Beograđanin (38) koji se tokom jula lečio od tuberkuloze na Klinici za pulmologiju tvrdi u razgovoru za portal N1 da je stanje u toj bolnici „gore nego u zatvoru“, iznoseći niz pritužbi na uslove koje imao tokom lečenja. S druge strane, direktor Klinike za pulmologiju dr Mihailo Stjepanović u pisanoj izjavi za portal N1 objašnjava kakav tretman je imao pacijent koji se obratio našoj redakciji i u kojim uslovima plućni bolesnici borave u toj zdravstvenoj ustanovi.
Lični podaci sagovornika portala N1 poznati su redakciji, ali nas je čitalac iz razumljivih razloga zamolio da u tekstu ne objavljujemo njegovo ime i prezime. Kako kaže, spreman je da bilo gde potvrdi svoje navode, a ako treba i da „svedoči o svemu pod pravnom i krivičnom odgovornošću“, piše N1.
„U Klinički centar su me poslali sa Instituta za plućne bolesti na Zvezdari, gde su i utvrdili da imam tuberkulozu. Najpre sam upućen na prijem u Urgentni centar, gde sam, bez obzira na to što je prethodno utvrđeno od čega bolujem, morao ponovo da radim test na koronavirus i još neke preglede koji su mi rađeni dan pre toga“, počinje svojevrsnu ispovest čitalac portala N1.
Do prostorije za opservaciju, gde je čekao prijem na bolničko lečenje, stigao je tek nakon dva sata.
„Iako sam pokretan i u fizički dobrom stanju, morao sam skoro četiri sata da čekam transport koji se sastojao od toga da sam hodao do izlaza gde me je čekao sanitet, da bi me prevezao do Klinike za pulmologiju koja se nalazi bukvalno pedeset metara dalje. Kada sam stigao na odeljenje ugurali su krevet u jednu sobu i improvizovali posteljinu iz dva-tri dela, jer je nemaju dovoljno. Soba je, blago rečeno, bila jeziva, sa starim inventarom i paučinom koja je visila na svakom ćošku“, opisuje pacijent Klinike za pulmologiju.
Kako kaže, prvog jutra po prijemu na lečenje terapiju su dobili svi sem njega.
„Pomislio sam da ću je dobiti uveče, međutim kada su me opet preskočili pitao sam sestru da li ću dobiti terapiju ili sam došao samo da ležim. Ona je proverila i rekla mi da su tog jutra zaboravili da mi je daju, a da je sada kasno jer je meni terapija ujutru. Sledeći dan sam je dobio. Ništa od toga ne mogu pripisati sestrama kojih je premalo na taj broj bolesnika. Pritom su i veoma ljubazne, iako mislim da rade i previše“, naglašava sagovornik portala N1.
PROČITAJTE JOŠ
Najviše zamerki ima na bolničku hranu, za koju tvrdi da „nije ni zdrava ni raznovrsna“.
„Voleo bih da vidim gospodina koji uzvišeno priča o zdravstvu, da bude ovde nekoliko dana na ovoj ishrani. Zdrav bi se razboleo. Srećni su ljudi kojima ima ko da donese hranu. Posebna priča je veličina porcija, koje su toliko male da se ni dete od tri godine ne bi zasitilo. Jednom je bila čorba, ali nije bilo kašika, pa smo dobili viljuške. Sve u svemu, sistem je u kolapsu, hrana horor, dve sestre na 25 bolesnika, od kojih je samo nas nekoliko pokretnih“, sumira svoje utiske ozlojeđeni Beograđanin.
Dodaje da ni hodnici ni sobe nemaju klimu i da postoji samo terasa, za koju tvrdi da „ima efekat staklene bašte“
Opširnije čitajte na portalu N1.
BONUS VIDEO: Kovid bolnica u Kruševcu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar