Kilometar prelazimo 45 minuta, svi kažu - ovako nikad nije bilo: Kako rešiti paklene gužvetine u BG

Kako je za Nova.rs rekao profesor Saobraćajnog fakulteta dr Milan Vujanić, ulična mreža u starijim delovima grada je pravljena odavno, u vreme kada je bilo i manje vozila i generalno se manje vozilo.„Primetio sam da sada više nema jutarnjeg i popodnevnog špica, već je gužva po ceo dan. Ulična mreža u starijim delovima grada je pravljena u drugo vreme i sada vi hoćete da na toj mreži pustite mnogo više vozila. Tačno se zna kapacitet saobraćajne trake i prosto ne može da bude veći nego što trenutno jeste“, kaže Vujanić.Dodaje da su veliki problem u Beogradu vozila parkirana na ulici, uz ivičnjak, koja oduzimaju kolovoz od onih koji bi vozili tim kolovozom.„ Ono što je osnovno da bi se rešio saobraćajni problem Beograda, ako ne govorimo o uvođenju metroa i sličnih velikih promena, jeste sledeće: da se na dvadesetak mesta u gradu izgrade velike zgrade koje bi bile javne garaže, ali ne skupe, parkiranje ne sme biti skupo, da bi se vozila sklonila sa ulice i time oslobodio kapacitet ulične mreže. Ne možete ljudima reći da ne voze ili da nemaju vozilo, nego treba da im obezbedite garaže da imaju gde da parkiraju“, ističe naš sagovornik.Vujanić navodi da je jedna od mogućnosti za rešavanje problema u saobraćaju uvođenje određenih stimulativnih mera za građane.„Jedna od tih mera je, recimo stimulisanje građana na veću upotrebu javnog prevoza, ali imate i mere kao što su neke zemlje uvele, poput Engleske, da automobilima u kojima ima više od dve osobe dozvole da se kreću žutom trakom i tako brže stignu. I onda su recimo kolege na poslu počele da se dogovaraju da putuju zajedno i značajno se smanjio broj automobila na ulicama u vreme špica. Ima mnogo mera koje mogu da se uvedu i da postojeći sistem funkcioniše, a da se ne narušava. Ne možete recimo u Ulici kralja Milana da rušite zgrade da biste proširili kolovoz“, kaže naš sagovornik.

Arhitekta Dragoljub Bakić smatra da saobraćaj treba da bude prioritet gradskoj upravi.„U Beograd se ulazi iz 13 pravaca. Svi ti pravci i putevi prolaze kroz centar grada i normalno je da dolazi do zagušenja. Po Generalnom urbanističkom planu, koji je aktuelan već više od 20 godina, predviđeno je da te saobraćajnice prvo sačeka obilaznica, pa onda kamioni, koji idu u nekim drugim pravcima, idu na tu obilaznicu i tako se rasterećuje saobraćaj. Pa onda dolazi drugi prsten, pa treći. Za Beograd je predviđeno da ima i magistralnu tangentu i magistralni poluprsten. Ništa od svega toga nije završeno. Obilaznicu pravimo preko 40 godina“, ističe Bakić.On smatra da će, ovim tempom, saobraćaj u Beogradu uskoro bukvalno da stane.„Ne mogu da budu uzane ulice i da se parkira sa obe strane, a da saobraćaj koji narasta svakog dana funkcioniše. Beograd je takođe brdovit grad. Ima sedam glavnih i 13 manjih brda. Gde su nam tuneli, zašto nema tunela? Beograd se stihijski razvija, zanemaruje se njegova osnovna funkcija saobraćaja. Nema tunela koji bi spojio savsku i dunavsku padinu, nema ničega, a samo se gradi i gradi, milioni kvadrata“, dodaje naš sagovornik.Kako kaže, sve ovo je cena koja se plaća za neplansko razvijanje grada.„Imamo neuku upravu, političku, koja ne zarezuje struku, a i struka ćuti jer je ucenjena i potkupljena“, dodaje.Bakić ističe da je i metro, koji je planiran, mogao da bude jednostavniji, zato što je mogao da bude projektovan tako da ne bude sto odsto pod zemljom.„Mogao je recimo da bude ukopan samo u centralnoj zoni, kad mora da siđe ispod, a do tada može da bude na površini. Na celom Novom Beogradu može da bude na površini. Plus može da se digne i na prvi sprat, na čelične konstrukcije“, dodaje naš sagovornik.Objašnjava da ima načina kako se projektuje i radi saobraćaj na dva nivoa.

„Uzmimo kao primer Slaviju. Zašto je ostala da bude u jednom nivou, zašto nije rešena u tri nivoa? Da krene gore jedan nadvožnjak, a dole da siđu pešaci. Ne, nego smo stavili ogromnu fontanu zato što je to bio nečiji hir. E pa dokle god vi Beograd rešavate hirovima, inatima i burazerskim dilovima, dotle će da bude ovako kako je sada“, smatra Bakić.„Svakim danom se građanima Beograda otežava život u njemu“, ističe naš sagovornik.Što se tiče parkinga. Bakić navodi da i to može da se diže na sprat, ali da je suština da ne može više da se gradi.„Ne možete na mestu gde je živelo dvoje starih ljudi bez kola da gradite zgradu sa 10 spratova i 30 stanova, gde je obaveza da svaki stan ima parking mesto. Pa onda sve što postoji izbetonirate, pa kad padnu kiše, onda vam se poplavi ceo grad jer nema zemlje. Sve je naopako. Kada je sve naopako, naravno da nemate gde ni da parkirate“, kaže Bakić.Ističe da jedno vreme treba da se prestane sa gradnjom novih stambenih objekata jer ih i ovako ima suviše, a da infrastruktura treba da dostigne taj nivo koliko je izgrađeno stambenih kvadrata.„To je potrebno Beogradu, da infrastrukturom to isprati, a ne da još uvek imamo trećinu-četvrtinu vodovodnih cevi od azbesta, starih 100 godina. Ili to što dobar deo Beograda nema kanalizaciju. To je sramota“, zaključuje naš sagovornik.BONUS VIDEO Bez obaveštenja o radovima u Krunskoj, vozači se ulicom Kneginje Zorke vraćaju ka Bulevaru kralja Aleksandra

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nisuobeleilidasuradoviukrunskojiljudisekadaskrenuizbulevarauknjeginjezorkedz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4460740"]