0
Predstojeći praznici predstavljaju izuzetan rizik za brzo pogoršanje epidemiološke situacije, koja je i bez toga izuzetno ozbiljna. Apsolutno ne preporučujem posete prijateljima, komšijama i široj rodbini, kaže direktor kancelarije Svetske zdrastvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša. U intervjuu za Nova.rs objašnjava kako je došlo do trećeg talasa koronavirsa u Srbiji, gde se sada nalazimo, kakav će uticaj imati vakcina na tok epidemije i šta možemo da očekujemo u narednoj godini.
Izjavili ste 8. decembra da je Srbija po broju novoobolelih na 100.000 stanovnika na drugom mestu u Evropi, odmah iza Gruzije. Gde se trenutno nalazi?
„Srbija se još uvek nalazi u samom vrhu Evrope po broju novoobolelih u poslednjih sedam dana, i to zajedno s Litvanijom, Gruzijom, Hrvatskom, Slovenijom. Situacija je još uvek jako ozbiljna, jer veliki broj novooblelih završava u bolnicama, a svakodnevno veliki broj ljudi umire od virusa COVID19. Pozitivno je da se rast ipak zaustavio i nadamo se da će polako broj novoobolelih da pada.
U septembru je broj novoobolelih u Srbiji bio jednocifren, i dok je tokom oktobra taj broj drastično skočio u zemljama u okruženju, u Srbiji su promene bile znatno blaže. U novembru se, međutim, desilo naglo pogoršanje – iz dana u dan je beležen sve drastričniji skok broja obolelih, da bi 1. decembra bilo registrovano ček 7.999 novih slučajeva koronvirsa. Kolike su razmere trećeg talasa epidemije u Srbiji pokazuje podatak da je skoro četiri petine ukupnog broja zarazenih registrovnano u poslednjih mesec i po dana. S druge strane, radno vreme kafića i restorana skraćeno je tek 3. decembra, a tek od ponedeljka će za ulazak u Srbiju za sve biti obavezan negativan PCR test.
Gde je Srbija pogrešila? Kako je tako nagli skok broja obolelih mogao da se spreči? S kojim merama smo kasnili?
„Relativno sličan razvoj događaja videli smo u mnogim drugim državama. Brojke koje pokazuju broj novoobolelih uvek kasne, jer je inkubacioni period do 14 dana, što znači da je uvođenje mera na osnovu pogoršane epidemiološke slike uvek reaktivno.
Povezane vesti:
Kad se razmišlja o merama treba imati na umu njihovo sprovođenje i kako će ih ljudi prihvatiti, što jako otežava uvođenje mera na proaktivan način, tj. u trenutku kada situacija epidemiološki nije toliko ozbiljna. I pre 3. decembra u Srbiji su na snazi bile različite mere koje se nisu dovoljno poštovale. Npr. da su se koristile maske u skladu s merama, broj obolelih bi bio značajno manji. U poređenju s drugim državama, bilo je mesta za uvođenje nekih mera i ranije, ali znamo i da se radi o teškim odlukama i čestom protivljenju različitih grupa ljudi“.
Kako ocenjujete mere koje su trenutno na snazi? Šta bi po Vama još moglo da se uradi?
„Podaci koje dobija SZO su sumirani epidemiološki podaci koji nam ne omogućavaju da optimalno vidimo gde je najveći rizik za širenje zaraze. Svakako znamo da svi masovni događaji uključujuči masovne posete restoranima, kafićima i noćnim klubovima, predstavljaju izuzetno veliki rizik za eksplozivno širenje virusa. Zbog jako velikog broja novozaraženih možemo pretpostaviti da postoji velika opasnost od širenja zaraze u javnom saobraćaju i na datom mestu ukoliko se ne obezbedi nošenje maski, fizička distanca i higijena. Takođe znamo za brojne slučajeve kada su mladi uneli virus u porodice, pa se bolest brzo proširila i na druge članove. Zbog svega navedenog jako je bitno i samozaštitno ponašanje svih ljudi u svim situacijama i na poslu i privatno. Nažalost, nema univerzalonog recepta za sve države i za sve situacije“.
Kakve su Vaše preporuke za građane i Krizni štab u toku predstojećih praznika? Kako bi građani trebalo da se ponašaju i koje mere bi trebalo da budu na snazi?
„Predstojeći praznici predstavljaju izuzetan rizik za brzo pogoršanje epidemiološke situacije, koja je i bez toga izuzetno ozbiljna. Eventualne dodatne mere bi trebalo da spreče okupljanje svakog većeg broja ljudi, kako bi se osiguralo da u novu godinu uđemo zdravi. Ova Nova godina i Božić su prilika da se zapitamo ko je ona osoba koja nam najviše znači i da te praznike posvetimo toj voljenoj osobi i praznujemo u okviru najuže porodice. Apsolutno ne preporučujem posete prijateljima, komšijama i široj rodbini“.
Kad smo razgovarali u avgustu rekli ste da bi vakcina mogla već u decembru da bude dostupna za upotrebu. To se u pojedinim zemljama i dogodilo. Šta sad predviđate za Srbiju? Kada i bi vakcina mogla da bude dostupna za prioritete, kada za širu upotrebu?
„Vidimo da na globalnu scenu dolaze prve vakcine. Njihove su količine ograničene, pa ne možemo da damo preciznu procenu kad tačno počinje masovna vakcinacija. Nadam se da će u Srbiji započeti pre leta, ali ćemo za preciznije procene ipak morati da sačekamo još neko vreme. Naravno, nadam se da će prve doze vakcina za najranjivije grupe biti na raspolaganju već u toku zime“.
Vakcina protiv koronavirusa se svuda u svetu odobrava po proceduri za hitnu autorizaciju, koja je skraćena, vreme kliničkog ispitivanja vakcine je takođe skraćeno pa su i dozovle koje se dobijaju za njih privremene. Koliko su takve vakcine bezbedne?
„Ubrzani razvoj i ubrzana registracija ne znače smanjenje sigurnosti i efikasnosti. Na sve vakcine se primenjuju i standardi i propisi koji se primenjuju na svaku vakcinu odobrenu za upotrebu u rutinskim programima imunizacije od strane nacionalnih i međunarodnih regulatornih tela.
Povezane vesti:
SZO ima smernice o odobrenju vakcina i drugih proizvoda u kontekstu hitnih slučajeva. Pre nego što se procene parametri za izdavanje dozvole, bilo koja vakcina mora da prođe kroz sve tri faze kliničkog ispitivanja. U fazi tri kliničkog ispitivanja vakcina se daje desetinama hiljada ljudi, što omogućava otkrivanje i onih ređih neželjenih pojava, a obezbeđuje i dobar uvid u efikasnost vakcine u sprečavanju infekcije. Čak i ako države odobre hitnu upotrebu vakcine države i dalje prate podatke o efikasnosti i bezbednosti i nakon imunizacije. Da bismo se pripremili za ovo, moramo da uspostavimo jake nacionalne sisteme za nadzor efikasnosti i bezbednosti koji otkrivaju ove događaje, tako da se mogu brzo analizirati“.
Na koji način očekujete da vakcina utiče na dalji tok epidemije? Kada bi život u Srbiji i svetu mogao da se vrati u „normalne tokove“?
„Dobre vesti o vakcinama donele su nam nadu i mi počinjemo da vidimo svetlo na kraju tunela, koje postaje sve jače kako sve više zemalja započinje vakcinaciju. Nadam se da nas normalnija vremena očekuju u 2021. Ali će nam odgovor na to pitanje dati budućnost kojoj mi možemo da doprinesemo našim odgovornim ponašanje i vakcinisanjem. Moramo imati na umu da, iako će vakcine pomoći da se okonča pandemija, one neće sve rešiti, naročito ne u prvoj polovini 2021. Kako se kriza COVID-19 nastavlja, još uvek moramo preduzeti sve neophodne mere da sprečimo širenje virusa i izazivanje više smrtnih slučajeva“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
