Kako bi opstao i pronašao slabosti našeg organizma svaki virus reaguje mutacijama i promenama - stvaraju se novi sojevi. Čuli smo za britanski i južnoafrički soj, a postoji li realna opasnost da se u Srbiji pojavi specifičan soj korone? Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler smatra da je opasnost od pojavljivanja srpskog soja korone samo teorijska. Tvrdi da se novi i dominantni sojevi javljaju tamo gde je mnogo veća populacija nego u Srbiji.
„U Srbiji, koliko god da ide sporo, ima veliki broj ljudi vakcinisanih u odnosu na stanovništvo. Pre će to da se desi u nekoj zemlji sa daleko većim brojem stanovnika, a kod koje vakcinacija ide baš sporo. Pričamo o ugroženih sedam milijardi ljudi, nas ima sedam miliona, baš će ovde da se stvori. Takvi sojevi se stvaraju tamo gde postoji veliki broj ljudi, ogromna populacija. Mi smo toliko minorni da je to smešno“, objašnjava Šekler.
Kao zemlje u kojima postoji takva mogućnost on je naveo Kinu, Ameriku i ostale teritorije sa po nekoliko stotina miliona stanovnika.
„Ako je Amerika vakcinisala, na primer, nekih 70 miliona, vakcinacija ide sporo, tu se stvaraju uslovi za takve poteze virusa“, objašnjava Šekler.
Britanski soj dominira
U međuvremenu, britanski soj preuzima potpunu dominaciju u Srbiji i ima ga kod više od 80 posto zaraženih. Nisu detektovani slučajevi južnoafričkog soja. Kako je za Nova.rs rekla virusološkinja i profesorka Medicinskog fakulteta Tanja Jovanović u uzorcima koji se svakodnevno obrađuju do sada nije pronađeno nešto što bi moglo da ukaže na srpski soj koronavirusa.
No, upravo zbog sposobnosti virusa da se brzo adaptira na nove uslove, vakcinacija i opuštene mere kakve smo uglavnom imali u Srbiji, mogu da budu jako opasna kombinacija. To ističe i Vladica Veličković, srpski profesor sa Harvarda.
“Kada virus izložite vakcinama, njegova adaptacija može da dovede do situacije da virus ‘izbegne’ cepivo, odnosno da postane neefikasno. Ali, za adaptaciju virusu je neophodna veoma visoka prokuženost. Zato je bitno da se vakcinacija sprovede brzo, uz istovremene restrikcione mere koje onemogućavaju širenje virusa kroz populaciju”, upozorio je Veličković.
Veličković je u intervjuu za Nova.rs rekao i da je presudno koliko ćemo se pridržavati nefarmakoloških mera – a to je nošenje maski, fizička distanca, opšte higijenske mere, kao i ciljana zaključavanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare