1
Vest da je preminula mlada Katarina Čorović iz Valjeva koja je javno pričala da je 10 godina išla u solarijum i dobila melanom, rastužila je celu Srbiju. Iako se hrabro borila skoro čitavu deceniju s opakom bolešću, pa i prikupila sredstva za lečenje u Izraelu, Katarina nije izdržala. Njen suprug Igor u emotivnoj ispovesti za Novu kaže da će se o njoj tek pričati jer je bila žena za primer.
Katarina Čočović je pre skoro 10 godina saznala strašnu dijagnozu. Uprkos tome, rodila je i drugo dete, radovala se životu i borila kao da ne gleda smrti u oči.
Ipak, bolest ju je prethodnih meseci uzela pod svoje, a pre tri dana je preminula.
Njen suprug Igor, skrhan od bola, kaže da mu je najžalije što Katarina nije otišla na planirano lečenje u Tel Aviv, pa makar i samo do vrata.
„Samo mi je žao što nije otišla u Izrael, neka je poljubila vrata, ali samo da je otišla jer znam koliko je to želela. To je bila njena ideja, njena vizija, nijednog trenutka nisam rekao da je to neizvodljivo, niti sam tu njenu odluku dovodio u pitanje. Verovao sam joj, a i ona je verovala da je ta klinika njen spas, međutim nije uspela“, kaže Igor drhtavim glasom.
Katarina je prethodnih meseci bila u veoma lošem stanju. Lečila se i u valjevskoj bolnici, u državnim i privatnim klinikama, međutim urpkos svim naporima lekara, prognoze su bile loše.
„Uložili smo nadljudski napor da joj pomognemo. Nema šta nismo probali, ne postoji terapija koju nije imala. Nismo pitali koliko košta, snalazili smo se, samo nek proba, jer nikad se ne zna. Ona je nas spremala, osećala je da odlazi. Prošlog utorka sam otišao na privatnu kliniku u kojoj je bila, načelnica mi je rekla: Igore, vodite ženu kući, provedite kvalitetno vreme s njom. Znala je da nema potrebe da leži i da plaćamo dane koje provodi tamo, a koji su skupi. Žena je bila realna“.
PROČITAJTE JOŠ:
1
11
2
8
Dva dana nakon razgovora sa načelnicom klinike, Igor je organizovao sanitet i izveo Katarinu iz bolnice. Odveo ju je njihovoj kući.
„Nije mogla da sedi, bila je u lošem stanju. Prilagodili smo joj sobu, obezbedio sam kiseonik, sve što joj je bilo potrebno. Ali ona je bila sve slabija i slabija. Imala je mnogo metastaza. Počela je da se gubi, pa se u nekom momentu vrati i sve tako. Rekli su mi da budem spreman. Morao sam da budem spreman“, nastavlja Igor.
Tog dana je sveštenik došao da je pričesti, kaže on.
Otišla je tiho i nečujno.
„Šta da kažem… Teško je. Mnogo. Sveštenik mi kaže da svi mi imamo svoje granice, ona ih je definitivno probila. Ima tu i medicine i vere… Svega“.
Baš tog dana kada je Katarina napustila ovaj svet, Igorov brat je dobio dete. I Katarinin brat očekuje prinovu narednih dana, dok njihov mlađi sin uskoro puni 6 godina.
„Život je kao film. Takva režija, takav scenario… Ne znam. Neke stvari mi nikako ne idu u glavu. Ona je autom išla na terapije, vozom, nosila je električni trotinet sa sobom. Bila je sposobna za sve. To je nedavno bilo. A onda je odjednom uvenula i ugasila se“.
Kada je Katarina „pronašla“ spas u Tel Avivu, bila joj je potrebna velika suma novca. Međutim, za Valjevo to nije bio problem – za tren oka novac je bio sakupljen.
„Niko nije verovao da će Valjevo moći da se ujedini oko nekih stvari. Ona je to uspela. Uključilo se dosta ljudi brzinom svetlosti. Nismo odustajali. Čak ni kada nismo znali kako ćemo skupiti taj novac. Tih poslednjih 3-4 meseca glava je bila na sto strana. Mnogo kalkulacija, mnogo priča, ove terapije, one, sve je bilo skupo, za sve smo se izborili i neka smo. Uradili smo sve što je do nas. Odlučili smo da na put u inostranstvo idemo preko fondacije jer bez nje, jedino sam mogao da prodam kuću i kola, ali trebalo je misliti i na decu. Šta će oni sutra?“, mislio je Igor naglas.
Ali, dobila je epi napad i svoju želju da otputuje s bratom, ugasila.
„Bila je utučena zbog toga. Baš je verovala toj terapiji. Ona je bila jaka žena, ali su joj neke stvari teško padale. Ona je duže vreme bila u invalidskoj penziji i to joj je teško palo. Govorio sam joj je da veliki zadatak odgajiti decu, peglati, spremiti ih, kuvati im. Ona je postavila visoke standarde, sad će meni biti teško da nastavim. U februaru bi bilo 10 godina od njene bolesti. Davali su joj prognoze godinu-dve dana, ali je izgurala više. Uspela je, makar toliko“, nastavlja Igor svoju priču.
Igorova supruga i majka njihova dva dečaka, hrabra Katarina, ispraćena je juče na večni počinak. Oko 2.000 ljudi zapalilo je sveću za njen mir i spokoj.
„25 sveštenika je ispratilo Katarinu. To vam sve govori. A ljudi… Sa svih strana. Iz Udruženja obolelih od melanoma iz cele Srbije, regiona… Katarina nije bila njihov član ili pacijent, ona je bila više od toga. Bila im je prijatelj“.
Njihovi sinovi su svesni svega. Igor ih je, kaže, pripremao, ali su i oni sami uvideli da mama nije dobro.
„Dečaci imaju 9 i 6 godina. Svesni su svega, pričao sam s njima na njima svojstven način, oni su bili svesni nekih stvari jer su celo svoje detinjstvo gledali kako im majka ide u bolnicu. Sada kad je došla kući, videli su je kako se inhalira, pa me pitali – koliko dana majka ostaje kući, kad se vraća u bolnicu? Saživeli su se s tim da ona bude kući 2-3 dana pa ode. Tako mora. Katarina nije želela da o tome govori u kući. Na svaka 3 meseca snimala se na magnetnoj rezonanci i skeneru, tada bi u kući bio muk, neprijatna tišina. Čekaš nešto, a ne znaš ni šta čekaš. Mnogo toga je prošla i izgurala. Zato mi je bilo teško da je gledam poslednja dva dana. To više nije bila ona moja Katarina“.
Igor je zdrave glave. Mora da bude. Zbog sebe i zbog dečaka kojima je sada najpotrebniji. Život se nastavlja, a pogotovo kada imaš decu.
„Neće biti lako, ali moramo se boriti. Napravili smo kuću od nule, teško je kad uđete u nju a svaki ćošak ima neku priču. Ali izguraćemo nekako. Moramo. Čovek je veća životinja od bilo koje. Verujte. Šta on može da izdrži i preživi, to ne može nijedna. Zaista tako mislim“, kaže nam Igor.
BONUS VIDEO: Preporuke prof.dr Putnika – kardiovaskulatne bolesti (14.6.2023)
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare