sažeti i u kratkim crtama opisati. Za sagledavanje dometa i značenja ovog karaktera potrebni su različiti uglovi sagledavanja, i verovatno drugačiji standard merenja. Otuda potreba za knjigom koja bi poslužila kao vodič za njegovo putešestvije“, istakao je vladika Maksim u predgovoru knjige „Atanasije - jedan životopis“.Episkop Maksim je dodao i bitan detalj, kroz reči da nas Atanasije nikada nije učio tehnici molitve, to je bilo strano za njega, već je neumorno delao neprestano prebivajući u molitvi. Taj primer živog stvaralačkog molitvenog zanosa i zamajca je uspešno prenosio na sve oko sebe, i veoma je važno na to uputiti pažnju slušalaca.Jedan od naupečatljivijih trenutaka promocije dogodio se pred kraj, kada se po blagoslovu Episkopa Grigorija govornicima prudružila dr Sanda Rašković Ivić, koja je podelila dva potresna momenta iz poznanstva sa vladikom Atanasijem, oba vezana za njegovu živu ljubav prema bolesnima i potrebitima, čime je, prema njenim rečima „nas sve naučio šta je to ljubav i šta je to posvećenost“ prema drugome.Utisak svih prisutnih, posle ove večeri za pamćenje, jeste da nas i dalje vladika Atanasije putem živih svedoka koji su sa njim živeli njegovo bogoslovlje, zajedničarenjem u Crkvi i izlivanjem sebe u molitvi pred Bogom, i dalje uči ljubavi i posvećenosti.***BONUS VIDEO: Marko Atlagić o vladiki Grigoriju na sednici Skupštine Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=markoatlagicovladikigrigorijuuskupstinigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3083195"]