Gde je nestalo Zlatarsko jezero

Trenutno stanje na Drinsko-Limskim hidroekumulacijama, ali i na ostalima u Srbiji, gde već neko vreme svedočimo rekordno niskim vodostajima, verovatno je prouzrokovano problemima u radu termoelektrana tokom prošle godine, kao i remontima istih u periodu od maja do septembra."Kako problem termoenergetskih postrojenja i dalje nije rešen, a cene struje iz uvoza su rekordno visoke zbog rata u Ukrajini, proizvodnja energije iz hidroelektrana u Srbiji je znatno uvećana, a hidroenergetski kapaciteti nisu u stanju da podmire potražnju korisnika. Prema izveštaju srpske berze SEEPEX, visoka cena gasa je dovela do naglog skoka cene elekrične energije po megavat-času, te je krajem februara ona dostigla rekordnu cenu od 539 evra za baznu energiju. Ovo je posebno interesantno jer je uobičajeno da je cena struje u martu i aprilu najniža", kaže Nataša Milivojević, saradnik Svetske organizacije za prirodu WWF Adria.

Posledica ovakvog oslanjanjanja energetskog sistemana hidroenergijuje da su rezerve vode u većini veštačkih akumulacijama u Srbiji tokom martadostigle višegodinji minimum. Dokaz su nadgrobni spomenici u Puljcima na Zlatarskom jezeru koji su decenijama bili ispod vode."Očigledno da se uslovi po kojima se voda iz hidroakumulacija ispušta, a koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije ne poštuju, s obzirom da je je ovo period početka razmnožavanja živog sveta u njima. Ovakvo katastrofalno stanje najviše utiče na obalske zone u veštačkim akumulacijama koje su nastanjene različitim biljnim vrstama koje predstavljaju stanište raznim životinjskim vrstama (planktonima, žabama, vodenim insektima, punoglavcima, kornjačama, rakovima, ali ribljoj mlađi.Upravo od 1. aprila u priobalnoj vegetaciji počinje mrest šarana, babuške, smuđa, klena, bodorke, beovice, dok plotica ulazi u pritoke i u njima se mresti. Evidentno je da se ove populacije ove godine neće izmrestiti, što će dovesti do gubitka populacija slatkovodnih vrsta vodenih staništa zbog ovakvih ekoloških promena i poremećaja”, kaže Milivojević za Nova.rs.Takođe ukoliko se nastavi sa ovom praksom u narednim mesecima, usled porasta temperature vode, doći će i do eutrfikacije, odnosno povećanja intenziteta “cvetanja” cijanobakterija, naročito u onim akumulacijama koje se koriste za vodosnabdevanje što će uticati na zdravlje stanovništva. Dodatan problem je i verovatnoća geoloških pojava poput klizišta, jer voda svojim pritiskom održava obalu stabilnom, dok usled povlačenja dolazi do erozije. Od 1900. godine uspeli smo uništiti dve trećine svih prirodnih vlažnih staništa i smanjiti broj slatkovodne faune za više od tri četvrtine, a brane i rečna infrastruktura izdelili su naše rečne ekosisteme, te danas samo trećina velikih svetskih reka slobodno teče.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram