1
Da je trgovina oružjem unosan posao svedoče milionski ugovori raznih privatnih firmi koje su dokazanao radile na štetu državnih kompanija koje proizvode oružje. Javnost se ponovo zainteresovala za pitanje ko prodaje i zarađuje u Srbiji na osnovu toga što prodaje oružje na sve strane sveta. U toj trgovini firme imaju "nesebičnu" pomoć državnih institucija gde rade članovi porodica, u direktnoj vezi sa glavnim trgovcima. Lanac nepotizma postaje sve širi, a među njima se pojavljuju očevi, sestre i snaje visokih državnih funkcionera i vodećih trgovaca.
Veliku pažnju javnosti privukao je pad ukrajinskog aviona iznad Kavale, koji je prevozio mine iz „Krušika“ za Bangladeš. U pitanju je bila ranije dogovorena pošiljka firme „Valir“ koju je kupila firma iz BiH nakon čega je i organizovala prevoz do Azije.
Kao što je „Nova“ već ranije objavila, direktor firme „Valir“ Mladen Bogdanović ostvaruje određene veze i kontakte sa najpoznatijim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem. Njihova saradnja „negovana“ je preko trećeg lica, a čitava komplikovana relacija dovodi se direktno u vezu sa tim što je Tešić na listi sankcija Ujedinjenih nacija i SAD, pa nema mogućnost da otvoreno trguje u inostranstvu, već koristi druge posrednike za razne transakcije.
Pored Bogdanovićeve veze sa Tešićem o kojoj je Nova prva obavestila javnost, CINS je otkrio da u Valiru, firmi koja je kupila mine koje su letele za Bangladeš, radi Vera Diković, snaja nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića.
Advokat Ivan Ninić kaže za Nova.rs da je ovo još jedan dokaz da je svaki trenutak u prodaji naoružanja strogo kontrolisan, te da su najveći problem posrednici.
„Ovaj primer porodice Diković, potvrđuje da je svaka slučajnost isključena, kada je reč o poslovima namenske industrije i trgovcima domaćim naoružanjem. Dobro je da naša namenska industrija radi, da proizvodi i prodaje na stranom tržištu, ali sve transakcije i svaki metak koji se izvede i proda je strogo kontrolisan. Najveći problem su posrednici, posredničke provizije i formiranje cena, jer se na taj način oštećuju državne fabrike i o tome su svedočili i uzbunjivač Aleksandar Obradović iz Krušika, ali i državni revizori“, kaže u izjavi za Nova.rs advokat Ivan Ninić komentarišući poslednji slučaj povezanosti Vere Diković.
Prema navodima CINS-a, Vera je u ime firme „Valir“ podnosila dokumenta Agenciji za privredne registre (APR). Ona je u braku sa sinom Ljubiše Dikovića, Nemanjom, koji je zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova. Do nedavno, bio je drugi sekretar u ambasadi Srbije u Grčkoj. Ovaj slučaj ne predstavlja nikakav izuzetak u trgovini oružjem, budući da je poslednjih godina bila više nego očigledna povezanost državnih institucija sa privatnim licima koji su u direktnoj vezi sa isporukom oružja u inostranstvo.
„Da se ovaj avion u Grčkoj nije srušio, mi ne bi smo znali da su čak i Dikovići u toj industriji. Možda je to ujedno i objašnjenje zašto je general Diković svojevremeno morao onako ponizno da se ponaša i da sagne glavu pred Vučićem, kada su bile poplave u Obrenovcu“, objašnjava Ninić.
Prilikom izvoza oružja potrebno je dobiti dozvole ministarstva policije, odbrane i trgovine zbog čega je još indikativnija povezanost trgovaca oružjem sa državnim institucijama u kojima rade i članovi porodica ljudi koji su ostvaruju veliku zaradu od prekogranične trgovine naoružanjem.
Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić još 2021. godine napomenuo je da je ćerka Slobodana Tešića, Danijela od 2012. godine zaposlena u Ministrarstvu spoljnih poslova (MSP) u trenutku kada je njen otac bio na crnoj listi UN.
„To je već legalizacija trgovine uticajem, pravovremena i tačna kontrola protoka svih informacija bitnih za ovu industriju, a naročito onih informacija koje spadaju u domen poslovne ili službene tajne. Uostalom, nije sigurno ćerka Slobodana Tešića u Ministarstvu spoljnih poslova i kancelariji beogradskog „Interpola“ sedela zbog plate, karijere ili radnog staža“, kaže advokat Ninić.
Prema navodima Aleksića, ona je prebačena u Upravu za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, koji se nezvanično naziva “srpski interpol”.
On je time istakao kako je neverovatno da se ćerka trgovca oružjem bavi poslovima “srpskog interpola”, odnosno indirektno Tešićem koji trguje sa inostranstvom.
„Oni koji se kunu da će se obračunati sa mafijom i kriminalom u Srbiji danas kontrolišu upravo one institucuije koje bi trebalo da razotkrivaju kriminal i korupciju“, rekao je pre godinu dana Aleksić.
Novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN) su objavili 2019. godine da je Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, učestvovao u prodaji oružja kao predstavnik fabrike GIM. Kako se navodi, on je posredovao između fabrike Krušik u Valjevu i kupca oružja iz Saudijske Arabije, a njegovo ime se našlo i u zvaničnom zahtevu koji je GIM uputio fabrici Krušik radi pregleda robe.
Firma GIM imala je privilegovan status u poslovima sa MUP-om, kao i prilikom kupovine vojne opreme od Krušika I drugih državnih fabrika namenske industrije. GIM, koja je privatna firma Gorana Todorovića kupovala je svojevremeno rashodovano oružje policije za vreme ministra Stefanovića.
U ugovorima koje je Nova.rs ranije objavila, vidi da se frima GIM obavezuje (Komisionar) da za nakanadu i proviziju u svoj račun i u ime Komintenta u ovom slučaju (MUP Srbije) izvrši izvoz oružja i to u skladu sa dozvolom koju je izadalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.
Po tom ugovoru, firma GIM preuzima oružje od MUP-a Srbije u viđenom stanju, bez garancije za kvalitet u skladu sa konkursnom dokumentacijom i obrascem ponude na osnovu poziva za dostavljanje ponude za postupak otuđenja putem prodaje rashodovanog oružja.
Ovaj ugovor zaključen je još 2015. godine, ali je sadašnji ministar odbrane Nebojša Stefanović demantovao da je njegov otac na bilo koji način povezan sa trgovinom oružjem.
Bonus video: Ministar odbrane o padu aviona
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
