MHE Brusnik: Sumnje na uništavanje puta i nezakonitu gradnju

Nakon obilnih kiša početkom ove nedelje, kada su se reke izlile iz svojih korita, magistralni put Arilje – Ivanjica ostao je bez dela asfalta. U neposrednoj blizini urušene deonice, iz reke Moravice, izbijaju betonski šipovi buduće mini hidroelektrane (MHE) Brusnik. Njena izgradnja počela je 2018. godine, a u javnosti se upravo ona označava kao uzrok neprohodnosti magistrale Arilje-Ivanjica.Kako Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) saznaje, organizacije koje se bave zaštitom prirode, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Svetska organizacija za prirodu (WWF Adria), podnele su početkom maja ove godine Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zahtev za poništenje građevinske dozvole za ovu malu hidroelektranu. Kako tvrde, dozvola je izdata na osnovu sporne dokumentacije.Naime, da bi izgradili MHE investitori u Srbiji između ostalog moraju od Zavoda za zaštitu prirode Srbije dobiti takozvane uslove zaštite prirode, a na osnovu toga zatražiti od opštine, na čijoj teritoriji žele da grade, lokacijske uslove, a potom i građevinsku dozvolu. Tek tada mogu početi sa radovima.U slučaju MHE Brusnik, uslovi zaštite prirode dobijeni su 2012. s rokom važenje dve godine, navode iz RERI-ja. Međutim, bez obzira što je rok važenja istekao, Opština Arilje prvo 2015. izdaje lokacijske uslove, a godinu dana kasnije i građevinsku dozvolu kojom omogućava početak radova investitoru."Po našoj analizi, mi smatramo da investitor ima nezakonitu građevinsku dozvolu, da su lokacijski uslovi istekli i da su uslovi Zavoda za zaštitu prirode istekli ima već eto više od pet godina i da se radi o nezakonitoj gradnji", kaže programski direktor RERI-ja Mirko Popović.Građevinska dozvola je 2016. godine izdata firmi Mimar Energy da bi je kao investitor dve godine kasnije zamenila kompanija Brusnik Energy.Direktor ove firme, Miško Bešikić za CINS demantuje da je građevinska dozvola dobijena nezakonito, ali nije želeo da nam pošalje dokumentaciju koja to potvrđuje."Lokacijski uslovi, uslovi imaoca javnih ovlašćenja, ministarstva pa to je sve neophodna stvar da biste dobili građevinsku dozvolu. Znači morate da prijavite radove. Zar vi mislite da bi neko radio objekat od četiri miliona evra, a da nema ispravne papire, da nema sve što je potrebno", ističe on.Bešikić dodaje da je problem u neusaglašenosti zakonske procedure. Kako kaže, u Zakonu o zaštiti životne sredine kada uslovi isteknu, moraju da se pribave novi. Međutim, to ne važi po Zakonu o planiranju i izgradnji u slučaju kad se uslovi legalno pribave i daju u svrhu dobijanja građevinske dozvole. Odnosno, kada se građevinska dozvola izda takav akt više nije potreban.Bivša načelnica Opštinske uprave Arilje Ružica Nikolić Vasilić, koja je stavila potpis na ovu građevinsku dozvolu, odbila je da razgovara sa novinarkom CINS-a. Takođe, Ministarstvo građevinarstva nam nije odgovorilo na pitanje da li su i kako postupili po zahtevu za poništenje ove dozvole.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram