0
„Ispitujemo nešto što trenutno muči ceo svet", kaže u razgovoru za Novu, doc dr Tatjana Đukić, sa Instituta za medicinsku i kliničku biohemiju, a član je tima sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je došao do jednog od najznačajnijih naučnih dostignuća o kovidu-19. Istraživanje ovog tima pomoći će lekarima širom sveta u lečenju pacijenata od ove bolesti, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila je jedan njihov rad u deo literature na temu kovida-19.
Naučni tim koji čini 13 stručnjaka iz različitih oblasti, je u okviru projekta Specijalnog programa istraživanja kovid-19, otkrio povezanost gena sa podložnošću za nastanak kovid-19, i mogućnost otkrivanja osoba, koje imaju predispozicije za razvoj težih oblika bolesti. Projekat „AntioxIdentification“ vodi redovna profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU Tatjana Simić, a njen tim je došao do rezultata koji će u budućnosti omogućiti personalizovani pristup lečenju pacijenata.
„Ovo istraživanje ima veliki naučni značaj zbog pojave težih oblika kovida kod ljudi, koji će ubuduće biti izbegnut pravovremenim i odgovarajućim terapijama. Zajedno sa drugim istraživačima u svetu, imamo za cilj kako prepoznati osobu koja ima predispozicije za razvoj težih oblika infekcije. Važno je da lekari prepoznaju osobe koje zahtevaju ranu intervencju. Sada su to uglavnom ljudi koji imaju komorbiditete, hronični bolesnici, stariji od 65 godina, ali to mogu biti i mlađi ljudi, bez pridruženih bolesti. Kada rezultati istraživanja budu primenjeni u zdravstvenim ustanovama, ljudi će raditi genetski test, koji će pokazati da li njihov organizam ima predispozicije za teže obolevanje“ objašnjava za Novu prof. dr Tatjana Simić.
Istraživanje, ističe ona, ne bi bilo moguće bez profesora Gorana Stevanovića i njegovog tima sa Infektivne klinike, čiji je tim prikupio uzorke krvi od čak 300 pacijenata koji su preležali kovid, a bili su sa različitim stadijumima bolesti i tokom istraživanja izvedeno je oko 9.000 genetskih analiza. Istraživanje finansira Fond za nauku, u okviru projekta SAIGE Svetske banke, a budžet istraživačkog tima je 169.330 evra.
„Iz uzoraka tih ljudi, izolovali smo DNK i u tom materijalu smo radili genotipizaciju. Istraživanje traje već 13 meseci, projekat je odobran u leto 2020., a počeli smo u januaru 2021. Pacijenti čije smo uzorke ispitivali preležali su prvi talas kovida. Nas je sedam žena u timu sa biohemije, a beskrajno sam ponosna na sve mlade saradnice, vrlo su uspešne, imaju polimorfna interesovanja i razbijaju predrasude o naučnicama“ kaže prof. dr Simić, i dodaje da je pilot istraživanje, koje je uvod u ovaj projekat, sada preporučena literatutra o kovidu na sajtu SZO.
Jedna od koleginica iz tima, doc. dr Tatjana Đukić, objašnjava da je njihov cilj bio da rasvetle mehanizme nastanka i ispoljavanja kovida-19, koji je i dalje za ceo svet velika nepoznanica.
„Pandemija kovid-19 i dalje traje i za mnoge nepoznanice sa početka još uvek nemamo objašnjenje. U okviru projekta AntioxIdentification pokušavamo da rasvetlimo mehanizme nastanka i ispoljavanja KOVID-19, a verujem da će rezultati naših istraživanja pomoći da se pronađu odgovori na mnogobrojna pitanja, koja muče svetsku naučnu zajednicu“ kaže doc. dr Đukić.
Odgovori na pitanja: ko će imati lakšu, a ko težu kliničku sliku, ko je skloniji trombozi, a ko kandidat za ciljanu antioksidantnu terapiju možda leže u našim genima, a to naše istraživanje pokušava da utvrdi, objašnjava doc. dr Đukić.
Ovaj projekat ima izuzetno veliki značaj za naučnu zajednicu na svetskom nivou, priča za Novu asistent dr Đurđa Jerotić (30), najmlađa članica ovog naučnog tima.
„Postoje velike razlike kod ljudi u odgovoru na infekciju koronavirusom, a mogu biti posledica hroničnih obolenja, gojaznosti, nepravilne ishrane, ali i genetske predispozicije, čime se naš istraživački tim bavio. Zbog velikog obima posla ponekad je bilo naporno, meni konkretno jer sam paralelno sa radom na projektu privodila kraju doktorsku disertaciju, a kovid-19 nije zaobišao ni moju porodicu“ kaže dr Jerotić, koja je član naučnog tima Institutu sa medicinsku i kliničku biohemiju postala odmah po završetku Medicinskog fakulteta, 2016. godine.
Naučnici koji rasvetljavaju genetski profil osoba sa „kovid-19″
Deo tima koji radi na Instutu za medicinsku i kliničku biohemiju čini sedam žena: prof. dr Tatjana Simić, rukovodilac projekta, dopisni član SANU, prof. dr Ana Savić Radojević, prof. dr Marija Plješa Ercegovac, prof. dr Marija Matić, doc. dr Tatjana Đukić, doc. dr Vesna Ćorić i asist. dr Đurđa Jerotić. Istraživački tim čine i profesori sa Infektivne klinike KCS: prof. dr Goran Stevanović, prof. dr Jovan Ranin, doc. dr Ivana Milošević. Sa Klinike za kardiologiju KCS prof. dr Milika Ašanin, sa Klinike za neurologiju KCS doc. dr Marko Ercegovac i Instituta za statistiku i informatiku doc. dr Zoran Bukumirić.
BONUS VIDEO: Razbijamo zablude o vakcinaciji – Dr Emina Milošević objašnjava zašto korona-vakcine primamo više od jednom
