0
Poverenje građana u javne nabavke u Srbiji bilo bi veće kada bi se povećala transparentnost tih postupaka, kao i učešće građana u tim procesima, stav je građana naveden u istraživanju koje je NALED sproveo povodom godinu dana od primene novog Zakona o javnim nabavkama.
Prosečan broj ponuda po javnoj nabavci u Srbiji prošle godine bio je 2,5, a da bi bilo više ponuda trebalo bi stvoriti fer uslove, unaprediti kontrolu i transparetnost, smatraju ponuđači koji su učestvovali u istraživanjima koje je NALED sproveo.
Predsednica udruženja Ponuđači Srbije Jasmina Marković ocenila da je da je jednogodišnja primena novog Zakona o javnim nabavkama umesto povećanja broja ponuda po postupku javne nabavke, dovela do smanjenja njihovog broja.
Ona je istakla da je transprarentnost postupaka javne nabavke smanjena povećan prag sa 500.000 dinara na milon dinara što je u praksi uticalo na manji broj ponuda.
„Ne postoji poverenje ponuđača u postupke javnih nabavki, i to zato što ne postoji kontrola izvršenja ugovora. Nepoželjni ponuđači čak i kad dobiju ugovor nikada ne budu pozvani da zaključe ili izvrše ugovor koji se na kraju stavi van snage“, rekla je ona.
Kao problem navela je i sporost administracije javnih nabavki u odlučivanju po žalbama ponuđača, jer se na odluke čeka nekada i pola godine.
„Ključno je da bi trebalo raditi na mehanizmu kontrole izvršenja ugovora, što bi trebalo urediti zakonom. Trebalo bi spustiti pragove za javne nabavke, kao i iznos takse na žalbu ponuđača republičkoj komisiji koja je sa 120.000 dinara ograničavajuća i previsoka“, rekla je ona.
Za efikasniju primenu zakona ona je istakla da je neophodna veća saradnja državnih organa sa i ponuđačima i naručiocima.
„Imamo zakon koji se ne primenjuje u dovoljnoj meri. Često ni ponuđačima ni naručioma nije jasno kako da ga preimene“, rekla je ona.
Kako je ocenila trebalo bi više da se uključi i Kancelarija za javne nabavke i Republička komisija u davanju mišljenja, načelnih stavova, tako bi pomogli da se uredi sistem javnih nabavki.
Istraživačica organizacije Transparentnost Srbija Zlata Ðorđević ocenila je da je bez obzira što je novi zakon usklađen sa evropskim standardima proces javnih nabavki sve manje transparentan i javan.
Navela je da je javnost ugovaranja nabavki ugrožena kroz direktno ugovaranje sa ponuđačima što Vlada srbije vrši na osnovu međudržavnih sporazuma, primenom pravila iz posebnih zakona koji se donose samo za jedan određeni projekat, te povećanjem praga.
Ona je ukazala da je deo problema i sve više poverljivih i tajnih javnih nabavki.
„Istraživanje je pokazalo da se građani ne slažu da nabavke budu tajne“, rekla je ona i ocenila da bi tajnost razumljiva samo za nabavke u sektoru bezbenosti.
Dodala je da neobjavljivanja ugovora, i manjak informacija povećava rizik od korupcije.
„Istraživanje NALED-a pokazalo je da skoro dve trećine građana smatra da korupcija u javnim nabavkama postoji. A ponuđači kao razlog zbog čega češće ne učestvuju u postupcima javnih nabavki navode, nefer i diskriminatorske uslove“, istakla je ona.
Dodala je da je u javnim nabavkama sve više diskriminatorskih uslova, kada uslovi tendera pogoduju samo jednom ponuđaču, te da postoje zloupotrebe u postupcima javnih nabavki koje se u praksi ne kažnjavaju.
Ocenila je i da je loš nadzor nad realizacijom javnih nabavki jer u Kancelarija za javene nabavke stignu da obave nadzor nad jednim od 400 postupaka, a napomenula da nema podataka o kontroli izvršenja javnih nabavki koja je u nadležnosti Ministarstva finansija.
„Da bi se povećao broj ponuda po postupku, potrebno je pažljivo analizirati kako se primenjuje zakon, šta nedostaje portalu javnih nabavki, kako povećati broj obuka za ponuđače, ali i za naručioce“, rekla je ona.
Najavljene izmene Zakona zbog uređenja postupaka nabavki medijskih usluga koje se najavljuju do kraja godine trebalo bi iskoristiti da se urade i neke druge stvari koje su se u praksi od godinu dana primetile, kako bi se unapredio čitav proces, ocenila je ona.
Direktorka za regulatornu reformu NALED-a Jelena Bojović predstavljajući istraživanja posebno je naglasila prostore za poboljšanje u ovoj sferi kroz unapređenje mehanizama kontrole, i afirmisanje i drugih kriterijuma, osim cene, kao bitnih u javnim nabavkama.
Mogućnost da se unapredi zakonodavnih okvir ona je prepoznala u razvoju registra ponuđača, a kao potencijal za dobre efekte istakla je ocenu kvaliteta ponuda.
Navela je da je iz istraživanja jasno da je potrebno i više obuka kako bi se ponuđači prilagodili elektronskim javnim nabavkama a tako i stiglo do većeg broja ponuda.
Dodala je da bi se sa većim radom na kontroli kvaliteta sprovedenih ugovora po javnim nabavkama stiglo i do referenci što bi imalo pozitivan efekat.
Kako je istakla kraj javne nabavke je ocena kvaliteta usluge, a ne zaključenje ugovora.
Prema predstavljenim istraživanjima, koje je za NALED sproveo IPSOS, 73 posto ispitanih građana smatra da je korupcija u javnim nabakama prisutna u velikoj meri, odnosno da je uglavnom prisutna, 59 posto ponuđača je istih stavova, dok samo devet odsto naručilaca tako misli a istovremeno 57 posto njih ne zna, ili odbija da odgovori.
Na pitanje čija je odgovornost za korupciju u javnim nabavkama 71 posto naručilaca izbegava da odgovori, dok ponuđači najčešće ukazuju na odgovornost naručilaca, a građani na političko rukovodstvo.
Kao oblast u kojoj je korupcija u javnim nabavkama najrasprostranjenija građani i ponuđači ističu izgradnju infrastrukture, dok 76 posto naručilaca izbegava da se izjasni.
U Srbiji je prošle godine 15 milijardi evra u republičkom budžetu bilo predviđeno za rashode i izdatke, a ukupna vrednost javnih nabavki iznosila je 3,1 milijardu evra.
Predstavljanjem rezultata istraživanja NALED je i zvanično otvorio „Mesec javnih nabavki“ koji prati i poseban sajt gde javnost može ukazivati na probleme i predlagati rešenja.
Tokom ovog perioda planirano je i održavanje okruglih stolovi sa naručiocima i ponuđačima, kao i oko zelenih javnih nabavki.
Ukupne aktivnosti poslužiće da NALED sačini set preporuka za poboljšanje stanja u ovoj oblasti.
