0
Jubilarna, deseta po redu, “Prolećna kardiološka radionica”, koja je završena u nedelju 14. aprila na Kopaoniku, okupila je više od 900 najeminentnijih stručnjaka iz cele zemlje. Osim izuzetnih predavača, prvenstveno iz oblasti kardiologije, ali i drugih medicinskih grana, radionicu posebno izdvajaju praktično orijentisana predavanja usmerena na razmenu znanja i iskustava među lekarima.
Radionica je mesto gde lekari – kardiolozi izlažu i komentarišu najizazovnije slučajeve iz svoje prakse, aktivno uključujući i slušaoce u diskusiju o načinu lečenja svojih pacijenata. Posao lekara je veoma izazovan jer je svaki pacijent „priča za sebe“.
Upravo se takve priče dele među lekarima i predstavljaju neku vrstu saveta za dalju kliničku praksu, a radionica je odlično mesto za razmenu iskustava kardiologa. Tokom trajanja Prolećne kardiološke radionice učesnici su imali mogućnost da prisustvuju i praktičnim „školama“, kao što je škola ultrazvuka srca, gde su mogli da usavršavaju svoje praktične veštine, kao i da uče od eminentnih stručnjaka.
Tokom trajanja radionice bila je predstavljena i nova knjiga koja pokriva veliki broj tema vezanih za lečenje izmenjenih vrednosti u krvi, “Lečenje lipidnih poremećaja”. Autori ove knjige su prof. dr Ivan Tasić, prof. dr Miloje Tomašević, doc. dr Jelena Rakočević i mr ph Sanela Milenković.
„Poznato je da kardiolozi leče pacijente sa oboljenjima srca i krvnih sudova, kao što su bol u grudima (angina pektoris), srčani udar (infarkt miokarda), povišen krvni pritisak (hipertenzija) i druga stanja. Međutim, kardiolozi imaju važan zadatak da kod bolesnika prepoznaju promene u zdravstvenom stanju i laboratorijskim analizama koje povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Ovakva stanja se nazivaju faktori rizika i tu spadaju šećerna bolest, povišen holesterol, pušenje, gojaznost i druga pridružena oboljenja. Kardiolog je taj koji savetima i terapijom usmerava pacijenta kako da te faktore rizika ukloni ili drži pod kontrolom“, objašnjava prof. dr Miloje Tomašević iz Klinike za kardiologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Lekare posebno zabrinjavaju povišene vrednosti jedne vrste holesterola, a to je takozvani “loš” ili LDL – holesterol. Ukoliko su vrednosti LDL holesterola u krvi povišene tokom dužeg vremena, predstavljaju veliki rizik za razvoj ateroskleroze i daljih komplikacija, kao što je srčani udar. Ukoliko se pacijent javi lekaru sa laboratorijskim analizama koje pokazuju povišene vrednosti LDL holesterola, prvi savet lekara će biti da promeni način ishrane.
Pravilna ishrana, smanjenje telesne težine kod gojaznih i redovna fizička aktivnost mogu bitno doprineti normalizaciji vrednosti LDL holesterola. Međutim, uspeh snižavanja vrednosti holesterola u krvi može da varira ako se pacijentima savetuju samo promena ishrane i stila života.
„Kada su vrednosti holesterola previsoke ili je pacijent preležao srčani udar, na LDL holesterol se mora delovati agresivnije. Tada lekar najčešće propisuje lekove iz klase statina. U pitanju su lekovi koji deluju na jetru da manje proizvodi holesterol. Smanjenjem stvaranja holesterola se smanjuje i njegova vrednost u krvi, što dovodi i do manjeg rizika od ateroskleroze i srčanih oboljenja. Osim statina, dostupne su i druge grupe lekova koji snižavaju vrednosti LDL holesterola u krvi, a lekar ih uključuje u terapiju kada postoje indikacije ili kada prethodni lekovi ne daju željene rezultate. Za nas kao struku, ali i za pacijente je veoma važna savremena terapija koja uspešno smanjuje LDL holesterol. Takođe je i vrlo komforna za pacijente jer se daje u obliku potkožne injekcije jednom u šest meseci. Nadamo se da će ova inovativna terapija uskoro biti dostupna za pacijente u našoj zemlji o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje“, ističe prof. dr Tomašević.
Preporučene vrednosti LDL holesterola razlikuju se u odnosu na to da li su osobe već imale neko srčano oboljenje ili ne. Zapravo lekar na osnovu tegoba, preležanih bolesti, laboratorijskih analiza i prisustva faktora rizika procenjuje da li je neka osoba u riziku da se jave srčana oboljenja. Ukoliko postoji veći rizik od srčanih bolesti, cilj će biti agresivnije lečenje i izraženije smanjenje LDL holesterola.
Tako će se kod osoba sa velikim kardiovaskularnim rizikom težiti smanjenju LDL holesterola na vrednosti manje od 1,8 mmol/L, dok će kod osoba sa veoma visokim rizikom cilj biti da se vrednosti LDL holesterola spuste ispod 1,4 mmol/L. Vodeće zdravstvene organizacije u svetu redovno objavljuju i ažuriraju vodiče za lečenje i prevenciju srčanih oboljenja, gde važno mesto ima lečenje povišenih vrednosti holesterola u krvi. I pored brojnih dostupnih klasa lekova, čini se da se lekari najteže bore sa poremećajima lipida u krvi.
Dokaz za to imamo iz jednog istraživanja koje je rađeno u Srbiji na grupi bolesnika koji su preležali srčano oboljenje. Pokazalo se da preporučene ciljne vrednosti holesterola u krvi dostiže tek 18 odsto bolesnika, što je jedan od najnižih procenata u Evropi.
Slobodan Bogdanović, predstavnik udruženja pacijenata koji su preživali srčani udar “Moja druga šansa” iz Beograda, jedan je od onih pacijenata kod kojeg je nastanak kardioloških problema bio povezan sa visokim LDL holesterolom.
Pročitajte još:
0
0
0
0
„Još pre 25 godina sam saznao da imam familijarnu hiperholesterolemiju, koju sam nasledio od oca. Međutim, nisam se odgovorno ponašao, nisam uzimao terapiju. Simptomi su mi se povremeno javljali, a bolovi u grudima nisu bili jaki. Pre godinu i po dana dobio sam jak napad angine pektoris, ali ni tada nisam otišao odmah kod lekara, odbijajući da poverujem da mi se nešto dešava. Redovnim putem zatražio sam uzrok mog problema. Saznao sam tada da sam ipak imao napad angine pektoris. Međutim, pošto je prošlo određeno vreme, lekari su jedino mogli da mi plasiraju stentove. To je sve trajalo duže, jer sam imao komplikovaniji problem. Danas se ponašam sasvim drugačije. Promenio sam način ishrane, a terapiju uzimam redovno. Uključen sam i u kliničku studiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije za jedan inovativni lek za lečenje hiperholesterolemije, jer ga ne pokriva zdravstveno osiguranje, a koji se dobija dva puta godišnje injekcionim putem“, kaže Slobodan.
Naš poznati muzičar i pisac, Nele Karajlić, takođe je na teži način shvatio da život mora da menja iz korena kada su nastupili srčani problemi.
„Dr Miloje Tomašević je bio prvi koji me je 2011. primio u Urgentni centar. Tih godina imao sam oko 100 koncerata godišnje, najmanje dve kutije cigareta u džepu, izuzetno sresan život koji je odgovarao mom duhu jer volim da putujem, da radim, ali moje telo odnosno srce, nije izdržalo. Imao sam srčanih poblema kada sam bio u punoj snazi i na vrhuncu karijere. Na dohvat ruke su mi bili Njujork, Čikago, London, Moskva, Tokio. Ceo svet mi je bio pod nogama i mislio sam da sam Supermen. Vrlo brzo i na grub način sam shvatio da nisam Supermen već obično ljudsko biće. Taj momenat kada mi je srce reklo da je kraj, bio je ujedno i momenat kada sam morao da krenem nekim drugim putem. Tog 22.maja 2011. godine mene je spasila intervencija dr Tomaševića i cele ekipe koja je bila zadužena za mene na klinici. Morate da znate koliko možete, koliko vam traži srce, duša, razum, a koliko vi toga objektivno možete. Taj balans između toga šta želite i koliko možete čini nešto što možemo nazvati srećom. Prva i osnovna stvar je da moramo da nađemo ravnotežu, to je ključ. Prestao sam da sviram i počeo sam da pišem. Isto je uzbuđenje i lepo mi je. Prestao sam da pušim. Samim tim što nisam toliko putovo, smanjio se taj stepen rizika odnosno konzumiranje nervoze, alkohola, i posledice neredovne ishrane“, zaključio je Nele Karajlić.
***
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec Mitovi i zablude o holesterolu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare