Odlazak Dušana Mašića - veliki gubitak za BBC na srpskom

Jedan od osnivača Radija B92, koji je u vreme vlasti Slobodana Miloševića bio jedan od najvažnijih slobodnih medija i često na udaru režima, ostavio je veliki trag na medijsku scenu Srbije.Mašić je bio jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija ANEM i autor knjige Talasanje Srbije.

Bez Dušana, ne bi bilo ni nas

Aleksandra Nikšić, glavna urednica BBC na srspkomKada smo se sreli u decembru 2017. godine, Dušan mi je rekao da ne smemo da zabrljamo. „Toliko smo svi želeli i radili na povratku BBC-ja na ove prostore, svaka greška bi bila kao promašivanje penala u finalu Svetskog prvenstva," upozorio me je dok smo razgledali prostor u kojem će se uskoro smestiti mala redakcija BBC-ja na srpskom.Dušan je bio ponosan na prvi, i na svaki sledeći korak koji smo napravili.Uvek je imao vremena za savet, razgovor i uvek je znao u kom trenutku je potrebno malo opuštenosti da se razbije pritisak - u našoj redakciji na zidovima su i dalje rezultati kvizova i procena raznih događanja.Iako zvanično više nije bio u novinarstvu, novinarstvo je bilo u njemu.Zajedno smo u redakciji razmatrali kako da pristupimo određenim pričama, na koji način da odgovorimo na pitanja naših čitalaca i pružimo im informacije nedostupne sa drugih strana, pa i zvaničnih.Njegovo nezamenljivo iskustvo u ovom nezahvalnom poslu bilo je poput enciklopedije - nije bilo stvari koje se nije sećao ili mogao da analizira.Nismo se uvek slagali i to će nam svima u redakciji najviše nedostajati - te beskrajne rasprave i ubeđivanja argumentima koje bi kao rezultat uvek donele najbolje rešenje.Naši partneri su, zajedno sa redakcijom BBC-ja na srpskom, bili deo Dušanove medijske porodice - i uvek je bio tu, i uvek je nalazio odgovor i rešenje, koliko god komplikovani ili neuhvatljivi bili.Pre samo par dana smo razgovarali šta ćemo sve raditi ove godine.Ponovo smo prolazili kroz planove - kako unaprediti saradnju sa našim medijskim partnerima na Balkanu, koje nove platforme pokrenuti, i najvažnije - raditi sa našim mladim kolegama i preneti im sva iskustva i znanja nas „dinosaurusa iz pre-digitalnog doba".Bez Dušana, ne bi bilo ni nas.Ponosni smo što smo radili zajedno i daćemo sve od sebe da ga ne razočaramo.Presentational grey line„Veoma će nam nedostajati i naše misli su sa njegovom porodicom i prijateljima", saopštila je Lilijen Lendor, urednica BBC Svetskog servisa.„Znamo da je ova iznenadna vest veliki šok za mnoge koji su poznavali Dušana i znali koliki je njegov doprinos poslovnom razvoju redakcija u Aziji, Evropi i na Bliskom istoku.„Nedavno je Dušan odigrao ključnu ulogu u uspešnom pokretanju BBC-ja na srpskom", dodala je Lendor.I za Svetski servis BBC-ja njegov doprinos bio je ogroman.„Zahvaljujući njegovom radu BBC je uspeo da dopre do publike na izazovnim tržištima poputa Avganistana ili Pakistana.„Razvio je strateške odnose BBC-ja sa partnerima koji su ga izuzetno poštovali. Svi su cenili njegov inovativni i prijateljski pristup", navodi se u saopštenju.Mašićeva borba za bolje medije bila je, kao i sve što je radio, temeljna, precizna i strastvena, kaže novinarka Tamara Skroza za BBC na srpskom.„Pamtiću Dušana po toleranciji koja je po meni nekada bila neshvatljiva, po tome što je u životu i u poslu spajao nespojive teme i ljude, po analizama i dnevnicima koji su se čitali do poslednje zapete.„Pamtiću ga i po strasti i energiji s kojima je ulazio u svaki novi projekat, a u tom smislu je bio inovativniji od većine ljudi iz naše profesije", ističe Skroza koja je godinama sarađivala sa njim.Dušan Mašić je počeo da se bavi novinarstvom 1989. godine, u tadašnjem Omladinskom radiju B92.Radio je kao novinar-saradnik, skupštinski izveštač i ratni reporter, sredinom devedesetih postao je jedan od prepoznatljivih glasova B92 i urednik informativnog programa Radija B92.Od samog početka sarađivao je sa Veranom Matićem, dugogodišnjim direktorom i glavnim i odgovornim urednikom B92.Već od starta postali su bliski, kaže Matić za BBC.„Informativa B92, kao i ceo B92, predstavljala je potpuno novu generaciju novinara, i po godinama i po samoj profesionalnoj orijentaciji.„Ljubomorno smo čuvali tu jedinstvenost u odnosu na sve druge medije i to nas je u velikoj meri sačuvalo od cepanja i raspada, ta velika bliskost unutar same medijske kuće", kaže Matić.Mašića opisuje kao „životno posvećenog novinarstvu - vrlo strasno".„Sigurno je to ostavilo traga i na njegovo zdravlje, jer smo mi proživeli ne jedan, nego nekoliko života tih devedesetih.„On je bio potpuno posvećen svim profesionalnim vrednostima, a pored toga bio i veoma empatičan i veoma duhovit, što nije mnogo uobičajeno među izveštačima i novinarima tog tipa", napominje Matić.Kao vrlo kreativan, bio je most između informativne i muzičke redakcije unutar B92.„On je mogao i sa jednima i sa drugima", dodaje.Dugi niz godina Mašić je izveštavao i za Glas Amerike, a honorarno je pisao i za NIN.Bio je prvi direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija ANEM, a od 2000. godine je konsultant za elektronske medije i jedan od najvećih poznavalaca radijskih prilika na Balkanu.BBC novinarka Kejt Lembl upoznala je Mašića u Londonu u sedištu BBC-ja.On joj je bio jedan od glavnih sagovornika u dokumentarnoj emisiji Revolucionarni radio: Emitovanje revolucije.„Dok je moje najgore iskustvo sa studentskim radijom bilo pokušaj da sprečim pirate da blokiraju naš signal, B92 je četiri puta gasila vlada u pokušaju da spreči da njihova poruka stigne do Beograđana.„Svaki put bi stanica uzvratila, pronalazeći nove prostorije, novu opremu i nove načine prenošenja poruke", navela je Lembl.„Jednom prilikom, Dušan je stajao na prozoru i odatle čitao vesti hiljadama demonstranata koji su se okupili napolju, ljuti zbog zatvaranja stanice.„Vremenom su postupci Dušana i njegovih kolega podstakli opozicioni pokret koji je svrgnuo srpskog diktatora", istakla je ona u emisiji 2012. godine.Mašić je od 2000-ih radio za BBC na različitim pozicijama.Govorio je da živi u Londonu, ali i u „digitalnoj Srbiji".„Voleo je inovacije, evo i sad je bio vezan za svaku novu pojavu i novu mogućnost ostvarivanja novinarstva, imao je senzibilitet za to.„Želeo je da istražuje da vidi gde je moguće povezati i tehnologiju i kredibilno, standardno novinarstvo", napominje Matić.Za portal Javniservis.net pred Novu godinu je objavio analizu o novom debatnom formatu na društvenim mrežama, takozvanom spejsu - Vetrenje usta.On i Tamara Skroza su nedavno radili i debatni podkast „Možemo samo da se slikamo", zajedno sa Bojanom Maljević i Dušanom Nedeljkovićem.Mnogo je naučila od njega, kaže.„Hrabro je ulazio u nove poduhvate u koje osim njega, u samom startu retko ko da je i verovao, a svi su na kraju ispali uspešni", ističe Skroza.Proteklih godina bio je pokretač građanskih inicijativa - aprila 2015. na Tviteru je pokrenuo akciju #sedamhiljada.Podstakla ga je akcija zagrebačkih studenata koji su ležanjem odali počast stradalima u masakru u Keniji.Njegov predlog bio je da 11. jula te godine, 7000 ljudi na isti način oda počast žrtvama genocida u Srebrenici.Ubrzo se toj inicijativi priključilo 40 nevladinih organizacija iz Srbije, ali su je vlasti zabranile.Voleo je da debatuje i razgovara o svim mogućim i nemogućim idejama, kaže nekadašnji direktor B92.Jedino kroz takvu vrstu komunikacije su mogli, kaže, da naprave puno više od onoga što uobičajeno mediji prave.„Dušan je doprineo tome da B92 bude percipiran više kao pokret, nego kao mediji.„Ostavio je veliki trag za B92 i celu medijsku scenu Srbije", zaključuje Matić.BONUS VIDEO: In Memoriam - Slaviša Lekić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=inmemoriamslavisalekic-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2692329"]