0
Javnost je nabolja zaštita za novinarke i novinare koji širom Srbije profesionalno rade svoj posao i zbog toga trpe različite vidove nasilja i pritisaka, jedan je od zaključaka diskusije u organizaciji udruženja "Res Publika" iz Kragujevca.
Tokom diskusije ocenjeno je da se ne primenjuju propisi koji bi trebalo da štite novinare, a nema ni političke volje da se stane na put pretnjama i napadima, ni atmosferi u društvu koja ih izaziva.
U onlajn debati učestvovali su direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, programski direktor Nezavisnog društvo novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić i direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava „Yucom“ Katarina Golubović.
Debata je organizovana posle onlajn projekcije filma „Uprkos svemu – priča o novinarkama koje ne odustaju“, koji je „Res Publika“ snimila uz podršku organizacije Rekonstrukcija Ženski fond.
Udruženje „Res Publika“ saopštilo je da je svedočanstavima novinarki koje trpe nasilje zbog toga što izveštavaju o temama od javnog interesa, kao i razgovorima sa aktivistima i stručnjacima, želelo da javnost upozna sa nasiljem, pretnjama i profesionalnim izazovima sa kojima se žene u novinarstvu suočavaju.
Iz tog udruženja naveli su da takođe žele da ohrabre novinarke da javno govore i suprotstave se maltretiranju, kao i da „podstaknu solidarnost i saradnju zainteresovanih aktera u oblasti zaštite slobode izražavanja, građanskih, ekonomskih i socijalnih prava novinarki i drugih medijskih radnica“.
Novinarke daleko ugroženije
Dinko Gruhonjić ocenio je da su novinarke u društvu Srbije daleko ugroženije zbog toga što su višestruko diskriminisane, upravo zato što su žene te je podsetio na na slučaj hapšenja novinarke i članice Upravnog odbora NDVN Ane Lalić, aprila 2020. godine, zbog teksta koji je napisala.
Nakon hapšenja Lalić usledile su pretnje ne samo zbog toga što je „pisala protiv režima“, već i zbog toga što je žena i što su napadači procenili da „nije pravoverna“ i „nije Srpkinja“.
Katarina Golubović (Yucom) ocenila je da primer Lalić dobro ilustruje stanje i da treba koristiti mogućnosti saradnje organizacija koje mogu da „zakucaju na pravu adresu“ i uključe međunarodnu zajednicu.
Ona je dodala da je u trenutnim okolnostima u Srbiji to jedan od načina za zaštitu.
„Nažalost, novinarke i novinari u lokalnim redakcijama, koji su i izloženiji pritiscima, nemaju tu mogućnost ili misle da ne zavređuju tu vrstu pažnje. Mislim da je to progrešno“, kazala je Golubović.
Rekla je da pojedinim novinarkama i novinarima lakše da se izbore sa otvorenim pritiscima i da ih oni motivišu da idu napred i bore se, dok oni manje vidljivi, poput nesigurnog radno-pravnog statusa, nanose veću štetu novinarstvu.
Da je u lokalnim zajednicama teže nositi se sa nasiljem i pritisicma, potvrđuju i iskustva portala Cenzolovka i Slavko Ćuruvija fondacije.
„Važno je prijaviti apsolutno svaki slučaj i ne treba bežati od toga“, rekla je direktorka fondacije Ivana Stevanović.
Dodala je da razume obeshrabrene, pošto se dešavalo da oni koji su se usudili da izađu u javnost trpe odmazdu u lokalnoj zajednici, pritisak ili pretnje članovima porodice, da će im partner izgubiti posao u javnom preduzeću ili da neće moći da upišu dete u vrtić.
„Podrška međunarodne zajednice znači“
Ona smatra da se, ipak, bez prijavljivanja ne može puno očekivati.
„U međuvremenu nas štiti javnost“, istakla je ona i dodala da su novinari iz lokalnih zajednica više puta potvrdili da im to što Cenzolovka izveštava o njima puno znači, jer napadače odvraća to što su u fokusu javnosti.
Znači i podrška međunarodne zajednice, veruje Stevanović, ali dodaje da bi trebalo zadobiti podršku i solidarnost građana za one koje trpe ovu vrstu nasilja.
Trebalo bi objasniti da je ugrožavanjem prava novinarki i novinara ustvari ugroženo pravo na obaveštenost i da se na osnovu istinitih informacija donose sudovi i odluke od kojih zavisi život, rekla je ona.
„Kada to budemo uspeli da uredimo dobićemo velikog i važnog saveznika“, dodala je ona.
Učesnici debate su ocenili da u Srbiji nedostaje istinska politička volja da se zaustavi nasilje nad novinarkama i novinarima, kao i da vrlo često oni sa najviše moći podstiču agresiju umesto da je zaustave.
Radne grupe, obavezujuća uputstva, uvođenje novih odredbi u krivični zakonik su mehanizmi koji imaju potencijal da doprinesu promeni postojećeg stanja, a zadatak medijskih profesionalaca i aktivista je da nastave da vrše pritisak na institucije da rade svoj posao i primenjuju propise, zaključeno je u debati.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
