11
Sve je više lekara koji očigledno više ne mogu da izdrže napor i tugu koju proživlajvaju zbog smrti kolega koji prečesto gube bitku sa koronom. Jedna od njih je doktorka Milena Stojanović hirurg u KBC "Dr Dragiša Mišović" koja od marta radi sa pacijentima obolelim od Covid-19. Ona je deo porodice epidemiologa i člana Kriznog štaba Branislava Tiodorovića. Ona se jakim i potresnim rečima oglasila na Fejsbuku.
Uz dozvolu, njene reči je na svom Fejsbuk profilu objavio epidemilog i član Kriznog štaba Predrag Kon.
Prema poslednjim podacima iz Sindikata lekara i farmaceuta, borbu sa koronom izgubilo je oko 70 lekara. Posebno burne i emotivne reakcije izazvala je smrt mladog anesteziologa Nenada Maksimovića, koji je preminuo od korone u 37 godini. Od samog početka pandemije Neša je radio u crvenoj zoni KBC „Dr Dragiše Mišović“. U svom Fejsbuk statusu, doktorka Milena Stojanović, osvrnula se na smrt njenih kolega, kao i na sve nadčovečanske emotivne i fizičke napore koje podnose lekari.
Njene reči, koje je na svom profilu objavio dr Predrag Kon prenosimo vam u celosti:
Dobijeno od profesora Tiodorovića:
U celosti i sa dozvolom prenosim status Milena Stojanović, člana moje porodice,…
Posted by Predrag Kon on Петак, 08. јануар 2021.
U celosti i sa dozvolom prenosim status Milena Stojanović, člana moje porodice, zmaj-žene i hirurga u KBC „Dr Dragiša Mišović” koja od marta radi sa pacijentima obolelim od Covid-19. Slobodni ste da ga delite dalje. I treba.
—-
Ljuta sam. Besna. Tužna. Nemoćna.
Kako opisati sva stanja beznađa kroz koje prolazimo poslednjih 10 meseci? Da li je morao Neša da umre da bismo se trgli? Sve društvene mreže, novine, portali – svi žale, pišu hvalospeve. Poznati dobijaju još jedan poen, pridobijaju narod, još jedan politički uspeh, još jedna stepenica više u borbi za položaj. Tužno i sramotno.
Za dan su zaćutali i antivakcinaši, teoretičari zavere, protivnici krpa na licu, pljuvači doktora i medicinskih radnika, oni koji ne priznaju izmišljeni i najsmešniji virus, oni kojima smeta zatvaranje kafića, ukidanje žurki, utakmica, provoda, skijanja, odlaska na more.
Do kada? Dan-dva i sve će biti isto. Zaželeće se opet svojih normalnih života i nastaviti.
O, da. I ja želim opet svoj normalni život. Želeo ga je i Neša, ali nema ga više. Zauvek. Zauvek. Ni Danijele Gordić. Ni profesora Borzanovića. Ni dr Dejanovića. I još koliko njih…nema ih više. Zauvek.
Da li ste se nekad setili svih njih dok niste počeli da ih žalite? NE. Neli sam obećala da če biti dobro, da će sve proći. Neši sam mahala pre samo četiri dana, dok mi se smejao i pokazivao mi da je dobro, preko traheostome.
Ne znate kako. Nemoguće. Pa, sve vi znate!
Pre samo četiri dana je i u našoj intenzivnoj bilo devetoro doktora na respiratoru. Sad ih je sedmoro – umrli su Neša i Rade. Ne. Meni je žao i NAMA koji radimo tu svaki dan što ih nismo spasli. A svi su oni samo jednog dana otišli na posao. Normalno – popili kafu, poljubili decu i otišli na posao. To je naš posao, za to smo školovani, za to smo plaćeni.
I molim vas, gledaoci nacionalnih frekvencija, dajte sad što više negativnih komentara, pljujte još jače po nama. Biće nam još draže da samo radimo svoj posao. I za ono malo duše koje nosimo u sebi i nismo izgubili.
NELA, NEŠO, MIŠO, RADE…žao mi je što nismo uspeli, drugari – u ovoj bici u kojoj smo se zajedno borili. Božić je. Još jedan piiiip, još jedan ex…
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
