Novinar Radara o izveštavanju o nestaloj Danki: Želim da verujem da je empatija prevagnula nad izopačenim zahtevima tržišta

„Ta vest imala je veze sa jednom devojčicom u Australiji, slika koja je odabrana za ilustraciju tog teksta bila je slika devojčice koja dosta liči na devojčicu koja je, nažalost, nestala u okolini Bora. Iskreno, očekivao sam i gore. Mislio sam da će tabloidna javnost mnogo više i agilnije da rastrgne ovaj slučaj i da od njega pravi vesti koje bi se nadovezale na vesti i koje bi se eventualno igrale sa vrlo osetljvom temom i osećanjima građana“, kaže on.

Dodaje da u prethodna dva dana nije razgovarao ni sa kim ko nije dubinski potresen onim što se desilo.

„Čini mi se da neka vrsta obzira postoji. Naročito kada se pojavila informacija da su roditelji devojčice saslušani u policiji. Pratio sam da li će se pojaviti neke lažne vesti i informacije. To se, makar za sada, nije desilo. Želim da verujem da je empatija prevagnula nad tim dosta izopačenim zahtevima tržišta“, navodi sagovornik N1.

Upad u Filozofski fakultet

Slavković se osvrnuo i na nasilni upad u Filozofski fakultet, zbog profesora Dinka Gruhonjića.

„Prvo, studentsko telo je vrlo heterogeno, drugo – nije tajna da su studentski parlamenti širom Srbije rasadnici različitih partijskih kadrova, koji su povezani sa nekim drugim, manje političkim strukturama. Meni ovo deluje sa jedne strane kao odazivanje na poziv koji nije došao sam od sebe, a na kojem su se pojavili ljudi sa manjkom godina i viškom testosterona“, kaže Slavković.

Dodaje da ova vlast ulazi u period koji će zahtevati neprestani krizni PR.

„Postoje vrlo jasni signali da će jedna od stožernih tema biti nacionalne teme, pitanje izdajništva, pitanje ko je Srbin, ko nije. Ko širi govor mržnje, a ko ne“, ističe novinar.

Nameštanje tendera

Nedeljnik Radar objavio je razgovor Miloša Popovića, šefa kabineta Ane Brnabić, i bivšeg direktora Građevinske direkcije Nebojše Šurlana.

„Iz tog razgovora saznajemo, ono što je javna tajna, da je vrh države direktno učestvovao u nameštanju tendera za neke poslove, reč je o 15 miliona evra, što je trebalo da se izdvoji za izgradnju stanova za pripadnike MUP, BIA i Vojske. Voda je navođena na vodenicu koja bi pogodovala srpskom ogranku turske firme koja nije bog zna koliko dobro rangirana, a koja je nastupila u konzorcijumu sa mnogo poznatijim Milenijum timom koji vedri i oblači infrastrukturnim projektima u Srbiji unazad nekoliko godina“, objašnjava Slavković.

Šurlan je podneo ostavku, što je, ističe novinar, ipak događaj u obilju nedogađaja koje ova vlast proizvodi.

„Kao društvo smo naviknuti, letargični, nažalost… ako pitate bilo kog punoletnog građanina da li se takvi razgovori dešavaju, rekli bi da da. Raspodela moći u ovoj državi je svakako neravnomerna i toliko prisutna i zacementirana, da, čak i da najmoćnijeg čoveka u državi priterate uza zid, on zna da može da kaže „pa šta?“ i da to prođe. Pitanje je za Šurlana da li je sam podneo ostavku, a sumnjam da bi on na to odgovorio čista srca. Mislim da je izgrađen sistem lojalnosti, i prilikom iskliznuća ovog tipa mora da se potvrđuje. Ljudima je jasno da je najbolje da se povuku sami. Pitanje je da li bi to učinili da sistem nije postavljen tako kako je postavljen“, zaključuje novinar Radara Stefan Slavković.