Nova.rs je protekle godine, 28. februara, ušla u vaše živote. Ubrzo po početku našeg rada zahuktale su se i medije počele da osvajaju vesti o "nevidljivom neprijatelju" - virusu koji je počeo nezaustavljivo da se širi. Iako su nas pojedini predstavnici struke uveravali da je korona najsmešniji virus, nama ništa nije bilo smešno i situaciju smo shvatili krajnje ozbiljno. Prvi slučaj koronavirusa u Srbiji registrovan je 6. marta, a vanredno stanje proglašeno je deset dana kasnije i trajalo je do 6. maja. Kroz dane zaključanosti, preko proglašenja pobede nad koronavirusom, pa do trećeg talasa i desetina preminulih, svakog dana donosimo vam istinu. Potraga i izveštavanje o toj istini imali su svoje posledice i cenu - batine i hapšenja. To su na svojoj koži osetili naši novinari Ana Lalić i Vojislav Milovančević.
Ana Lalić je 2. aprila doživela da joj pretresaju stan, ispituju i da bude saslušavana u policijskoj stanici, a sve to zbog teksta „KC Vojvodine pred pucanjem“, u kojem se otkrivaju svi, najblaže rečeno, nedostaci u radu Kliničkog centra Vojvodine. Pretres do gole kože, oduzimanje laptopa i telefona. Predstavnici vlasti utrkivali su se u optužbama na njen račun i pokušavali su da nas uvere da je Ana kriva za širenje panike. Nakon velikog pritiska javnosti, Ana je nakon provedene noći u policijskoj stanici puštena na slobodu i tako postala simbol slobode.
Vojislav Milovančević izveštavao je sa protesta koji su 9. jula bili organizovani ispred Skupštine Srbije, a najave poioštravanja mera i ponovnog zaključavanja kao metoda za borbu protiv korone. Dok je obavljao nsvoj posao doživeo je napad i udarac u glavu. Njega su momci u crnim majicama, sa kapuljačama, napali u parku između Vlajkovićeve ulice i zgrade Narodne skupštine, dok je radio svoj posao. Zadobio je udarac u potiljak, a zbog krvave glave kolege Milovančevića intervenisala je Hitna pomoć, a tu noć on je proveo na Urgentnom centru. Epilog: Napadač na novinara našeg portala Nova.rs Vojislava Milovančevića, koji mu je na protestu razbio glavu, osuđen je na godinu dana kućnog pritvora.
Sa Anom i Vojislavom, poričali smo o tome kako oni vide i doživljavaju godinu za nama i čemu se nadaju u onoj koja nam predstoji:
Šta je, prema vašem mišljenju, sa novinarske strane obeležilo 2020.?
Ana: Očekivan odgovor bi svakako bio epidemija virusa, ali i sve druge posledice koje je ona donela po nas kao društvo. Postali smo svedoci da život koji smo podrazumevajuće uzimali “zdravi za gotovo” za 24 časa može da se okrene naglavačke. Volela bih da ostane iza nas, ali i da iz nje izvučemo debelu pouku, prvenstveno o generalnom stanju u državi, zdravstvu, međuljudskim odnosima, pravima, poverenju i ličnoj odgovornosti.
Vojislav: Definitivno epidemija koronavirusa, odnosno onaj deo koji se odnosi na postupanje vlasti u vreme ove krize. Uveren sam da bismo lakše podneli svu muku koju je pandemija prouzrokovala da smo iza sebe imali ljude koji imaju jasnu predstavu o sopstvenoj odgovornosti. Ovako, doživeli smo da nas grupa najobičnijih diletanata vodi kroz krizni period i da nam govori kako smo sami krivi za sve što nam se događa, a da su nas oni, genijalci, od početka upozoravali da budemo oprezni. Kad smo već kod pitanja šta je obeležilo prošlu godinu, moram da pomenem i izjavu doktora Nestorovića da je koronavirus „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“. U tu izjavu staje sva naša tregedija i ona je najbolja personifikacija ove vlast i države pod njom.
2. Kako biste nam u nekoliko rečenica, sa ove distance, opisali ono što vam se dogodilo, napade i neprijatnosti koje ste doživeli i preživeli?
Ana: Kao otrežnjujući činjenicu da se, uprkos 21. veku, i dalje svakodnevno moramo boriti za ljudska prava i slobode i da će ta borba potrajati sve dok iz društva u potpunosti ne iskoreni mišljenje pojedinca ili vlasti da je sasvim „legitimno“ razbijati glave, hapsiti, targetirati, vređati i omaložavati i ućutkivati svaku kritičku misao.
Vojislav: To što se meni dogodilo je upravo rezultat tog diletantskog, bezobraznog, oholog, besramnog pristupa o kojem sam malopre pričao. Da predsednik Vučić nije došao na ideju da nas ponovo zaključa, pošto je prethodno sproveo izbore, dozvolio igranje fudbalskih utakmica i ostale skupove, ne bi se dogodio ni onaj protest na kojem su meni razbili glavu.
3. Da li se nešto u vaš radu i odnosu prema novinarstvu promenilo nakon svega toga?
Ana: Promenio se samo moj stav da je sloboda medija u Srbiji bitnija no ikada ranije, jer nikada nije bila ugrožena u meri u kojoj je danas. Moj lični odnos prema novinarstvu i sopstvenom radu se ne menja, jer je osnovan na postulatima kojima se kao profesionalac vodim od prvog dana.
Voja: Sad ne moram da objašnjavam ljudima kad me pitaju da li sam udaren u glavu. Šalu na stranu, nije se ništa značajno promenilo, osim što sam donekle oprezniji kad izlazim na teren. Kad se dogodio taj napad, prva stvar koja mi je pala na pamet bila je: „Ovo mora da se snimi“. Zato sam svoj telefon dao čoveku koji se u tom momentu našao do mene i zamolio ga da snimi šta se dešava. S obzirom da nisam znao kakva je priroda povrede, smatrao sam da je važno da se sve snimi i da mi to imamo. To je bukvalno bilo odmah posle napada. A tako bih i sad postupio.
4. Šta je ono na čemu, kada je reč o novinarstvu u Srbiji, treba raditi u 2021. šta bi trebalo promeniti i poprviti u odnosu na proteklu godinu?
Ana: Novinarstvo treba jedan „reset“, vraćanje na fabrička podešavanja, odnosno na osnove: istinitost izveštavanja, nezavisnost od pritiska i novinarska odgovornost. Sa druge strane, neophodno je da vlast i institucije shvate ne samo važnost, već i sopstvenu obavezu saradnje sa medijima po pitanju informacija od javnog značaja.
Vojislav: Ako dozvoljavaš, odgovorio bih ti na ovo pitanje citatom iz jednog poznatog video snimka sa Youtube-a – „Sveee“. Ako postoji neko dugme za „reset“, vreme je da ga neko pritisne. Lično mi najteže pada ona podela na „njihove“ i „naše“, koja je odavno ustanovljena u našem poslu. Sve dok to postoji, nama neće biti bolje. Svako će gurati svoju priču i nastavićemo jedni druge da gledamo „kroz nišan“. Ipak, da bi se to promenilo mora da postoji politička volja, odnosno da oni koji su generatori takvih podela (mislim na vlast) prestanu da targetiraju novinare i da vrše pritisak na njih.
5. Šta će biti najveća novinarska tema i pitanje u 2021.?
Ana: Jedna od tema će svakako biti javne nabavke za vreme vanrednog stanja i epidemije, način na koji su sprovođenje, zašto su proglašene “tajnim”, koliko je novca za njih izdvajano i šta je i od koga kupovano. Svakako, mora se do kraja utvrditi i koliko je Srbija zaista imala preminulih od kovida 19, jer ti ljudi ne smeju da budu svedeni na nivo statističkih pogrešaka, već moraju biti upamćeni pod svojim imenima i prezimenima kao nečiji očevi, majke, deca … sve što i jesu bili dok ih neka “softvreska greška” nije izbrisala i iz života i iz sistema. Treba otkriti sve zloupotrebe, manipulacije, politizacije i nepravilnosti, ne iz neke novinarske zluradosti, već kao primer za ubuduće, kako se ne sme i kako se ne treba obraćati, ponašati, činiti, poslovati i, u krajnjem slučaju, voditi država u doba krize.
Vojislav: Uf, to je teško pitanje. Kod nas se događaji smenjuju kao na traci i sve je nepredvidivo. Ukoliko epidemiju ne zasene nekakve političke promene, verujem da će ona ostati centralna tema, a da će najveće pitanje u 2021. godini biti – koliko nas je koštala pobeda nad koronavirusom?
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar